Београдске општинске новине

ГОДЕНА IX сриски поданик, а ако је страни 200 динара. Услови Лицитације могу се видети у рачуноводству суда, пре, а и на дан лицитације. Из Седницз суда општине београдскз 17 Ав густа 1391 год. АБР. 1936. На дан 26. тек. мес. од 3 —6 сати посде подне држаће се у грађевинскои оделењу суда општине вароши Београда јавна усмена лииитација за оправку београдскотрговачаог Суда. Кауција се полаже при лицигацији у 600 динара у готовом новцу или у државпим паиирима, Ближи услови и предрачун могу се видети у номенутом оделењу сваког радног дана за време канцеларијско и при лицитацији. Од стране Оуда општине вароши Београда. ГБр 1295. 9- Августа 1391 год. Београд.

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДС^Е држан 31. Маја 1891. год. Председавао председник г. Милован Маринковић. Председник. Отварам седницу и молим да чујете протокол, Секретар чита протокол од 27. Маја. (Пошто су примл>ене исправке на протокол од г. г. Дим. Најдановића, Ђоке Новаковића и Мате Јоваповића — прогокол се прима.) Р. ДраговиК Овде је пре кратког времена било речи о ономе камену коцкастом доји је дошао из Голупца и решено је да се њиме калдрмише онај простор око царинарнице. Ради тога требало је камен тамо пренети али то није учињено јер он стоји још где је рапије био — код пумпе, а мо гао би се превети код ђумрука јер је вода 0 пала. Мислим да је крајње време да се иренос камена и калдрмисање изврши, како не би грађани, гледећи како се коцке разпосе, губили вере у тачност рада и заузимљивосг опш тинског представништва.

адмипистративпих јединица. Народ је од тога могао имати само користи. Катун одговара жупи^ само што се по катунима неје обрађивала земља, већ се гајила стока. Сточаретво је поред земљорадње било омиљено нанимање српског парода, те с тога видимо, да је кагуна бројно било исто толико колико и жуиа. Заповеднике над катунима — челнике — постављао је сам враљ. Кројиште. Оне земље, које су биле на ивици државе, зваху се крајишта. Њима управљаху властелини крајишници, које је постављао краљ по свом нахођењу. Дуж вост им је била да бране краљевину, односно царевину од снољних унадаја и пљачкања. Г радови. Они су имали своју самосталну управу и сва им се зависност од владаоца огледала у томе, што су му плаћали данак Краљ је имао право, да поставља свога намесника у гаквом једном самосталном граду, и он се звао кеФалија. Ето то је био административни склоп српске државе. Он је, као пгго рекосмо,

— 195 / 1 — ~\/\^/ "Л/Ч/Ч/ Цредседник. Ја могу на ово питање да изјавим : да сам ономад чуо за ово што је Раденко поменуо и постараћу се да наредим шта треба да се то не развлачи но да се нренесе на место где ће се калдрмисати и да се и то калдрмисање отпочне чим се пре може. (Прима се изјава к знању) К. Б. Мијаиловић. Ја се сећам а и остала ћа се госиода одборници сигурно опоменути да овде има једна молба неких становника кожарске улице да се направи канал у њиховој улицн те да их вода не дави и смрад це гуши, јер је калдрма упала и вода се ту задржава. Ја мислим да је та молба умеспа. Мало има да се нрави канала. — Са тога треба им учинити по молби. Д. Најданови%. Ја знам да је више пута покретана та ствар. инжењер је излазио и мерио и да ли је донесена каква одлука то незнам. Простор у коме би гребало направити канал мали је и требало би га шго пре направиги. Инжењер објашњава да је то друга улица од улице Шоповићеве (сада Поповићеве) и шта је рађено. Председник. Врло добро. Ваља дакле прибавити тај план и направити тај каналић. Мата ЈовановиК. Г. инжењер вели да ту треба да се направи каналић. Мени је познато то место и могу вас уверити да с малим каналићем ту није пишта поможено. То треба добро проучиги и ту направити канал. М. Кааетановић. Главна је ствар да она улица треба да се спасе воде и смрада. Такав и канал ваља удесити, а колики треба нека оцени инжињер. Д. НајдановиК. Раније је било решено ако се не варам да се тамо направи капал, али како није имало времена за рад канала, направљена је калдрма коЈа није ништа вајдила јер воде и смрада има доста. С тога ако се прави капал, нека се прави велики јер с малим није ништа номожеЈО. М. КаавтановиИ. Најбоље је да осгавимо да инжињер то проучи и да поднесе реФерат. Председкик. Примам да се тако и уради. С овим смо дакле готови. Дим. Најдановић. У опомадашњој седници говорено је како се заузима земљи-

