Београдске општинске новине

ГОДИПА IX.

101 -

БРОЈ 35

492 , „ 200 „ „ 1197 , « 175 „ 2067 „ „ 150 » „ , 2583 „ „ 125 „ , 4944 Ј; , 100 „ „ 7817 „ , 80 , „ Ова је Фабрика заостала зеатно у лиоеровању цеви. 4, Затварачи и хидранти. У току месеца Јула приспело је 10 затварача и 108 хидраната. 5, Пробањв цеви. У тову месеца Јул пробано је цеви и то. од Бекинга и комааније 105 ком. од 350 м. м. преч. одкој. су 11 одбач

,, у кондиној ул. „ у поштанској и

437 „ „ 300 56 « „ 125 „ „

» » 79 » » »

199» 9)

40 0

од Понт-а-Шусона. 107 к. од 400 м. м. преч. од кој. су 8 одбач. 105 „ „ 150 „„„ 9,73 „ „ 125 „ „ „ „ п »10 п 647 „ „ 100 „ „ „ „ „ , 39 „ 1182 „ ,, 80 „„„ „ п , 51 „ Од одбачених деви су 42 комада прсла у транспорту, 49 ком. при проби, 74 ком. није имало проиисану тежину. 6, Полагање цеви У току месеца Јула положено је цеви. 1048,92 м. од 300 м. м. преч. код Белих вода 810,09 „ ,. „ „ , „ У Фишекџ, ул. 297,78 „ ,, „ У Обилоћевој „ 389,70 „ „ , „ „ „ Кн. Милош 176 60 „ „ 175 „ „ „ на марв. тргу 279.90 „ „ 150 „ „ „ у тим. ул. и п. тр. 107,20 „ „ 125 ., „ „ у циглар. ул. 7 60 „ „ „ „ „ „ на палил. трг. 369,08,, ., „„ „ нам.трг.икос. ул 156 54 „ , 100 „ „ у косов. ул. 287,40 „ „ „ „ , , У балк. ул. 93,60 „ „ у школ. у палил. 380,40 „ „ „ , „ „ У видинс. ул. 317,97 ., „ „ ., „ „ на сави 157,00 , „ „ , „ ., у европској ул.

206,80 „ „ 80 „ „ 233,25 „ ,, „ ,, ,, 187,95 „ „ „ ,, ,. „ школ..у палилули. Сем тога довршено је полагање цеви у оборима држевним код Чукарице. Укуппа дужина положених цеви изпоси до 1. Августа па доводу 8058,67 м. у вароши 7262,33. Предузимач је заостао у полагању цеви иза прописног програма за пуних 8550 мет. 7, Велики резервоар. Усљед оскудице у песку радила је само једна партија на справљању бетона. До 1. августа израђено је 692 куб. мет. бетона Довршени су сви темељи, дно, преградни зидови и половина околних зидова, изидано је до 1*00 т. нпд дном. 8, Телефон. Извршено је посгављање телеФонске везе измођу канцеларије Управе водовода, зграде код Белих вода и шупе великог резервоара. За радове које Управа водовода у режији врши утрошепо је у току месеца Јула свега 1109 надница и то: на радове варошког водовода 222 ] ј 3 надница „ „ главног бунара у Макишу 134 „ „ „ бунара бр IV 5 *ј 2 „ „ зид. зграде за машине и котлове 740 „ „ радове посгојећег водовода 7 „ Предоедеик падзорне водоводне комисије Н. И. СтаменковиЂ.

После овога времена, не ће се нико моћи примити за благодејанца. 11. Августа 1891 г. Београд. Главни школски одбор.

ЂАЧКИМ Р0ДИТЕЉИМА.

Позивају се сви родигељи, који имају ђаке за школу, да их унишу од 16. до 31 Августа ове године. После овога времена неће се деца примаж у школу. Упис се врши сваког дана радног код управитеља школе. 11. Авгусга 1891 г. Београд. Главни школоки сдбор.

