Београдске општинске новине

ГОДИНА IX. рђаве и да не одговарају прописима односно квалитета: 2. Да израде и пабавке не стоје у^прописаиом односу према већ истекдом времену, тако да има бојазни. да се грађевина пеће моћи по прописима или до означенег времена довршити и 3. Ако предузимач хотимице или нехоице не испуњава ма коју тачку уговора, управа водовода, односно општина београдска има право без пресуде судске, да делимице или цео посао, односно лиФерацију, одузме још не довршени део грађевине или лиФерације, да не само на његову штету доврши, на начип, који управа или општина за најзгоднији пађу, већ и да од предузимача или лиФеранта наплати сваку штету која би произашла услед задоцњена." Користећи се дакле овако јасним правом, надзорној комисији је часг замолити суд да изволи шго пре решити: 1. Да се на основу пропнса чл. 14 општих услова за израде и лиФерације одуз ме од предузимача за полагање цеви г. А. Б. Кенига. један део њиме предузетог иосла, и то тако да се предузимачу г. А. Б. Кенигу остави : а) да и деље прима цеви на паробродској станици или жељезничкој станици и да исте преноси до стоваришга где се цеви испитују б) да врши испитивање цеви, појединих делова, као и затварача и хидраната, в) да продужи полагање цеви на доводу. г). да може сем радова на доводу радити још са једним одељењем раденика на полагању цеви у вароши и то онамо где му управа водовода одредила буде; 2) да све остало полагање цеви по вароши врши управа водовода у сопственој режији а на штегу г. Б. Кенига. 3). Овим одузимањем једног дела рада, иредузимач се не ослобађа ни једне обавезе, које проистичу из прописаних услова и уговора закљученог за ове радове. на крупнију основу — државу, а порсдица оста као центар религијозног живота. Истина. задруга неје са свим унишгена, али њена важност опада, Видели смо још за време племенског живота, да се почела јављати лична својина и то најпре због придоданог (мираза) и поклона. У ово доба установа личне својине све се већма шири и напредује те представља сушту иротивност оним облицима својине, које саме собом доноси задруга. У племенском животу немађаше ни превеликих богаташа, ни превеликих сиромаха, али сада се ствар веома измени. Осиротели сељак иродаваше најпосле и себе, те се у ово доба јавља нов облик својине • човек. И заиста такав једап отрок неје био ништа друго, до имање каквог богагог властелина, који га ,је могао и продати, самоако му се прохте. Старе белешке дају нам многе примере за то. Отрок је био прост предмет куповине и продаје баш као и свака друга сгвар. Цена је обично била 2 — 4 солида, ако је роб слабији или старији, а 8—10 ако је оскудица у радној с.нази, или ако

— 198 4., да управа водовода чим решење суда општинског о овоме добије ириступи одма полагању цеви по вароши и посао тако руководи, како ће се у току месеца Августа и Сепгембра моћи надокнадиги бар већи део, до сада мање израђеног посла. 5) Ако управа водовода примети да у току месеца Августа предузимач г. А. Б Кениг и онај део остављеног му посла не врши као што треба, известиће о томе одма Суд општински, како би се од предузимача одузео и остатак рада. Добије ли пак управа водовода уверење, да би предузимач могао још са којим оделењем раденика у вароши радити то му према своме нахођењу а у споразуму са надзорном комисијом, може то дозволитн. Ствар је ова хитна и с тога је комисија слободпа замолити још једном Суд, да о овом донесе што пре своје решење и исто комисији достави. Бр. 1685. 31. Јула 1891. Београд. Лредсодник надзорве водоводне комисије, Н. И Отаменковиб. с. р. Одбор општински у седници својој од 1. Августа 1891. год. АБр. 1817, усвојио је у свему овај извештај надзорне водоводне комисије и препоручво јој је, да се и од сада придржава уговора са појединим предузимачима радова на водоводу, као и да у будуће све сукобе са предузимачима расправља у договору са судом општинским а према прописаним условима и закљученим уговорима

