Београдске општинске новине

БГОЈ 35.

жање исгих ван рејоеа. У тој цељи изабрато је варочито поверенишгво, које ће се старати да се ово питање шго повољније реши по опшгину београдску и ингерес њених грађана. 0 решењу ове сгвари извесгићемо читаце у своје време. Старе чесме. Управа водовода већ је приступила рушењу старих чесама. Тако руше се а и срушиће се за дан-два ове чесме: у грочансвој улици, Стојанчегова. мала чесма код Душанове улице, сака-чесма, чесма и аквадукт у скадарској улици. У близини свију ових чесама постављене су нове чесме, па којима тече вода обиљпо и без икаквог укуса и мириса. Несташлук. Пре неколико дана дошла су била 3 грађанина из Скадарске улице са жалбом, да је општипски чесмеџија за инаг покварио чесму у Скадарској улици, како би опи морали пити смрдљиву воду еа нове чесме. Услед ове жалбе суд општински предузео је најсгрожију истрагу и као резулта истраге излази, да оиштински чесмеџија у овој прилици ништа није крив ; да су нека дечурлија чесму кварила и са свим је покварила одеевши са собом и металну славину са чесме, као и да су та дечурлија из једне оближње приватне куће секиру позајмила и чесму обијала. Ово Је свакако за осуду. Ове чесме постоје од млого десегипа година и никад није пало па ум дечурлији, да је кваре. С тога би смешио било кад 6и се веровало, да су деца покварила чесму из несташлука. Тражиги другог узрока овоме, опшгина је сматрала за излишно, иошто је трећег дана нова чесма отворееа и стављена грађанству на употребу. Општина београдска зпа, да ће у својим предузећима на много оваквих непријатносги наићи, али неће клонути у своме трашњи живот и рад у царевини. Оно бедно стање византијског сељака поправи се мало по мало под утецајем словеиског племена; римске уредбе државног организма ишчезаваху нред здравим установама словенским. Тај словенски елеменат учинио је да се већ нолумртва Византија толико окрепи, да је могла проду жити свој живот. Чили словенс.ки дух даде нове снаге истрошепом телу источне римске имиерије; словенско племе показа се као обновитељ Византије. А шта доби у награду за то ? Доба само јад и иевољу. Ужаспа је то била разлика између словенског и византијског становпиштва. Једно је тек почињало да живи, а друго се приближавадо крају живота, једио је било чило и младо, а друго изнемогло и остарело. Па кад се састану и дођу у додир такве две крајности онда је врло лако могућно да једно племе са свим пропадне, а друго се његовом смрћу узвиси. Тај се процес обично свршује тиме, што младо племе да нове спаге осгарелом, а зато добије од њега само оно, што му може нахудити — т. ј. поквареност.

раду, јер је уверена, да је велика већина грађана београдских, који осуђују ове изгроде, ма скоје стране они долазили. Становници са баљичког брда и околине Сењака, држали су 11. ов. месеца збор у Топчидеру, на коме су донели резолуцију да траже од општине београдске да их с. набде са свима ногребама као сви њени грађани у пароши шго су снабдевени. Та резолуција гласи : Суду оаштине варошч Београда, Већ одавна, а управ од самога почетка, од када се почело насељавати топчидерско брдо и његова околина (бањичко брдо и Сењак) сматрани су становници тога крајакао грађани опшгине вар. Београда. Као такви они су подносили све терете, као и остали варошани, Београђаеи. Међу тим, они нису до сада уживали никакве, па ни најнужиније намирпице за себе и за своја имања. До сада се бар могло и подносити да тако буде, али сада, када на том крају има преко 250 домова са преко 1000 душа и близу 300 глава пореских, то се више не може трпети. Без доброга пута, злопате се и лети становници споменутих крајева, а када настане јесење мочарно, и зимње снежно доба они су скоро искључени од саобраћаја с вароши. Воде за пиће немају нигде, до еа топчидерској чесми, са које, због разних узрока, с великом муком и дангубом добијају најнужију количину воде. Страже немају никакве, па чак ни пољске чуваре, који би чували усеве на њиховим пољима и по виноградима. Школе немају такође, а има толико деце за школовање, која се злопате идући у школу топчидерску, или коју од варошки школа. Сем тога управа општине београдске заводењем трошариског ђерма, учипила је

