Београдске општинске новине

ГОДИНА IX. М. Јооановић. И ја се елажем с предлогом г. Велизарићевим да се састави изборни суд. Ми би сад требали да ,у одбору изберемо једпо лице јер су лиФеранти наименовали за члана г. Милана ПетровићаОбућину инжињера кога ја аознајем као човека потпуно савесна а за овај посао и сувише спремна. Само би вас молио да наредите: да лиФеранти издвоје те плоче које по њиховоме мишљењу одговарају условима а да комисија не дангуби чекајући док они прегурају поједине илоче. Ми смо се сада при прегледу доста забавили. А да то не би био случај и код ове комисије еајбоље је да се те плоче предходно издвоје од оних за које ни сами лиФеранти не мисле да одговарају уговору и кад се то учини онда да се састане комисија па шта комисија иађе мени је право. А требало би још наредити да се уклоне оне плоче које леже читав месец дана а нису пи за што мањ да се њима кровови покривају. Р. Драговик. Не би се сложио ни са г. Матом ни са онима који би хтели да се избере од одбора један члан у изборни суд. У уговору се вели да ће то бити стручна комисијаиа са тога нека остане иста комисија и нека јој се дода на прилику г. Капетановић. Та комисија нека се састане и реши: имају ли право лиФеранти или не. Ђока Новаковиб. Као што акт тај гласи он тражи да суди избрани суд. Овде се о том избраном суду говори. Ја незнам, да ли у условима стоји да тај суд суди. Ако не стоји онда како је могла та тачка у уговору да уђе. Ја нисам за то да суди избрани суд. Председник. Ја сам узео тај уговор из инжињерског оделења, и доиео га овде. Ђ. НоваковиК. Ако стоји у условима да суди избрани суд, онда тако мора и бити, а ако не стоји онда не може и у таком случају нема места да пристајемо на избрани суд. М. Велизарић. Пре сваке лицитације састављају се услови. На основу тих услова прави се уговор, а кад се уговор потпише, услови више на вреде. Сад, ако је што при прављењу уговора изостављено или додато, иа је на то предузимач пристао, за штету нанешену општини тим изменама, не одговара предузимач, већ онај чиновник оиштине

зивајућк га баштином или очевином. По гоме, баштина се оснивала па праву независности или настањености. Баштине су даване властели као награда за какве му драго услуге, или за храброст ; цркви су давапе из побожпости, а себри их могаху и куповати. По томе, баштипе би се могле поделити на властеоске, црквене и себарске. Али разлика између њих неје велика; у колико је буде било, сноменуће се на своме месту. Баштина или племенито показивало је својину, која је као неприкосновена прелазила с колена на колено. Право је, дакле, речено, да баштина траје у веки. Краљевске и царске повеље јамчиле су, да се баштина не сме никоме одузети, а и клетва је била бацапа на сваког оиог, који би ту заповест погазио. Осим тога и три члана Душ. законика заштићују баштину као својину : Чл. 131. ВластелФ. и властеличишти, иже се обретаго оу дрвжаве моеи, Срвбли и Грвци, што еств комоу дато имј , пр-ћ дрвжаве моеи оу баштиноу оу хрисовоули и дрвже

— .109 који је измепе у уговору унео, па нека се ошптина с њиме и рачуна. М. ЈовановиК. Ја не знам од куд је ово ушло у уговор, али је оно гу. Ја се тога никако не би плашио. Онај који је склапао уговор пије могао мислити да ће бити спора о мери, него само о роковима. Ко год хо^е да мери не може др. кче да учини него онако како је, мањ ако хоће да се мери и једна и друга страна, па ако изађе 8. онда да му се призна. Ђока НоваковиА. Мепи није познато, да смо уговор одобрили, а ако нема у уговору те тачке пе може онда општина ни нризнати. М. Марковић. Ја налазим да овде нема основа за иарницу. У уговору стоји 11 тач. и то само кад су услови нејасни. Овде предузимачи нас иитају о мери, а то не може да буде предмет парнице кад сгоји изрично од 8—10 сантимегра. По мом мишљењу овако треба да буде. Да се оиштина строго придржава уговора и да смагра да нема места парници, а они нека траже. Ако би иристали на избрани суд, онда би требало прво да се бира суд, па да се изрече иресуда па да се жале и т. д. и тако да послови застану. Дакле да се држимо уговора па макар га и раскинули. Ђ. НоваковиИ. Ја овде чујем где се говори, да овакав уговор може да важи за општину. С тога ћу да ставим једно питање. Кад би суд направио уговор, који би везивао општину, па не би био одобрен од одбора, да ли би могла општина да одговара. (Чује се: неможе). Дакле кад не може што и ја мислим, онда не може ни овде да одговара. И тако ја не могу да гласам за избрани суд док не видим има ли у условима. Илија Цветанови '•. По самој ономадаш' њој молби види се, да они нису испунили услове, јер су тражили, да им се призна по јевтинијој цени. Ми не можемо одступати о \ уговора и оно што је по уговору да се прими, а ако неће онда нека траже редовни суд. С тога сам да се молба одбије. М. МарковиИ. Ја ћу да одговорим само односно услова. Нама би могли одговарати за грешку паши чиповници, а за нредузимача то није обавезпо. Но овде не може