СУДУ ОПШТИНЕ ВАРОШИ БЕОГРАДА

Надзорној комисији за грађење водовода, част је поднети суду извештај о извршеним радовима на водовод за месец ; Јули т. г. је огрок јак и млад. Де« ојке су такође добро плаћане, а жене сдабије. Према свему овоме човек је постао гибле. У ово доба јавило се и хришћанство у Срба, јер кад су Срби дошли у ове пределе почеше их плавити хришћански проповедници, желећи да их покрсте. Овде неје место да потанко причамо ток тога покрштавања, али у толико га морамо споменути, у колико је и оно утецало на економске прилике тога доба. па дакле и на облике својине. Хришћанска вера сама по себи доноси усганову манастира, а то је за наше испитивање од врло велике важности. У таквим маиастирима, а особито у опима, којима беху ктигори какве велике личности, нагомилавало се свакојавог блага у изобиљу. Побожни хришћани даваху колико год више могаху, те на тај начин и нехотице начинише још један центар богаства — манастире, поред већ споменугог — властеле Односно за врло кратко време манастири стекоше себи много имања и нокретног и

БРОЈ 35 I. Реконструкција старог водовода. Поручене чесме код Хилперта у Нирнбергу и Брајера у Хехсту стигле су све и намештене су у близини постојећих чесама. Том приликом постављена је нова чесма испред позоришта, на место досадање воја је била у самом позоришту. Исто тако постављена је ноаа чесма и на пијаци зеленог венца. Да би се ново положене цеви испрале пушта се сваке ноћи вода у цеви, која на појединим новим чесмама истиче. Кад се добије уверење да су цеви испрате, стари ће се водовод затворити и вода само на новим чесмама пустити. II. Нов водовод. 1, Бунари. Код бунара бр. II. извучене су обложне цеви и за тим је дно у озиданом делу бунара, бегочисано ово бунарове цеви гаво, да ће се у своро моћи отпочеги црпљење воде из тога бунара Бунар бр. III. спуштен је до 16 мета ра испод терена, тако да још 5 метара Фали те да дође до гкпребне дубине. Код бунара бр. IV. отпочето је склапање и спуштање гвозденог венца за горњи део бунара. За главни бунар у воји ће се сва вода из појединих бунара скупљати, монтиран је венац, озидан је за 6, и 50 м. висине и отпочето спуштање истог у дубину. 2, Зграде Изидано је на згради за машине и котлове до 3. и 20 мет. над патосом и узидани су гвоздени прозори. Набавка цеви. До краја месеца Јула, приспело је цеви и го: од фабрике Бекинга и комааније: 1460 м од 350 м. м. пречника

9028 „

„ 300 „ „

632 „

» 250 „ „

525 „

» 125 „ „

738 „

„ 100 „ „

од фабрике из Понт-а-Мусона: 612 м. од 400 м. м. пречника 480 „ „ 225 , ,

непокретног, па им за обрађивање свега тог имања беше потребан што већи број робова, па ако несу били у стању да их друкчије набаве, манастирски уиравници куповаху их. Осим тога и појава богумилства унесе нову збрву у политички и економни живот српски. Богумили тражише да се поврати онај стари племенсви живог, да се васпоставе прошле установе, али то неје више било могућно. Утецај Византије био је већ толиво снажан, да је целокупни живот српски гурнуо на пут, с кога се више неје могло повратити ни овренути. Богумилство само по себи бејаше живи протест прогив те гуђинштине. воја облада словенским живљем. Оно се старало да културни живот словенски постави на бољу основицу, да му да чвршћег темеља, али те жеље бејаху колико лепе, голико и неостварљиве. И дан-данашњи, после голиких векова, то је нерашчишћено питање, које очекује своје решење. На тај начин прегледали смо овај, сразмерно кратак одсек нашег културног жи-