Византија се пре свега сгарала, да што већма ослаби словенска племена, па да их тако ослабљена или подвргне себи, или бар да их за себе привеже. При томе била јој је и вера при руци, јер давши Словенима хришћанство, она се старала, да им у једдно наметне и свој јарам. Осим тога она се свом својом снагом била упела, да одржи Словене што дуже у оном племенском животу, у коме су они били за време свога досељења на Балкап. отоку. То јој је налагала врло обична политичка предстрожност, јер кад би се Срби на њезиним границама ујединили и основали једну јаку, крепку државу, опасносг би за њу била неизбежна. (Душан Силни у мало што неје остварио ту зебњу визангијску.) Али жеља Визаптије, т. ј. да словенска племена осгану расценљена, не испуни се. Живот је вечити наиредак, и ма какве сметње нека се нађу на гоме путу, путу напретка, прогрес ипак побеђује, некад пре, а некад доцније, али свакако кад-тад. Племенски живот то је један ступањ развитка, виши од

те је не само саобраћај с вароши отежао, него је сада још и поскупео. Који од становника води депу у Београд у школу или носи своје ствари, своју живину, своје производе, мора сем других тешкоћа, да плаћа по 0 - 40 дин. за вожњу у варош. Све ове околности пагнале су нас да се обратимо томе суду с молбом, да изволи учинити корак, надлежниу; путем : 1. да се за тоечидерско брдо, бањичко брдо, и за Сењак ^станови један одељак суда општинског, који би вршио све опе дужности, које по закону врше кметови. Ако суд пристане, ми би из своје средине изабрали једно лице, које би, ма и безплатно вршило ту дужнос. 2. да се оправи, т. ј. правилно просече и наспе друм, који води од Вајфертове пиваре у Топчидер, преко брда и од Споменика до на бањичко брдо. 3. да се поставе чувари, који би и дању и иоћу обилазили паша имања и вршили службу чувара јавне безбедности и чувара пољских имања. 4. да се доведе вода. бар на сваком месту по једна чесма, т. ј. једеа на бањичком брду, једна топчидерском, а једна на Сењаку. 5. да се узме под закуп каква угодна кућа за школу и да се сеабде са свима намирницама потребним за школу. 6. да се становници поменутог места ослободе од плаћања трошаринских такса и возарине па ђермовима. Да се не би чинила злоупотреба с овим ослобођењем, становеици топчидерског, бањичког брда и Сењака ирисгају еа све мере, које суд за то пропише. Не само правда него и интерес и углед општине београдске захтевају да се побројани захтеви сгановника Топчидерског брда испуне. Погнисани, овлашћен збором, држаним 11. ов. мес. у Топчидеру, слободан је у име његово, изнети, пред суд општине беодовачког (скитничког), али нижи од централеог, државног. Па зато ннкаква сила на свету неје била кадра да спречи или помете тај развитак, гај прелаз из расутог племенског живота у чврст државни склоп. То неје могла да учини ни лукава Византија, ни њена политика, која је помагала у међусобној борби час једно, час друго словенско племе. Жупанија је мало по мало шпчезавала, уступајући места новој установи — држови. То неје било на једаред, већ полагано и постепено, као и сваки други прави напредак. Ситнији и неважнији жупани призеадоше у току времена као врховвог свог заповедпика великог жуиана. То је било с. тога, што ти ситнији жупани немађаху довољно снаге, да се одупру спољашним нецријатељима, који им удараху на племе. Особито за време рата — а ратовање је тада готово непрестано трајало -- власг великих жупана још се више повећа и утврди. Такав велики жупан назове се владалац архонт, а његова земља архонтија. Ти ар-