Београдске општинске новине

ГОДИИЛ IX _ Предселник. Одобрава ли се нова лицигација? (Одобрава). М. МарковиК. Како видим, овај иредузимач арима се повише послова. Тојелепо, али ваља пастојати да ои примљене послове одма и свршава те да не буде застоја. Ако не може, пе треба га пи прцмати (прима се к знању). Инжињер. Водоводна комисија тражила је да се експроприше једно парче земљишга потребно јој за резервоар. За то су била као најподеснија парчад иоја нринадају масама Стевана Јовановића „Шишка", и Аранђела Кечкића. Комисијаје одређена за преглед зомљишта и чујте њен извешгај. Секретар чита извештај Ђ. НиколиГи Ми смо, као чланови комисиЈе изашли на лице места и позвали сгараоце обојих маса и они су дошли. Но стараоци масе Стевана Шишка из.јавили су да неће да продају ни један комад земље и ми, кад смо то сазнали обратили смо се стараоцима Кечкићеве масе и питали их за цену. Они су тражили динар од квадр. метра али су спустили на 70 пара динарских и ми смо на ту цену пристали. То би чинило да 730 кв. метара око 5 — 600 дим. К. ГлавиниИ. Ми овде не можемо и пе требамо много да се разговарамо. Деви нашег водовода положене су гамо и ми ово морамо узети. Ђ Нинолиа. Тамо је и штета нека учињена и то се мора обашка платити. Председник. Одобрава ли се ова погодба? (Одабрава.) Сад су на реду пеки прекорачени кредиги за 1890 годину о којима је нотребна одлука одбора па да се могу призпати у рачунима. С екретар чита предлог да се суме издавате у 1890 год. г-цци Даринци Маленићевој у по 200 дин. месечно, признаду на рачуп паргије непредвиђених трошкова. Председник. Одобравали одбор овај предлог? (Одобрава) С екретар чига акг управе проФијанг слагалишга у којим тражи: да со сума од 110*55 дип. колико је издаго сиротпим војницима на издржавање приликом вежбања, , исплати проФијанту из оншгинске касе

бригу, старање*). И првобитно, дакле, значење те речи указује иам особине ге усганове, јер ио томе дати коме што у пронију значи дати му на уживање, а не у својину. Онај, који је добивао пронију звао се пџоготјтцд, пронпјар, проњар. Често се називао и кавалер, сграгиот, васал. Успенски тврди, да су у пронију даване само државне земље ,или управо само она села, која пикаквоме властелину башгинику, нити цркви као баштинику, несу дуговала работу".**) По томе властеоске баштинске земље никоме се несу могле дати у пронију, јер су већ имале господара. Исто то вреди и за манастирска добра. Али све државне земље, па шта више и поједина села давана су у пронију. У Мопит. ЗегМса 493 имамо споменуто како је владалац српски деспот Стеван Лазаревић баштину неког свог властелана Обрада Драгојлалића дао другом у *) Види Даинчићев Рјечник из књнжев. сгарпна код те 1>ечи: !ипс1из ас1 ивитГгискит <1и1из. **) Уснеискн ј Сбориикв статеи ио сдапаиоиФдОДм д о визангијс ким сномеиицим а, лоје је иадао Сата.

- 202 II редседник. Ово је већ исплаћено и рачуп исплаћен треба да се одобри. Одобравади се? (Одобрава се). Ћ.редседнпк. Изволге чути иисмо команданта града, који гражи да му се пошљу 54 динара (Секрегар прочита препис) Одобрава ли одбор да се исплати? (Одобрава). Чујте даље. (Секретар прочига извешгај благајника општинског суда о издатку 212 днн). Одобрава ли одбор? (Одобрава). Главна Контрола тражи да јој се пошљу па преглед рачуни за 85 — 86 год. Чујте писмо (Секрегар прочита). Молим да одбор да мишљење шта и како да се одговори Контроли. Вама је нознато господо да је одбор узео два рачуноиснитача, који су радили на скланању општинских рачуиа за ирошле годипе. Тај је посао до некле довршен, па је засгао услед тога, што је између тих рачуноиспитача и Суда дошло до неспоразума однасно дневиице хоће ли им се иста нризнати и у празничпе дане или неће. Дневница је била одређена но 6 дин. Они су то примали за све дане, па је после Суд обуставио за празничне дане и ови на то нису присгали и оставили недовршене рачуне. Сад стоји до тога, да одбор реши како ће се поступити. да ли да им призна и иразничне даие или само радне. Овде има и њихове писмеие молбе и сад може се о томе говорити. М. МарковиК Овај је посао такав, да се они овде сматрају као иадничари. Они нису наши стални чиновници, па да им се даје стална плата и у празнике. Ако раде недељом онда разуме се да им треба платити, а ако не раде, онда не разумем како то могу тражити. Ако они неће да раде, можемо дати другима. Ф. Васиљеви&. Мени се чини да ћемо ми због неколико нразничпих дана платити другима много скупље. Не може се наћи за 6 динара (може). М. Ђелизарић. Много ће боље бити да се споразумемо са овим људима што су до сад радили. Нико други не би нам довршио овај посао брже него ти људи који су прегледали < пштинске рачуне. Они су са прегледом свршили 1888 годину, а почели

