Београдске општинске новине

ГОДИНА IX. 4/§^>~г.г \ла-' \/\-ч• ч/ча/ - \/\/\у зч/ч/с« — ч-ч/ч/ за цео месец и тада сам тим рачуооиспитачима одговорио, да им ја не могу ништаучинити, него нев раде и сврше рачуне па како одбор одобри. Они су поднели молбу и та је упућена седници на решење па су нашли да им се не могу призпати нразнични дапи. Против -гога су се требали жалиги али они то нису учинили. К. Главинип. Ја би само желио да знам да ли је когод контролпсао рад те господе. Одгопара ли њихоч рад ономе шта је илаћен или је то ишло на божију вересију. Председник. Ја мислим да би најбоље из овога питања изишли, да за свршетак овога рачуна учипимо погодбу одсеком, па ^а свршп све. К Главинић. Сви су изгледи, даћејош неволико година трајати онако, да немамо праве рачуне. С тога је боље да утврдимо, да се одсеком плати. Соломон Азријел. Ја мислим да треба позвати те људе те да кажу шта су радили. Председник. Поднели су извешгај. Све су свршили до ј Ј 2 1889 годину. Сад остаје да сврше 1889 нешто — 1890 и гробљанске рачуне. Сад решите да ли да им се да одсеком или како знате. Илија ЦветановиК. Према раду. свршеном и према времену за које су нрегледали рачуне за 84-5-6-7 8 и 9. год. треба ухватити сразмеру и погодити ђутуре, а да не плаћамо и празнике. Они ако тако неће онда да се узму други. Мата Јовановић. Ја бих био мишљења да се ова господа запитају: шта траже одсеком за довршетак овог посла, па ако можемо да се тако и погодимо. Могу још да изјавим да су ти рачуни за 1890. годину они о којима је одбор водио рачуна, они су уредни, и око њих неће имати господа рачуноиспитачи да се много бакћу као с онима из ранијих година. Св. КарааешиК. Ми овој господи нисмо признали дијурну у месецу Фебруару за свави дап, а они су се позвали на практиву по којој је се до сад плаћало, позвали су се и на то што смо им и ми сами признавали раније дијурну и у празнике. Но ми смо одговорили да је то рачуновођа учинио. Сад господо, размислте шта да се ради: да ли да се узму нови или да се стари

— 203 приме. Ово последње било би боље јер су они упознати послом док би новима требало времена за то. Мил. МарковиК. Како је овде речено да су свршени рачуни све до 1889. год. то су ова господа рачуноиспитачи дужни да ■ пам поднесу подробан извештај за те године, а ако то не учине да се тражи судским путем да штету пакнаде, то јесг да врате што су примили. То је правило. Они су се као вештаци примили да израде овај посао и дужпи су да то учине или да дијурну врате. Што се тиче склопа даљих рачуна, то могу они извршити ако хоће овако вапо ми хоћемо, неће ли — ми ћемо тражити друге пензионаре а њих има доста воји ће пристаги да раде под истим условима. ако не и јеФтиније. К. Б. МихаиловиК , Што каже г. Милутин да они врате зараду награг, то је питање које би још зависило и од њиховог пристанка, а они насигурно неби пристали. С тога ја мислим да о томе не треба ни говорити. Јов. Тадић. Ја мислим, господо, да ће најбоље биги да ми ово оставимо председнишгву те да оно проучи овај посао и ироцепи : да ли је боље брже и јеФгиније да се отпочети посао сврши с овом господом или с другом, коју ће такође пропитати па аво видимо да ће други моћи да буду јеФтинији а носао могу урадити као ови, онда се решимо те да њих узмемо. Ови нас коштају 3240 дин. и ако их напустимо могу нас можда други кошгати још скупље. Да би смо дакле изабрали најбољи пут, ја мислим да председништво ваља да уреди ствар и да нам реФерише о њој. Мата ЈовановиК. Мени се чини, господо, да су та два господипа доста дуго радили али нису ништа урадили. Они су водили неке белешке по шта нам је вајде од тих кад рачуни нису склопљени. Они су водили само неке белешке а требало је да су го дину по годину рачуне склапали и тек кад сврше један посао и једну годину, да пређу на други и т. д. Они су радили нешто, бележили су нешто. али стоји то да сваки који дође за њима мора да почне с почетка. За то се ја слажем с г. Милутином : да доврше оно зашто су се погодили.

