Београдске општинске новине

ГОДИНА IX _Л А Л ' / ' " 4 \—\<у\-—<— —: VI. Председнпштво изаосц на решење молбу ГБр. 921, Пав а Џелебџића бакалина и других одбору на решење, којом молбом траже да им општана дозволи да купе од Јеврема Радивојчевића илоче тротоарске, којс су између 6 и 8 с. м. дебљине, да их пред својим имањем у тротоар положе. Пошто се по овој молби у овај мах нуе могло донети одборско решење то је председник објавио: да ће овај нредмет изнети пд^ћој одборској седница на решењ<\

53. ВАНРЕДНИ САСТАНАК: 21. Јуна 1891. год. Бредседавао нредседаик г. Милов. Р. Маринковић, од одборника били: г. г. Л. Дашковић, С. Д. Милићевић, С. Чађевић, В. Виторовић. А. Одавић, М. Ведизарић, М. Цпетковић, Р. Ђирковић, Ј. Станковић, К. П, Михајловић, В. С. Новаковић, ТЈ. Николић. М. Јаиковић, К. Б. Михаиловић. М. Канетановић, Љ. Јоваповић, Р. Драговић, Ј. Петковић, Дим. Најдановић. I Прочитани су записници одборских одлука седница држаних 15. и 17. Јуна ове године и у одлуци књиге Бр, В97. учињена је измеиа: да одбор лицитацију држану за давање под закуп киоска на Калимегдану одбацује, и наређује да се друга према измењеним услоиима распише. II. Одборннк г. Раденко Драговнћ иредлаже да се приступ ка купатилима на Сави о општинском трошку удеси угоднијим. По саслушању овога предлога председништво је изјзвило: да ће по овоме иредлогу учинити шта треба. III. Одбордик г. Лазар Дашковић пита: кад ће бити готова реконструкција старог водовода, како би се једном већ опростили грађани оскудаце у води. На ово Је питање председник одгоиорио: да ће рекоисгрукција старог водовода бити готова чим се цеви исперу, које је испирање већ одпочето, и кад се паместе бунари који су већ давно у Фабрици поручени. IV. Одборник г. Ђорђе НиколпК пита: зашто н ема воде на чесмама и мисли да бидобро би-

Л2СФ1К.

ОБЛИДИ СВОЈИНЕ у ИАХХЈОЈ ИСТОРИЈИ СРЕДЊЕГА ВЕКА. НАПИПАО ВЛАДИСЛАВ РИВНИКАР. (Ову је расправу наградила В е о г р а д с к а о пш т и н а првом видовданском наградом од 400 дин.) (наставак) Новаковић их је помешао, али пронија и баштипа то су два са свим различита облика својиме. који пе стојс ии у каквој другој вези до у тој, што је пронију м<гао само оаај имати, који је имао и баштину, а имаче пико други. Једно велико зло ао српску државу беше у томе, што су у пронију давапе и самосталпе, слободие сеоске општипе заједно с иравом судсве власти. То је управо

— 206 ло да надзорна водоводна комисија објаснц грађанству. По саслушању онога председништво је одговорило: Да ће надзорној водоводној комисвји достагпта до знања ову интериелацију. V. Одборнак г. Стеван Чађевић предлаже да општиаа набави неколико дрвених буради, иомоћу којих да се поливају улпце Београдске. На ово је одбор решио: да се идућој седници ова ствар као нов предл. г на решење поднесе. VI. Одборник г, Сима Д. Милићевић извештава одбор да је ноложени тротоар у крал.Милановој улицп пред офццирском касином врло хрђав и да као такав неће дуго трајаћи в да ће га ; онштина морати у кратком времену оправљати: По саслушању овога из«ештаја председннк је одговорио: да је за пријем тротоар изабрато одборско поверепиштво, које ће нри примању оцењнвати да ли је тротоар добро положен и и није. VII. По прочитању акта истражног судије за вар Београд АБр. 1174, и 1197, којим сетражеуверењв о рладању и имовном стању ноједаних лица, одбор је изјавио: да је Мијаило Ранчић практ. доброг владања, а сиротног пмовног стања. Да му је Михаило Савић калФа бакалски непозоат. VIII. Председништво износи одбору на мишљење: аит уираве вар. Београда и акт кварта врачарског, којим се траже уверења о немаштини извесних лпца, и молбе којим се траже уверења о сиротном с.тању. По прочтању горњих акта и молби, СБр. 8874, 8876, 8885, 9008,9045, 9104,9207, 9224, 9476, 9496, 8980, 9228, 9048, 9135, 9389, 9549 — Одбор је изјави.о: Да се суд предходно уверн о имовном стању, па тек онда да изда тражено уверење молиоцпма: Милошу Богдаповику, Јелки Павла Антонића, Јелени Н. Симића, Љубици М. Дукпћа, Рагојки Петровдћ, Ракили Мајсгоровић, Персиди Вељковчћ, Марпји Јовића, Милошу Мпловановнћу, Дим Антоновићу, Соломону Левију и Драги Борђевић; да се Миловану Марићу, Соломону Јудићу може дати тражено уверење; да се Вучку Костнћу, Љубомиру Ста-