био чисто иационалан, осиован на народним особинама, те се с правом може рећи да је то био чврст темељ народном напретву и развитку. Сваки поједини _ правпик такве неке административне јединице (над жупом жупан, над катуном челник, над крајиштем војвода, над градом кеФалија) неје био неограничени госнодар поверене му земље, већ само управник. Опа неје била његова својина, већ је снаки управник имао своје засебно, са свим одвојено имање. У оваком уређењу свачије право било је нотпуно обезбеђено. Нестало је оне разузданости, што смо је видели у племенском животу Својина је била осигурана. По жупама, где се развијала земљорадња земља је била главни предмет својине, а по катунима стока. За расматрање облика својипе потребно нам је још да разгледамо друштвено стање у доба српског краљевства или царства. Српска држава и народ у њој беше подељен на сгалеже. Нема сумње, да је то постало византијским утецајем, али народпи

БРОЈ 35 ште општинско ал ја нисам добио реч да говорим о томе. Међутим имао сам да кажем да код железничке станице код „Солуна" има за 5 — 6 метара захваћеног опшшнског земљишта и кад је Стеван Николић зидао „Солун" он је направио шупу и тиме захватио 5 —6 Фати општинског земљишта и служи се тим 5—6 година. Он узима дневно по 4—5 дин. за волове који се затварају у шупу. Док је био Илија Марковић сопственик, он је и приход примао а сад незнам ко га прима Ја мислим да то не сме да се наплаћује са општинског земљишта. Са тога би ваљало извидети како стоји ствар и да се одузме општипско земљишге или наплаћује кирија на шупу у корисг опшгине. Или најпосле да се прими за општину па да се ту смешти угаљ због чијег се сад смештаја плаћа кирија. Председник. Настаћа се да се и то извиди и уради шта треба Дим. НпјдановиК. Ја сам више иута говорио кмету да не би требало да се свађа са комшијама. Чупић има цигљану код гробља, ту има неки тротоар а поред тога шанац. Он је то поправљао и направио шупе, па за дуже време казаће да је његово. Молим да се то има у виду. Раденко Драгојввић. Кад је био г. Коста Јовановић ннжињер, јер је у пола те послове око убаштинења опшгинског земљишта довршио. Од кад је он огишо тај је посао застао. Сад ако нема другог на његово место, онда нек се узме други искључиво за тај посао, те да се једанпут сврши. Председник. То је решено и ради се. Коста Главиник. Пређашњи председник предузео је био цремеравање општ. земљишта. Молио би и садањег г председника да продужи тај посао, те да се зна штаје општипско, а шта није, јер свуда се заузимље општ. земљиште. Дакле тај иижењер само то нека ради, а да се не потрже ово питање сваки час. Димитрије Најданови^. Ја опет не пристајем да се чека на инжењера. Прелседник. Г. инжењер могао би да каже да ли се јОш ради на сравњивању тапија поједних са величином заузетог земљишта (Инжињер објасњава да је на томе рађено и да је неко био тужен.) Коста Б. Мијајлови\\ Једнога знам који има тапију од много мањег простора,

дух ипак је био још толико јак, да је то сталешко уређење толико изменио према својем нациопалним особипама, колико је било иотребно за одржање народне самосвести. С тога је уређење српске државе тога доба било куд и камо савршеније и боље но у- осталој Јевропи, а нарочито Византаји. Ево тих сталежа, у колико су нам потребни за ; зучавање постављеног питања.*) Себри. То су били слободни људи, т. ј. ни привилеговани, ни бесправни. То је унраво била маса народа, која је имала извесна права, а и извесне дужности. Дужност им је била ићи на војску, а повластица им је била та што су имали своју општинску управу, у коју се никако пеје смела мешати државна власт, ни краљ, ни властела. (наставиће се) *) Види: Срећковић Исх. срп. иар. св. II стр, 854: Хвдандарски практик, Хрисовуљу Стевана Дечанског (Моп 8егђ. 83) Душанов законик и др.