Београдске општинске новине

ГОДИНА IX. 30 — 85, а ове има-ју 86 — 90 и те су лепе, ади не одговарају условима. Сад шга ћу му ја. Нека опи одсеку, па да се прими. Заиста мени изгледа дрско од тих нредузимачакако могу да говоре, кад у уговору сгоји 8 сант. а они допели тање, па ипак траже да им комисија по мери прими. Ако су незадовољни са овом комисијом пска се пзбере друга. Ја нечам нишга прогив тога. М. МаринковпК, Има једна тачка у уговору у којој се вели: чим се сврши пријем плоча. лиФеранти су дужии да уклоне непримљене плоче с оног места и да их пренесу даље а ако то не учине онда да то учини опшгина о њиховоме трошку. Ја мислим да су они то ^ребали да учине у року од 24 сата иосле прегледа и да су они то учинили или опшгина о трошку њи]| ховом, опда овога спора пе би било. Председнкк Више јављених говорника нема. Да решимо ствар. Ја ћу ставити овако пигање: ко је за то да им се учини по молби. гласаће — за; ко је против иротив. Гласали су: против Дашковић, К. Б. Мијаиловић, Раденко Драговић, 1 Ј . Петровић, Љуба Јовановић, Ф. Васиљевић, МарковиК Мата Јоваџовић, Најдановић, Цветановић а за Марко Велизарић, нису били кад је се гласало Азријел, Ник. Р. Поповић, Ј. Тадић. Капетановић, Главинић; нису гласали Ђока Николић и Г Б. Новакопић. За овим председник закључи састанак у 10 часова.

држан 8 Јуна 1891. год. Председник. Састанак је отворен. Изволите саслушаги протокол прошлог састанка (Секрет. прочита) Имали ко да примети на састав проткола ? К. ГлавиниК. две су сгвари не потпуно изведене у прогоколу. Прва. Ја нисам предложио, да се убаштини опшгииа у своме имању, — то је раније решено. Ја сам тражио, да се нареди ипжињеру да посао о томе продужи, Друга. Односпо откупа земљишта код резервоара водвводна комисија није предложила од кога баш лично да се одкупи н его од јрднога од њих двојице.

издајник, и вдадалац га за казну лиши те I башгине и да је другоме у пропију Када властелин башгинар умре, онда његова баштина прелази на његово потомсгво. То се види из 40 чл. Душ. законика, који вели: Кои властелинг имагв дћтвцоу, или не иматв и оумрегБ, и по н1егове смрг,ти' башгина поуста остаиетв, аште се ©бр^штетв ©дб н1егова рода да треПего братоучеда, то да имагв еговоу башгпноу. Издаја је, дакле, била узрок за одузимање баштипе власгелину, али себар губио је своју и за много мањи узрок, на пример ако .је неје хгео обрађивати. То се види из 153 чл. Душ. зак где се вели: Л.год1е, кои имак свого баштиноу зем лго и виноградћ и коупленице а виноу да еств работБиикБ на томт. мћсте иномоу господароу, ч!е боуде село, да геств волганв оузети онаи виноградв. Баштина је била ослобођена од сваког државног данка и свију великих и малих работа. Али у томе је било изузетака у корист највише власти, јер су морале да

— 210 У гом смислу нека се прогокол исправи (Усваја се) Председник. Има ли још ко шга на нротикол да примети? (Нема) Оглашаваи да је прогокол примљеи. Сад има реч г. К. МијаиловиК. К, Б. МијојловиК. Стоји одборска одлука да се топџиска пијаца загради То још није учињено. Ђубре се не носи на бару венецију, него га носе у налилули. Кад има решење нек се изврши. Председник. Шго се гиче ограде то ће се пар дити, да се одлука одборска изврши. Што се тиче ђубрета. данас је издата паре ба, да се ђубре почне носити на оншгинско земљиште (Врло добро) Д. НајданоииК. И ја имам једпо нитање. Решено је да се набави једап кантар и на мести ко I рамне код мопопола. 'Гај каптар набављен је и до данас још није намешгеп, него сгоји код ђумрука растурен као оно шго се расгурају коцке. То греба наместити шго нре, ге да трговци имају олакшице Људи се, као што сам јуче чуо, свађају због тога и пигам, зашто то пије до сад учињено кад је то решено, да се брже уради као у телеграфу шго се ради? С. КарааешиК То је осгало да се одреди место гди ће се наместити. После је наступила зима. Сад је опет покренуто то пигање да се продужи рад. (Инжињер. Због велике воде не може да се намести. Про јект је свршен) Предсецник. Држим да ће те овом изјавом бити задовољни. Што се тиче камења наређепо је да се носи где треба (задовољни смо) Ђ. ДимптријевиК, Молим вас господо. Свима нама је иознато, да наши општински лекари имају толико много послова око вршења санитетских прегледа, да немогу да стигну да лече болеснике, ге је дошло до великог броја. С тога је потребно одредити једпо сгручно лице које ће вршиги хигијенске пословс по школама основним, па гом приликом да гај посао врши и у сиротињском дому а и Свего-Савском. Ја мислим за го, да се за овај посао узме једап нарочиги локар и предлажем одбору да го усвоји.

