Београдске општинске новине

ГОДИНА IX.

— ч/ч/ч/ •

201

8.673 в оваца, 1.226 „ овнова. 418 „ крава, 385 „ јагњади, 83 в бивола. 50 „ јарчева, 28 „ биволица, 5 ,, бикова, 110.872 клг. јечма, 80.000 „ мекиња, 78.014 „ кожа,

20.160 „ сув. шљ. 10.200 , гвожђа, 10.000 „ костију, 5.000 „ пива, 1.893 „ црева с. 395 „ књига, 329 „ вина, 47 „ дувана, 12 „ ћилим 409 куб. м. дрва 81 „ хв. камена,

IV. Маниаулација. Беше сведена на 2.258 царинских експедиција. Од овог броја долази и то :

На

увозне деклар.

755

извозне «

631

провозне „

265

сместиш. ,,

провоз. пропр.

283

ношт. ,,

123

пртљаж. „

106

»»

увозне „

V Лриход. На каси овог месеца пало је на име овог рада и то: 1. Од царине и таксе 109.607-95 дин. 2. ,, обратне норезе 61.468 93 ,, Свега 171.076 88 дин.

ДЕСЕТ0 ДНЕВНИ САНИТЕТСКИ БИЛЕТЕН. УПРАВЕ ВАР. БЕОГРАДА 0 Б0Л0ВАБУ УМИРАЊУ И РАХАБУ. Од 1—10 Августа 1891 год. Веоград. I., 0 боловању. По извешћу овлашњих лекара боловало је свега 391 лице од ових болести: А.. Од инфекциозних болести Наступне грознице 189, Венерије 27, СиФилиса 11. В. Од осталих болести Великог кашља 4, Реуматизма 12, Шкрофула 3, Запал. Мозга и кожице му 2,

Хистерије 1, Епилепсије 1, Вертиго 2, Невралгије разне 2, Мане срца 1, Д имф . аденитиса и Флебит 1. Катара респир. органа 16, Запалења плућа 5, Туберкулозе 11, Хемоптоје I, Авгине 1, Катара желудца 16, ј Катара црева 75, Запелења трб. опне 1, Циститиса 1, Метритиса и Метророрг. 1, Других болести секцал 1, Болести очију 1, Уртикарије 1, Абцес Флегмоне 2, Екцема 6, ! Краста 1, Разпе друге болести 4. II. 0 умирању Умрло је свега 29 лица и то мушких 14. а женских 15. од ових болести: Шарлаха 2, ТиФуса 1, Апоплеке. мозга с' парализ 2, Запалења мозга 1, Туберкулозе плућа 11, Запалења желудца и црева 3, Дирозе јетре 1, Брајтове болести 1, Разних неоплазма 1, Непозиате болести 3, Разне друге болести 3. По годинама старосги: Испод једне године 3, од 1 до 5 год. 3, од 5 до 10 1, од 10 до 20 год. 2, од 20 до 30 год. 5, од 30 до 40 г од. 5, од 40 до 50 год. 3, од 50 до 60 год. 3, од 60 до 70 год. 3, од 90 до 100 год. 1. По квартовима Палилулском 1, врачарском 7, теразијском 2, савамалском 2, варошком 2, дор ћолском 5. Од ових лечено је 25 а 4 нису лечена. III. 0 ра1јању Родило се свега 21 и то: мушко 11 а женско 10. По вери: православне 16; римокатоличке 1; нротестантске 2, иеврејске 2. Физикус ДР, П, СТЕЈИТ\.

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДС^Е држан 31. Маја 1891. год. (Продужење) Ф. ВасиљевиК. Ја мислим да остане иста комисија.

