Београдске општинске новине

Г0Д1ШЛ IX

- 215

БРОЈ 38.

ма одобреиог и суме, којаје за подизање шко ла одређепа. XVI. По ирочитању акта мпнистарства грађевиаа ГБр 736, којим јанља, шта треба урадитп, па да се рациоиално изпрши вввелација у пар. Београду у оиште, а у улици кие:? Милошевој иосебице, — одбор је решио. да ову ствар проучи одборско повереништво, и поднесе одбору своје мпшљење па решење За поверепике пзабргчта су: г. г. Мих. Цветковић, А долф Шток и Стеван Чађевпћ одборници. XVII. Председништво иавештава одбор, да Јелисавета Т. Јевтпћа нуди општпни 240 дин. као суму за изравнање потраживања оишгине београд ска из масе Јована А Поиовића у 654 дич, По ирочитању те ионуде и мншљења правозасгупника оиштииск)Г, АБр. 604, одбор је решио, да се ионуђених 240 дии. прими п да се том сумом сматра, да је потражпвање опшгппе београдске у 654 дин. пз масе пок. Јов. А. Поповића потпуно измерено. XVIII. На "редлог председнпка општипе, а у свезн са решењем одборскпм од 26 Јуна 1891 г. АБр. 1391, одбор је општински једногласно изабрао Др. Јована Јовановића-Змаја, за општинског лекара за кварг палилускп, по његовом пристанку. XIX. Председнпштво извештава одбор, да су се црема раснпсаном стечају АБр. 897 пријавпла, за службу општпнск) два инжињера, који према акту мпннстарства грађевина АБр, 1479 имају квалиФикацпју за инжињера, и предламе, да се овим иријављеаим кандидатима иопуне празпа инжпњерска места у општини београдској. По саслушању овог извештаја и по нрочитању молби АБр. 1084 и 1188, одбор је пзабрао за општииске инжпњере Стевана. Славнић и Антопија Пижла, с нлатом буџетом одређеном, као и да председништво с њима уговор закључио о службовању. XX. Црема решењу одб<фСком од 26 Јуна 1891 год КЊ Бр. 422, председништво износи на решење одбору питање о издавању награде госиодину Св. Караиешићу члану суда. По саслушању овога питања. одбор је иосле Поименичног гласања са 10 гласова против 4,

впине, травпине, исара, соколара, ириселице и жупске ириплате Цр:;вепи људи цркви да рабогају у недељи двг дапи." Сви ириходи, које су цркве или л анастири имали од тих својих села, зову се пратшне или дохоци села*) Од манастирског имања иегато се мало разликовало имање појединих пиргова, који су припадали манастирима. По тим пиргови.40 живели с\' калуђери пустињаци и стајали су под влашћу једнога старца вадуђера, којега је цело браство бпрало изволетемв в1 ,сега сБбора^) Такав старац калуђер управљао је тим имањем све дотле, док пе би учинио какву погрешку и у том случају браство је бирало еовога. Ти пиргови имали су често врло велика и знагна имања, која су се могла мерити са манастиреким. Људи настањени по селима, која су нрипадала пиргу, имали *Ј Аврамовић: Описавхе древ. срб. у св. Гори бр. 3., 6., 7., 10. **) Љ бр. 4.

(шесторица нчсу гласали), решио, да се г. Св. Карапешић одбије од тражења награде за вршење председнпчке дужности.

општински оослови.

Промена отана. Инжињерско оделење општине београдске од 1. Сепгеибра о. г. налази се иа горњем боју куће Дим. Нанђеле па марвепом тргу (батал-џамији). [О овој промени стана грађансгво се овим извешгава. Сиротински фонд. Легат од 120 дин. што је оставио сирогињи београдској нок. Милија Карастојаповић, бив овд. трг. дао је повода одбору опшгипе београдске, да усгапове фонд сиротињски, у који ће утицати сви доцпији оваки легати као и они, који су пре овога завештавани сиротињи београдској. Одбор је изабрао и поверени шгво, које ћо пр учити како да се ова устаиова изведе и да по књигама судским изнађе све раније легаге, Установом оваког Фонда општина ће београдска дати прилике многим милосгивим грађанима да завештавањем извесне суме новаца помогну својим ближњима невољницима, и да стеку дугаи евојој блаженство, Какав ће пачин усгановљења овога Фонда предложиги одбору изабрато поверенишгво, као и шта ће одбор решити, јавићемо. Сиротињсни дом. У буџегу општине београдске стоји, да се за годину 1891, има издатп вао помоћ сиротињи сума од 56.600 динира. Овако се велива сума даје сиротињи београдској сваке године већ од дужег времена а сиротиња у самој стварн слабу вајду види од тога, јер поделити ову суму на 4 - 5 стогина душа, значи — пе помагати но просипаги узалуд. Увидевши ово одбор је опшгински решио, да се у Београду подигне сиротињ-

