Београдске општинске новине

— 192 При свем том што је г. Кениг дао своју реч, да ће бее икавве сумње до одређеног даиа бити са означеним му нослом готов, он је и даље тако немарно радио, да су 22 т. м. дакде на недељу дана после остављеног рока, стајади још отворени ровови и полагање цеви не довршено, у овим улицама: 1 Фишекџијској од ресавске до тркалишта; 2 Обреновој; 3 Кнеза Милоша од Л.ондона до Академије ; 4 Савско стовариште; 5 Европској ; 6 Видинској ; 7 Душановој ; 8 Косовској; 9 Кондиној ; 10 Поштанској; 11 Школској у иалилули ; ] 2 Ресагској и ; 13 Милутиновој. Поред гога, управа је водовода истога дана констатовала и о томе предузимача известила да на раду гога дана није имао више од 130 до 140 раденика, као и да на многим местима нема потребног песка, и да је усљед тога на тим местима рад обустављен. Сем гога, нри крају прошле недеље, предузимач није имао ни потребног олова тако да је усљед тога застало и полагање цеви у улицама на Сави. Последица оваког немарног и условима противног рада, та је, да су 29 т. м. стајали као недовршени радови у улицама: 1 Душановој ; 2 Кпеза Милоша; 3 Милутиновој ; 4 Ресавској ; 5 Савско стовариште и; 6 Европској. Исто гако ради предузимач са мало раденика и оскудева у потребном материјалу

БРОЈ 35. и на доводу код Белих вода, тако да и радови на том месту сасвим слабо нанредују. При крају прошл. месеца (Јуна) застао је предузимач (израдио је мање) за 600 метара од оне дужин< Ј , коју је према утврђеном нрограму требао да изради, а при крају овога месеца изићи ће, да је иредузимач израдио до 3500 метара мање од оне дужвне, које у току овог месеца требао да изради. С обзиром дакле на то да је предузимач већ сада са знатном дужином заостао у раду као и да никад нема нити довољно раденика нити потребног материјала, јаспо је, да ће у месецима који следују, када су дани много краћи но у Јупу и у Јулу, предузимач све више и више у раду заостајати и да у прописаним роковима, не може предузете радове довршити. Како је довршење целог водовода могуће само онда, ако се предвиђени радови врше прописно и у одређеним роковима, као и ако се што корисније унотребе за рад месеци Август и Септембар, то је управа водовода гражила од надзорне комисије, да комисија предузме нужне кораке т^ да се радови око полагања цеви могу благовремеио довршити. Узев у обзир све разлоге које је управа водовода у поменутом писму изложпла, као и према уверењу, које су члапови комисије добили о раду пре,1узимача г. А Б. Кенига комисија је у седници својој од 30 т. м. решила, да о свему овоме извести суд општинсви и да му предложи да се у смислу чл. 14 општих услова за израде и лиФерације један део радова одузме од предузимача г. Кенига и да тај део врша управа водовода у сопственој режији, а на штету предузимача. Чл. 14 општих услова за израде и лиФерације, воји се у прилогу суду шаље гласи: »У случају : 1. Да су извршење радова или набавке

ГОДПНА IX. градске побројане захтеве и молити га, да ] у што краћем року донесе своју одлуку по ' овој преставци. 12. Августа 1891. г. У Београду. Вук. ПегровиЋ, о. р. Суд општински ће ову представку упутити одбору општинском на решење, а ми ћемо своје читаоце известити о истоме.

СУДУ ОПШТИНЕ ВАР БЕОГРАДА.

Унрава водовода, писмом својим од 29 т. м. Бр. 1662 известила је комисију за надзор при грађењу водовода, да је предузимач за полагање цеви за нов водовод, г. А. Б. Кениг, у последње доба са свим немарно предузет посао вршио, тако да је у нрвој половипи овога месеца, имао у исто ц ба до 5000 мегара пезатрпаног рова за цеви. Сем тога, још од почетка рада, па све до дапас, управа је водовода без прекидно имала неприлике са поменутим предузимачем због његовог немарног рада и збот његових честих повушаја, да противно јасним нрописима ради. Поред многих усмених и нисмепих опомена, позват Је 11 т. м. предузимач г. А. Б. Кениг лично и у присуству руковаоца грађењем водовода г. Смрекера, побројане су предузимачу све неуредности које су до тада на његовом послу примећене и опоменут је на последице воје отуд могу наступити, као и на право које управа водовода, односио општина београдска имају према прописима услова и уговора. Том приликом споразумно са предузимачем, закључено је да предузимач удеси отпочете радове тако, вако ће на свима местима, где је до тога дана рад за полагање цеви одночео исти најдаље до 17 г. м. у свему довршити, т. ј. цеви положити и ровове затрпати. хонти одузеше жупанима власт, претв&рајући их у своје чиновниве. Али жупани бејаху против тога, желећи да одрже стари поредак — жупанијски склоп и племенско уређење. Али нчрод ту одржа превагу. Њему се већ беше досадило то „многожупаније"*) па жељаше да стекне себи спољњег и унутрашњег мира, те с тога радо пристаде уз архонге (краљеве.) Ма да по Прокопију оваква власт неје у духу словепском, ипак је она овде учинила велике вористи, јер где су се племена таво ујединила у једпу државу, (т. ј. где су жупани били побеђени) ту се сгворила самостална краљевина, а где је остало но старом поретку (т. ј. где су жупани победили централну власт) ту се пародпа самосталност изгубила и народ је потпао под туђинску власт. Прелазав из племенсвог, жунанијског живота у централни (краљевину, а доцније царевину), то је напредак у политичном погледу, особиго за то доба, али у евономском погледу то донесе само штете. Не*) Срећковић: Ист. сри. аар. I. стр. 4->3.

стаде оног натријархалног племенсвог живога, воме је породица била основа, а задруга Форма, па се место њега разви оно жалосно стање, које у опште свакад прати сваку велику полигичку промену.*) Имовно стање народно беше врло рђаво. Поред узрова, које смо већ споменули, то зло сгање произилазило је и отуда, што неје било радних руку у оноликој мери, воливо је то потребно за обрађивање земље и што шуме за врло вратко време бише затрвене. Обрађивање пав земље и у коливо се вршило, неје било тодиво усавршено, да може донети довољно плода за исхрану чељади. И шго се обрађивало то се неје вршило с вољом и сигурношћу, јер се знало, да свави час може грунути у земљу кавва непријатељска војска, па по палити куће и стаје и однети што се однети може. И тако насташе гдадне године, тешке и убитачне по цео народ, а најтеже по сиротињу. Сви сиромашнији људи стадоше про-

*) Како у светској, тако и у нашој историји и новој и старој има довољно доказа за ово.

давати своје земље властелину, па потрошивши добивепе новце, постајаху отроци — нов сталеж, за воји национално српсво племенсво уређење неје зпало, и који донесе неизмерне штете развитку српске државе. То је у највраћим потезима историја преласка српског илеменског живота у централни, државни. Да видимо сада какви су облици својине у ово доба. Немамо онолико податава, колико би нам било потребно за добро објашњење свију нојава и облика својине. Сазнати данас те С1вари у голико је теже, што је то доба пуно метежа и нереда, којима је сада тешко ухватити рачуна. Али ипак и оно што знамо довољно је да се објасне аво не све, а оно б р најглавиије и најважније нојаве у нашем питању. Карактерног знака племенског живота — задруге, нестаје у оном смислу. у коме се дотле показивала. А то је са свим природно. Породица је и даље остала средиште народног живота, али важност њена поколебана је. Политички живот пренео се