пронију. Али из овога не треба закључиваги, да је то било могућио, јер је тај исти властелин Обрад постао издајник, на му је баштина конФискована и тек тако конфисковапа дата је другоме у пронију. У пашим споменицима средњега века пронија се ретко спомиње, ге се__у главоме цело испитивање тог облика својине у средњем веку иаше нсторије мора свести на оно шго о томе пигању налазимо забележено у Душаповом Законику, Хиландарском практику, Хрисовуљи Стевана Дечаиског манастиру Дечагшма и још негде. У Душановом законику*) налазимо ову одредбу. „Пронвју да не кунује нити продаје нико ко пема баштине. Од пронијарске земље нико да не даје цркви, ако ли да, да не врг-ди." Већ из овог једног члана можемо добити досга објашњења о пронији и њеној природи. Ту се јасно огледа гежња да се нропијарска земља сачува од побаштињавања , које је канда за владе слабијих владара врло лако и чесго насгупало. Влада*) ШаФарии '1.1. 53.

БРОЈ 36. су да прегледају 1889 год. Што би њима гребао један месец дана рада па да сврше сав посао, а сваки други коме би тај посао поверили морао би толико времена издангубиги само док би у гај посао ушао. С тога мислим да је и јевтиније да нризпамо тим људима надницу и празником него да тражимо друге, тим пре и што је то хитна ствар, јер се на то и чека па да уредимо рачуноводство. Ааза ДашковиК. Ја сам разговарао с њима Они нису ни мислили за празпичне дане у почетку, али је од наших чиновника кривица, који су плаћали и празпичне дане, па носле доцвије кад је дошао други он је обустааио, и сад на то они не пристају, Мислим да усвојимо предлог г. Милутинов. М. МарковиИ. Ја мислим да је то правило, да им се плати онако како раде, јер иначе би значило, да их примамо за сталне чиновнике. Г. Марко Велизарић каже, дајеостало још за месец дана па да сврше. Ја у то сумњам, јер да је то тако одкуд би они за тако кратко време правили приметбе. Сумњам да су и оставили рад и рачуне како треба. Шго су оставили рад, они су се требали нротив судске одлуке жалити одбору. Председник. Они су се жалили, него пије досад изнешено. К. Е. МијаиловиК. Па баш кад хоће да нресирају опшгину, онда да им дамо но 8 динара у радне дане а празнични да се не рачунају. Р. ДраговиК. Г. Милутин је објаснио ствар. Шга хоће они. Они су пензионари и њима је ово споредан посао. Да узмемо друге јер се може и без њих. Случајно да су номрли зар би рачуни остали непрегледани. Соломон Азријел. Да ли су радили празником. (Нису). Па како је се смело да плаћа и празнични дан, Се. КпраиешиК. Да је онај рачуновођа бивши остао и даље, суд не би за ово ни знао. Кад је отпуштен дошао је други и го г. Паја. Тражио је решење и нашао и нитао за што се плаћа. Г. Ђорђевић рачуноиспитач казао је да је г. председник бивши кааао, да му се нлаћа

оци су се свакојако грудили, да сачувају проније од побаштињавања, јер ако то буде, они су губили иајвећи извор своје силе и власги — земљу, којом су располагали, те на тај начин себи стицали приврженике и вазале. Јер дати коме у пропију значило је дати му само на уживање или уступити му над неком земљом, селима иди жупом извесна права работе, која је државни ноглавар имао права гражити од људи, на оној земљи пастањених." Али иропијар који једобио какво земљишге у пронију, неје могао том нронијом неограничено раснолагати*). јер владалац никад неје уступао у пронију све приходе, већ само пеке, а неке је задржавао за себе. Тако на нример сваки човек с проније морао је плаћати цару тако звану цареву аераеру, једну врсту данка, коју је пронијар нривупљао и предавао цару. Осим тога, на таквој повећој пронијар ■ ској земљи могло је биги много сигнијих аодчињених баштиника. који су такође били устунљени у пронију, али су они — нлаћајућп пронијару оно што су морали *) Види чл. 58. Душ. Законика.