♦ По њима је прекарија земља, уступљепа на уживање, али само на одређено време. Госнодар, који је даје, има на њу сва остала права, која неје уступио. Онај, који добива нрекарију, ради земљу, купи жетву, под заштитом правде, која му је обезбеђивала мирну посесију. А/и кад он умре, или кад му исгекне рок, добро се враћало своме сопственику. Опај, који је добио бенеФицију, био је завистан од сопственика, плаћао му је неки данак, и морао је да преда добро у опом стању, у ком га је затекао. Формалност овог система састоји се у овоме:*) Неки човек даје молбу другоме, да му да земљу. Мољени се сажаљева и даје љу земљу (ђепеПснш) на обрађввање. Ова земља неје уступљена у својину, јер ју је господар свагда могао одузети од опога, коме ју је дао. У Византији то се звало каристикарни сисгем. Али оваква установа бенеФиције (прекарије) измени се у току времена. Наличећи у многом чему на пронију, она се *) С-рећковик ор. сЦ стр. 842-43

мало по мало и претвори у њу, а на неким местима и у Феуд. У српској држави овај облик својине јавио се само као нретходник доцнијем облику — пропији, који је од превелике важности по развитак српске државе. С тога сад нрелазимо на тај облик својине што се зове пронија. ПРОМИЈА. Установа проније налазила се и на западу Јевропе и у нашем суседству — Византији, те се с нравом може рећи, да је то права карактерна установа средњега века. У то доба, када је у људском друштву више но икада била хијерархија, владалац — као највиши чин у тој хијерархији неје имао других средстава да за себе задобије и привеже своје подчињене, осим ако их награди, када му учине какву услугу, а казни, када*не испуњују његове заповести. Али он их неје могао нити награђивати нити кажњавати онако, како се то дапас у свету ради. Јер властела је владара смаграла као првог међу равнима, а никако

БРОЈ 36.

М. КааетановпК. Пошто смо ми на основу извештаја једне комисије донели већ једно решење, го би незгодно било да се сад бира накнадно друга комисија те да она изнова проучава ту ствар. Најбоље је дакле да нам га бивша комисија реФерише ствар. К. ГиавиниИ. Господо, колико се сећам а био сам члан те комисије, чини ми се да је комисија поднела извешће само о доњем а не о горњем делу балканске улице. Ја сам ако се не варам, дао мишљење за целу балканску улицу и од њега не одступам али вас молим да ме не бираге понова у комисију за ту ствар јер сам члан више разних комисија па ми је врло тешко стићи на толико страна. Ја вас уверавам да ће та ствар да рамље ако ме понова одредите у комисију јер сам преоптерећен пословима. Стручњака, господо, има доста, па узмите њих, а моје мишљење већ имате. Председипк. Ја налазим да су разлози умесни и да их одбор мора узети у обзир. Г. ДрагооиК. Ја мислим да не треба да уђу у комисију исти чланови прве комисије него други те да и они ствар нроуче и даду своје мишљење. Председник. Мислим да би могли ући у комисију господа: Мијаило Цветковић инжињер, Капетановић, М. Марковић, а ношто г. Гливинић не може, могао би се узети г. Миша Николић или ко други (чује се: Миша Николић!) Пре него што пођемо даље, да свршимо с лицитацијама. Секретар чита извештај о држаној лицитацији за грађење калдрме у которској улици. К. Главини&. Господо, не може се казати да је ова калдрма јевтина али с обзиром на го што лежи она улица раскопана већ 2 месеца, што је једна оджпвљих улица и што ћемо вероватно имати због много посла а мало конкуренције и веће цене, — ја бих био за то да се одобри лицитација и ако је скупа. Председиик. Одобравате ли ову лицитацију? (одобравамо). Изволте чути извештај о другој. Секретар чита извештај о држаној лицитапији за грађење калдрме у извесном делу Вука Караџића улице.

као највишега. Силна због својих утврђе" них и неприступачних замкова, та се вла" стела ругала иоле немоћнијем монарху и само се оеда примиривала, када ју је држао у стези какав снажан дух, као што је на пример на зацаду Карло Велики, а код нас Душан Силни. Та награда, коју је владар давао за услугу, учињену њему или држави, обпчноје бивала у природи. У место да га обдари новцем или другим којим начином, он му уступа један комад своје или државне земље, заједио са свима приходима, које та земља вуче. Али не треба мислити, да је добро уступљивано за навек, унраво у имање. Не. То уступљено добро неје прелазило у својину онога, коме је даго, већ је тај прималац имао нраво да вуче приходе с њега, да се њиме користи, али пикако да га прода или отуђи буди којим начином. То, дакле привремено уступљивање земље са свима правинама, али без права да се њоме неограничено располаже, звало се арочија. То је управо грчка реч (п^огокх) и значи