до двнасБ до скега свбора, те баштине да соу тврвде. Чл. 30. И вбси хрисовоули и простагме, пјто еств комоу СБТворило царБСтво ми, И што ВБСХОШТеТБ комоу СБтворити, и тези баштине да соу тврвде, икоже и прбвшхб правов-ћрнМихБ. Чл. 42. И до н 'ћсТБ волиб господинб царБ, или крал],, или госпожда царица. никомоу оузети баштине но сил г ћ ни коупити, ни зам г ћнити, разв^ аште си кто самБ полгоби. Баштине су даване заједно са људима, земљама, селима, засеоцима, горама, планинама, међама, пашњацима, ливадама, водама — једном речи, са свима њеним аравинама. Ималац баштине звао се господар и имао је право да располаже њоме како је год хтео и умео. То сведочи чл. 39 Душ. зак. Да СОуТБ волнб1 ними или подб ЦрБКОВБ дати, или за доушу ООтдати, или нродати комоу лгобо. Не само да је властелин могао слободно раснолагати својом баштином, него је и себар то могао чинити, што се види из 153 чл. Душ. зак.:

ВРОЈ 37. уЧ/Ч/----- -ЧУ\у"\/ \Л 4 ЧХЧ - V . ...л. \ " \ % \ \ \ бити предмет разговора о овом услову, ио што они хоће да им се прими са мањом мером. Ми смо сви сагласни, да не може бити друкчије него по уговору. М. ВелизариК. Ја сматрам да је општина обавезна да се држи уговора, и кад у уговору има тачка о избрном суду, што да их упућујемо па редовну гирницу. Сваки суд мора казати да је по уговору падлежан избрани суд, а не редовни суд, па зашто да отежемо и дуљимо пут. Ја сам предложио и сад остајем при томе да се дода комисији још г. Канетановић и да се усвоји и предлог г. Мате т. ј. да се одвоје плоче, за које предузимач мисли, да је комисија погрешно оценила па да одвојене плоче још једпом пова комисија измери. М. Марковић. Како да одступимо. Ја недозвољавам г. Велизарићу да каже, да не разумем оно, што говорим. Зар хоћете да ми доказујете као ненадлежни шта је за парницу а шта ниЈе. Ја се не разумем у ваше послове, а ни ви у мојим пословима. Ђока НоваковиК. Ја ћу само мало да додам. Ни сам говорио против уговора у опште, него само против једне тачке. Сад ако хоће одбор да каже признајем ово, опда је то друга ствар. Р. Драгови\\. Овде је јасна ствар 'Гамо се каже, колико треба сантиметра. Комисија ни одбор није дужна да им одваја камен. Нека они то учине, па нек се види. Што они бацају на гомилу то комисија не може да диже плоче. Ђ. НиколиК. Ја сам толико разумео, да је њима криво што им општина одваја и оно, што је окрњено на крају мало, и што им не каже одбаците ово и ово, а друго да им узме. М. ЈовановиК. Дозвол ге ми један пример. Има плоча од 8 сант. дебелих али половина неваља. Нек одсече оно што неваља па ће се оно друго примити. Ја не могу да мерим тако па да комисија прими целу плочу. Општина на може камење да сече него нека они спреме Има плоча сасвим добрих и комисија их није нримила с тога што у уговору сгоји да не сме бити дужа од једног метра а она је дугачка 1 и ио метар. У уговору стоји да плоча може бити

Да соутБ волбнн 0) тб своихб виноградБ и ( О тб земБли баштине у прикиго 0 >тдати или црБкви подложити. 0 томе, да је господар слободно могао располагати својом баштином, имамо још врло много доказа, од којих је један повеља Уроша V. којом поклања Мљет двојици. власчелипа.*) Ту се вели: .... хако да имб ге тврБдо до вћка, лгобо подв црб К овб за доушоу подписати, оу прикиго дати, продати, харизовати, замЈзничи; коуд г ћ имб хотћнЈе Шбратити како и всаку свого суштуго баштиноу. Али баштина. ма колико да је била независна, могла се ипак у извесним случајима одузети. То је могао учинити само владалац ако би се уверио, да, господар те баштине неје му веран, или ако добије сигурних доказа, да тај баштинар иде и снуЈе нешто цротив државе. Познато је, како је неки властелин 06рад Драгојлалић**) обећао Хиландару своју баштину. Али баш у то доба он постане *) Авраковић: Споменицк II. 47. **) Мопиш .зегћ. №вг. 493.