Београдске општинске новине

ГОДИНА IX XIV. Председништво извештава одбор да је г. А. Миловановић цариник београдски нрема решењима одборским АБр. 787 и 1110, израдпо стална правила аа варошку трошарину. По саслушању овога извештајг АБр. 1183, одбор је Ј:ешин: да се овпј мцојект нравила за ] арошку трошарину упути иа проучавање одборском повереннштву за иараду т|)Ошаринске тариФе, изабратом у седници од 28. Марта ове год. АБр. 722, па да се тек онда овај пројект са мишл-ењем иовереништва поднесе одбору аа решење.

општински послови Концерт. Даиас је иосле иодне вонцерат па к;иимегдану. Свираће цела овд. војена нувов. музика најодабраније комаде. Овим се даје још једна прилика гра^анииа београдским, да многобројиом својом посетом докажу, да им је много стало до уленшавања валимегдана, који је тако погребан за њихово здравље. Копцерат се овај даје у корист улепшавања калимегдана и у ворист војене музике. Улазна је цена 0 50 дин. од особе Седница: Данас пре подне држаће се ванредна седница одбора општинскога. У овој ће се седници прочитати молба становника бањичког и топчидерског брда и околине сењака, која је молба штампана у претпрошлом броју ових новина. Решење одборско по овој ствари објавићемо у идућем броју. Школсни одбор. У прошлој седници својој одбор је опшгински изабро нов школски одбор за вар. Београд. У одбор су ушла ова г г.: за кварт палилуски. Сава Богдановић, трг. и Мих. Цветковић инж.: за кв. теразијски Ђорђе Благојевић пенз. и Евг. Чоловић трг.; за вв. варошки Мих. Новаковић пензионар и Па ипак поред свију тих погодних ус лова за развитак проније, покрај свега тога што су је бранили и властела (управо пронијари) и владалац, опет се неје могла са свим развити у српској држави. Узрок је томе отпор сеоских слободних општина, за које је, као што смо ревли, пронија бида убагачна. Тај народни огпор учинио је, да пронија у нас неје ностала Феуд, као што је то било на западу Јевропе. По целој својој природи иронија личи на бопеФицију. И један и други облик својине не доноси имаоцу нешто стално, не променљиво, већ само нролазно имање, воје се свавог часа могло одузети од њега и нредати другом воме у руке. У актима, војима се некоме уступа какво земљишге у пронију, увек се налазе поменуте заслуге, због вијих то лице добива пронију. На пример: ргор!;ег МеНа орега е4 1аш1а1)Ша рогкатепка. Аво би једно исто добро било дато у нронију ие једном, већ неволиким лицима опда се као госнодар записивало једно од њих које одговара држави за војну службу

- 207 ... - /' :лдл. Триша Ђорђевић, трг.; за кв. дорћолски Марко Велизарић чл. гл. вонтроле и Јавов Меворах, трг.; за кв. врачарски Стеван Д. Поповић начелн. и Стеван Миљвовић бавалин и за вв. савамаЈСКи Вел. Карапешић и Димитрије Перовић трговци.

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ У грађевинском оделењу суда опшг. вар. Београда, држаће се следеће јавне усмене лицитације и го: I. На дан 9. Сенгембра т. г. од 3— 6 сати после подне за откопаваае и насипање земље на вишњичком друму. Кауција Д50 дииара у готовом новцу или државним папирима и II. На дан 16. Сентембра т. г. одЗ —6 сати после подне за грађење макадама на Вишњичком друму. Кауција 300 дин. у готовом новцу или државним иапирима Ближи услови и предрачуни, могу се видити у помену гом оделењу сваког радног дана за време канцелариско и при лицитацији. Од С1ране 'суда општине вар. Бесграда Г.* ■ ј 72 28 Августа 1391. год у Београду.

III. На дан 2. Сентембра т. г. од 9—12 сата нре подне за грађење калдрме у ноћајској и Југовићевој ул. међу котарском и веливом пијацом. Кауцнја 300 динара. IV. На дан 2. Септембра г. г. од 9—12 сати ире подне за грађење калдрме у Ноћајсвој улици међу Когорсвом и градсвим пољем. Кауција 260. дин. све у гоговом нов. или државним панирима. и звало се веФалија. Тај веФалија добивао је навећи део прихода, а остали мање. И византијски цареви вао и наши владари забрањивали су пронијарима, да с баштинсвим правои купују околне сељачве земље, које још никоме нису биле дате у пронију ваво би исте остале на расположењу владаоцима, да би их могли дати у пронију, коме они хоће. Па ипак су се пронијари из све снаге трудили, да нронију, ако је могуће, претворе у баштину, или бар да што више права ирисвоје себи. Крајње развиће проније види се у овом примеру. Цар Лндроник Полеолог био је дао невом Плитону у пронију замак Фанар и овруг Вризу Али доцније он му то да у наследно владање. али само у мушком колену под условом мајората*.) 'Гај замак, дакле и округ Вризз, несу више ни пронија у правом смислу те речи, ни баштипа, јер пронија неје неограничена и неје мајоратсва. И у нашој историји имамо један пример Миклошић: Ас1а III 173—176.

БРОЈ 37. Ближи услови могу се видити у грађевинсвом оделењу суда ово општинског сваког радног дана за време вапцеларисво и при лицитацији Од стране суда општине вар. Београда Гл*. 1415 27 Августа 1891 гсд. У Београду.

Оишгина Београдска издаваће путсм јавне лицитације следећа пеповрегна добра набавке и разна права, и то: 3. Сеатембра Набавка 45.000 вила гаса(петролеума) кауција 2100 дин за осветљење суда и вароши Београда. 6. Сеатембра Седам говеђих, и дванајест свињских месарница на великој пијаци, кауција за сваку 120 динара. 11. Сеатембра Кућа општинска у абаџијској улици у којој сада седи г. Јован Живвовић. 16. Сеитембра Три онштинсва дућана у дубровачкој ул. у којима је сада г. Димитрије Фичо. 19. Сеатембра Кућа општинска на дорћолу. 23. Сеатембра Набавва и оправва Фењера. 26. Сеатембра. Оправка возова чеге пожарне. 30. Сеатебра. Ков коња чете пожарне. 3. Октобри. Изношење ђубрега из свију квартова 8. Сктобра. Цубок од говеђих месарница. 11. (Јктомбра Набавва концеларијског материјала. Све ове лицитације држаће се у рачуноводству суда општ. вар. Београда где владалац сам од своје воље пронију прегвара у баштину.*) Српсви властелин Стенан Ратковић добио је од српских деспота више села у нронију и то но различитим врајевима Србије. У лепеничким Драгиновцима, селу, воје је њему било дато у пропију Степан Ратковић имао је своје дворе. Доцније исти Степан као велики логогег срисви стевне великих заслуга за босансвог владара, јер удеси де се босанскн краљевић ожени ћерком српскога деспота Лазара. Па како је тим начином, а и стицајем других прилика постигнуто нево јединство између Босне и Србије, босански краљ Стеван Томашевић запише му у баштину сва она села, која је дотле уживао као пронијар. Оваки примери, где се пронија претвара у баштину ретки су и у српској и у византијској историји**), а и волико их има, падају у доцније доба. И тако смо прегледали све мене, кро» воје је иролазио овај облик својине, што *) Види: Рачки Ка<1 I стр. 156.

**) Види Успеноки 1осо сИ