БРОЈ 36 Милут. МарковиК. Разлози г. Тадићеви неби смели да остану. Шта би значило то да ми нађемо два-три радника да нам нешто сврше, и они пристану на наше услове, па после вад уђу у носао а они да нас уцеЊ УЈУ ? Ја сам зато да они греба да нам спреме рачуне и потпун извештај а ако то | не учине онда да се на основу њихових признаница на име награде, тражи накнада. М. ВелизариК. Не стоји го да ова господа нису свршила рачуне, већ нису још иввршене све оне примедбе које су они учинили на прегледане рачуне. Кад се то учини, онда ће се рачуни лако склопити и послати. У осталом сви рачуноиспитачи раде тако докле год не буду извршене све примедбе, рачуни ће стојати незакључени, а извршење примедаба није њихов посао, то чине рачунополагачи. Ђ. ПоваковиК. Ја незнам како су се они погодили да сврше рачуне: да ли за сваку годину понаособ, или да склопе рачуне за свих 5 — 6 година То би ми требало да знам. Председнпк. Они су узеги да несвршене рачуне општине београдске за неколико годипа, доведу у ред а у паграду за то одређена им је дневница док посао не сврше. Они су пристали и до месеца Фебруара нлаћана им је и за радни и за празнични дан одређепа дневница, а тада им је то рачуповођа оспорио до решења преседништва и вашег. У томе је ствар. Ћ. НоваковиК. Ја мислим да треба према овоме да нам поднесу извештај. Што се тиче питања : да ли да им се да дијурна и за нразничне дане, ја им то не би спорио; не бих с тога што им је рачуноводство и до сад то признавало, и што — У случају кад би смо место њих узели друге људе, ко зна како би ишло. Боље је да им се и у празнике призна дијурна него да кргаримо овако. Једипо на шта би требало обратити пажњу то је да раде. Они вуку дијурну а могу да не раде нишга или врло мало. Са тога би ваљало одредити тачно час н.пр. 8 сати, кад морају доћи и час кад могу изаћи. У онште ваља^о би их контролисати и у раду и у времену долажења те да би могли нешто свршити иначе не ће бити ништа.

ипав могли ) асполагати својом баштином, продати је, дати као прћију, оставити у наслеђе и т. д. Ни у Душаиовом Завопику, ни иначе где не спомиње се, да ли је пронија била наследна и да ли се могла одузети. Али се на ово нитање може одговориги помоћу хипотезе, која ће свакако бити близу истине. Јер из самог нојма проније може се извести закључак, да је она била нешто привремено, несгално, нешто што се лако могло изгубити. С тога видимо да се пронијари труде да побаштине нроније, то јесг да од привремног, ненаследног имања начине своју баштину, имање, с којим ће моћи неограничено располагати, поклонити га, дати у мираз, оставитп у наслеђе, приложити цркви и т. д. Из онога, што смо до сад рекли о нронији, види се, да само владалац даје земљу у пронију, а иначе нико други. Али у нашим старим споменицима налазе се нека места, која нам посведочују, да је и појодини властелин могао дати у пронију део своје баштине.

На западу у Јевропи то је врло често бивало Француски кнежеви и маркизи, а исго тако и већи духовници даваху делове својих земаља другима под условом, да их бране од свају нанадача, или да им чине друге услуге, које су у напред углавили. Да је и код нас поред владара и властелин могао да уступи своје земљиште у пронију, може се закључити по 144 чл. Душ. Зак. који овако гласи: Дворанћ властелБсц !и аво сучини коге зло кто штв нихб , кто буде пронилревиК 'б да га »праве ®чина дроужина потворомБ. Ако ли 1естБ себБрБ, да хнти оу котблб. Овде „дворане" треба смаграти као људе тежаке или војниве, воји су настањепи на каквом властеоском добру. Из овога једнога Факта, који нам посредним путем тврди да је и властелин могао давати земљу у пронију, изводи Ст. Новаковић чигаву своју теорију о независној и подчињеној пронији. Он вели:*) «Даља је последица из овога шго смо пронашли да је у средње-вековној Србији *) Глас I. Новакоиић: Пронијари и баштнници стр. 39.

било независне и подчињене проније, исто онако, као што је било независне (властеоске) и подчи'љене баштине, и да је пронија^, по служби коју је вршио, по полож Чу, који је заузимао и по земљи, коју је имао, могао бити час налик на власгелипа, онда, кад му је пронија била дата од владаоца или државне власти у пакнаду за војничку или другу какву државну службу, час опет налик на слободнога грађанина, или војника, ако је био властеоски или манастирски пронијар." Али ово расматрање канда неће бити правилно у толико, што се ослања само на један историјски Факт, који и сам но себи неје непосредан и јасан,већ посредан и неразговетан. Осим гога, пикако се по опоме што знамо о баштини*) не сме допустити изједначивање пропије и баштине. (иаставиће се) - - _

*) В. одељак овога рада што се зове »Баштина*.