ЂАЧКИМ Р0ДИТЕ/БИМА. Главни школски одбор решио је, да се од сада поклањају школске иотребе од сгране општине, само оним ђацима, чији родитељи поднесу општинско увеоење о сиротном стању. Према овоме позивају се сви родитељи, који желе да им деца буду благодејанци, да набаве и подеесу гакво уверење уцравитељима школа, најдаље до 23. Августа I ове године.

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ Суд општине вароши Београда, иа дан 22. Августа ове године, даваће под закуп путем јавног усменог надметања право своје за наплату гаксе са таљигашких пијаца. Л.ицитација ће се држати у рачуноводству Суда онштинског, од 8 до 12 пре, и од 3 —6 сати после подне, у које ће се време и закључиги. Кауција полаже се у 300 динара, ако се сграни поданик 600 динара. Услови лицитације могу се видети у рачуноводству ире, а и на дан лицитације. Из Сзднице Суда општине вароши Београда, 17 Августа 1891 год. СБР. 12442. Суд општине вароши Београда, на дан 25. овог месеца држаће лицитацију, за продају материјала са рушењем Аквадукта у скадарској улици. лицигација ће се држати на лицу места пред каФаном званом: „Мала Касина", од 9—12 сати пре подне, у које ће се време и закључитп. Кауција са полаже у 100 динара ако је

вога. Видели смо, да се појавио једап нов облик својине —- човек, а то ће бити од огромне важносги за идући одсек. Видели смо такође, да је овај одсек врло тзман и неразговетаи због различних утецаја, који га испуњаваху и наглих политичких промена, које се догодише у то доба. Хришћанство са својим манастирима и богумилство са својом теоријом земаљске равноправности постадоше важни Фактора у развитку српског и нолитичког и културног живота. Племенски живот претворио се у државни — то је карактерна црта овога периода. У идућем одељку прегледаћемо различне облике својине у оно доба, када су се еајмногостручније и најразноврсније и иојавили — а то је доба државпог живота срнског народа. Ш. И тако се, ето, расути племенски живот претворио у чврсту државну целину, која је била кадра да противстане и унутрашњим метежима, које је сам по себи

допосио расцепљен племенски живот, и силним спољним непријатељима, који се бораху свима могућим средствима Пемањи припада та слава и заслуга, али његово дело неје довршено, те га с тога у истом духу и правцу еаставише његови наеледници и потомци. Сваки од њих учинио је нешто за ту мисао, сваки од њих долао је бар по један камичак к тој горостасној величапственој згради, која се у средњем веку диже на Балканском полуосгрву. Најпре краљевина, а после царевина, српска држава свакад представљаше велику силу и моћног чинитеља међу суседним државама. Узрок тој њеној сили не треба тражити нигде с поља, већ у оној силној и пеодољивој снази срнског племена, коју неје била кадра да сломи и прекрши ни визан тијска лукавштина и иоквареност, ни дивљаштво турско-тдтарског племена Бугара. Осим гога и крепка влада српских краљева и царева Немањићске лозе још је већма појачала ту урођену снагу. Али не треба замислити, да је српска држава у то доба (у доба краљевства и цар-

ства) била административно једна нераздвојна целина. На против, она је адмипистративно била подељена, а политички једноставна. Та административна подела од необичне је важности ио економне и културне односе у старој српској држави, те ћемо је с тога изнети овде у кратким иотезима, како би се могло боље разумеги доцније наше излагање о облицима својине у то доба. Држава српска делила се на жупаније. катуне, крајишта и градове. Жуаанија. Ово је благодатан остагак жупанијског времена. Њоме је управљао жупан, који је био наследан. Жупанија неје била његова баштина (имање), већ само покрајина, којом је управљао, то јест држава. Можемо веровати, да су били наследни, особито у доба првих Немањића, и ако немамо баш поузданих доказа. Они су били дужни, кад их краљ позове, скупити војску и водити је, али краљ (доцније цар) неје имао право, да се меша у њихово управљање. Ето гако је била изведепа самоуправа