био смртни ударац општинској са оуправи, која је била толико корисна и по благостање народно и по врховног државног унравитеља — владаоца. Проиија је све то уништила. Сељапи, који су дотле били слободни, губили су ту своју слободу и изједначивали су се са парицима. Истина, било је одређено, да меропах пронијару мора радити само два дана, али је пронијар имао врло разноликих и многобројних начина и путева, да слободнога сељака претвори у створа, који ће му бити потпупо нодчињен. Пре свега нронијар је имао иад њима судску власт, а то је право које је сваки час могао употребити на своју корист, а па штету подчињених му сељапа. Осим тога, сваки пронијар зиао је врло добро, да Iа пронија неје његово вечиго породично имање, већ да ће чим оп умре, отићи у са свим друге руке. а неће припасти његовој деци. С тога је гледао да што више награби за себе и за своје, пе хајући за јадне сељане и парике, који су ј тиме упропашћивани и са свим затирани. I Према томе са свим је оправдано што вели

БРОЈ 37. нојевић и Нанчики Сцвади ие може дати тражено уверење; да је Алекса Радосављевић доброг владања, а имовног стања сиротног. IX. Председништво износи одбору на решење молбе Драгутвна Ђорђевића, Дазе Поиовића званичпика општипских и Влад. Милосапљевпћа добошаЈ >а општ. којим траже једномесечно осуство ради иоиравке здравља. По нрочитању тих молби АБр. 1155, 1228, ц 1229, одбор решио: да се молиоцпма да тражено осуство, које ће им се рачунати од дана кад га буду употребили. X Председништво износи на решење одбору молбу Павла П р лебцића бакал. и осталих, којом траже да оиштина Београдска дозволи да купе од Јеврема Радивојчевића и положе у тротоар пред својим кућама плоче тротоарске од 6—8 с, м. дебеле, а да оиштина београдска те плоче исплати лифераиту Радивојчевићу но 8. динара квадратни метар, а оии да остану за тај тротоар дужни. По прочптању те молбе и мнења одборског повереииштва за преглед и пријем тротоарских плоча одбор је после ш.именичног гласања, са 13 гласова, против 3 (двојица нису гласали). усвојио: у свему ову молбу грађана. XI. Председииштво подноси одбору на решење: протокол ОФерталне лицитације држане за набавку коцака и полагању коцкасте калдрме, и како је ова ствар нова одбор је одлучио: да се овај цротокол лицитације поднесе идућој одборској седници на решење. XII. Председништво извештава одбор да противу оцштинског лекара г. Др Николе X. Николића постаје неколике тужбе грађана овд. због његовог нетачног вршења дужности. По сасдушању овог пзвештаја одбор је одлучио; да се ова ствар стави на дневни ред за идућу одборску седницу. XIII. Одборник г. Мијаило Јанковић иредлаже да се удари такса трошаринска на бозу, која се у Београду нроизводи и нродаје. По саслушању овога предлога, одбор је одлучио: да се овај предлог поднесе идућој одборској седнпци на решење.

Макушев: „Ослободти се од про >ије, рач\нало се 3 1 пајвећу срећу и милост".*) Добитак каквог земљишта у пронију увек је доносио собом и војничке дужиости. Истипа пронијаје била паградаза какве учињепе услуге, али ипак и те војпе дужности морале су се тачно врпшти. У случају каквог рата, владалац је иозивао своје поданиве чод заставу, а готово на првом месту нропијаре. Сваки пронијар био је душан сакуппти нзвестан број војника, потпупо спремљених за бој и снабдевених иелом ратном опремом. Број војника одређивао се пре а имању, које му је устунљено у нронију. Пошто је пронија била веома убитачна за сеоске слободне општине, можда би се временом и изгубила, да и владалац неје имао рачуна да је одржава и нотпомаже. Јер нронија му је у невољи за време рата увек давала велики број војника, које иначе не би могао скупити. Па с тога и видимо да се српски владаоци ревносно труде. да сачувају пронију од побаштињавања, а исто гако и од давања под цркву. *) Журн. Мин. Нар. Проск. 1874 књига 175 стр. 19