су иста права и дужносги као и остали цр квепи или манастирски људи. Али осим тога, што су се црквеним и манастирсвим имањем издржавали свешгеници, архијереји и калуђери — црквенско и манастирско имање имало је још једну важну употребу. Отуда су, на име, набављене црквене утвари угошћивани странци и путници, потпомагани сиромаси, подизане школе и т. д. То се види из већ спомињапе хрисовуље манастиру Дечанима, у којој свети ктитор сам вели да је села и црквене утвари дао „па просвћшгеие домоу божша и на крвмоу и на ®д-капие ввсћмБ слоужителемв црвкввнимћ и малом штиним и страннимЂ вб паметђ и вб поменБ мнћ и синоу моемоу." Душан томе даје силу закона, јер ево шта читамо у 28. чл. његовог Законива: И по вБсћхБ црБквахБ да се хране оубоз'1и вако 1еств оуписано ® тб ктиторв; кто ли не оусхрани штб митрополитБ или © гб игуменБ*), да се ® т лучи сана. Али неје тако с оним црввама, које се налазе па каквом властеоском добру. Све-

ски дом, у који би се имала сместити сва Ј она сиротиња београдска, воја је са старости и саватости неспособна за привреду, као и находчад. У овоме дому невољпици ће имати поред стаиа н храпу, лекарске помоћи и сваву другу пегу. Из извештаја сиротињских домова на страпи види се, да се са горњом цифром оволиви број сиротиње може врло добро издржавати и са свима потребама сиабдети. Установама овим : сиротињским домом и фондом нема сумње, да ће се цсљ потпупо постићи т. ј. да ће*' милостиви грађани имати нрилике да учипе са малом сумом велико доброчинство својим бедпим суграђанима, и да ће онштина београдска бити у стању да обезбеди правој сиротињи својој опстанак и са мањим својим жртвама. И за подизање овога дома одбор је изабрао нарочито повереништво. 0 раду овога повереништва извешгаваћемо од времена на време своје читаоце. Огварање нових школа у Београду. Г. Министар просвете и црквепих дела решио је, да се за ову школсву годину отворе два пета разреда основне шволе у Београду, и препоручио је опшгини, да се за ловал и друге потребе.побрине Одбор је се општинсви одазвао овоме захеву с тим, да се умоли г. Мипистар просвете да наставни плап за ове резреде удеси у споразуму са општином тако, како ће исти одговарати практчним потребама нашим т. ј. да продужна основна настава траје 3 године и да о ^говара у свему заиатлијској гаколи. Жеља је одбора умесна и надаги се је, да ће и г. Министар са своје сгране припомоћи да се оствари.

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ У грађевинском оделењу суда опшг. вар. Београда, држаће се следеће јавне усмене лицитације и то:

гатеници при тим властеоским црквама живели су од онога, гато им је властелин добровољно давао. Ако им пак властелин не би давао онолико, волико им је потребно, могли су се жалити своме архијереју, па ако им ни то пе би помогло, било им је слободно отићи, куда су хтели. Личност им је била слободна, јер у 31. чл. Душ. Законика налазимо одредбу: и да гесгБ поповБска капа свободна. Несу морали работати цару, али јесу морали цркви, ако несу имали своје багагине, већ су је добили од цркве. Ревли смо већ, да су себарсве багатине обично биле ненасељене, али су и властелинске биле често пусте, те су господари били принуђени насељавати их каквим било начином. Обично су раздељивали своју багатину на више ситнијих делова, воје су онда давали себрима на обраду под извесним погодбама. Исто таво аво себри пису били у сгању платити свој дуг властелину, он их је могао населити на својој пустој баштини. Други су пав, не могући ниваввим *) У Новаковићевом издању има и ои. епискош.