дају коње и да војују по закону, као што се види из 41 чл. Душ. зак. Ту се вели : И баш!ине вбсо да соутв свободне, отб ввсћхБ работБ, разв-ћ да даваготБ коше и воискоу, да вогоготб по законоу. Новаковић у свом издању Душанова законика, у члану 39. који одговара овоме, што га сад наведосмо, има место речи коњи реч соК. али то неће бити тако, јер се никако не иоже узети за ондашње прилике, да је и властела, као новлашћен сталеж, плаћала данак у новцу или житу, као прости соааљници. Да је власгела заисга давала коње, а не соћ, може се већ и по томе судиги, што исту установу видимо и у целој западној Јеврони тога доба. Властела имађаше друкчије право на баштину, а друкчије црква Исго тако видимо и себре, да имају багагину, само што су њихове баштине мање по простору и обично ненасељене. Осим тога властеоска баштина разликоваше се, као ппо смо рекли, од себарске у гоме, шго је властелин био много независнији, самосталнији као господар баштине, него ли себар ; власте-

БРОЈ 37. Ј. Тадић. Ја мислим о овом иредлогу г. Ђокином, као врло важном, треба мало озбљније промислити. Треба узети у обзир положај и посао пашчх општинских лекара. У сваком кварту пмамо по једног лекара. Ја незнам, да ти лекари нису у стању једаппут педељно обнћи школе. То није^ного, а због гога неби се никад могао сложити са предлогом г. 'Бокипим и то из овога паведеиог разлога (Тако је). И. Цветановић Ја сам тео го исго да кажем што и г. Тадић. С тога и ја иисам да се узме још један лекар. Ћ. ДимитријевиИ И нре кад није била у општинским рукама самоуправа, било је толико исто лекара као и данас. Тада ни су биле проститутске радње у оиштинским рукама. већ су падзор вршили лекари државни. Сад чо раде ггаши лекари. а тај ло. сао пије мали. Даље, пре је било мање становпика у Београду. Данас има скоро 60 хиљ. Дакле скоро дупло, а лакара исги број. Сем тога Еиглезовац колики је. Прикиком решења буџетаја сам предложио, да се узме још једап лекар, па је онда одложено до бољих прилики. Држим да је мој прдлол умесан и мислим да не треба да се преко истог прође тако па да се просто одбаци као што то од неких чујем. Г. Драго)еви&. Ја пезнам шта је побудило г. "Боку да излази са оваким предлогом. Нашах лекара има 6. у Београду па и они не врше послове како треба. Нисам да им се даје још когод у помоћ. С тога сам да се нредлог одбаци. Ј. Тадић. У ирвом мом говору о овоме ја сам казао, да је предлог важан и врло озбиљан и за истатребаводити рачунао њему. Сад баш кад је г. Ђока изагаао с тим предлогом ја би молијо председпиштво, да оно предходно изради правила о дужностима лекара и о пословима које они имају да врше у својим кварговима. Кад видимо какви су им поскови онда ће мо оценти да ли могу да сгашу на послове или не; и онда ћемо решиги. Анра ОдивиК. Ја кад бих био уверен од стране председнишгва, да су наши опгатински лекари толико оптерећепи да не

лину се само за највећу кривицу (издају) одузимала башгина, а себар јт је губио за. много ситнију ствар. Да су и пеблагородници, давле себри, могли имати баштине, ево доказа. Чл. 158 Душ. законика вели : Лгодхе кои имаго свого баштиноу землго, и виноградБ и коунленице и т. д. Овде се разумевају они нросги земљорадници, који су били царски поданици, а становали су на својој земљи, која неје била ни нарска ни властеоска башгина. То се исто лепо види нз оне важне хрисовуље, коју даде Сгеван Дечански манастиру Дечаиима.*) Набрајајући лица, која даје својој задужбини свети ктитор вели : /Гакожде и прокопие богдановиша сб брат (л )мБ и сб селомћ, с палежи и сб всћми Оу брБСКОВБСКОИ ЖОуП^ И Оу лк )60ВИЛБСКОИ жоупћ марко костикб и с дћцомБ и сб селомБ габлвчиномБ и чр^ни моу врбхб заселие сукомБштици сћно да се си коси. . власи рагишевци и своими меиами. *) Мопит. вегђ. 8В