Београдске општинске новине

ГОДИНА IX.

I.

На дан 9. Сеитембра т. г. од В— 6 сати после подне за откопаваае и иасипање земље на вишњичком друму. Кауција 150 динара у готовом новцу иди државиим папирима и II. На дан 16. Септембра т. г. одЗ —6 саги после нодне за грађење макадама на Вишњичком друму. Кауција 300 дин. у готовом новцу или државним папирима Ближи услови и предрачуни, могу се видити у поменутом оделењу сваког радног дана за време канцелариско и при лицитацији. Од стране суда општине вар. Бзсграда Г* ^72 23 Августа 1851. год у Београду.

210

Све ове лицитације држаће се у рачуноводству суда општ. вар. Београда Услови сваке од ових лицитација, могу се видети у Рачуноводству до дана лицитације, а и на дан овај. Из рачуноводства суда општ. вар- Београда 24. Августа 1991 год СБр. 12.908

Општина Београдска издаваће иутем јавне лицитације следећа пепокретна добра набавке и разна права, и то: 11. Сеитембра Кућа општинска у абаџијској улици у којој сада седи г. Јован Живковић. 16. Сеитембра Три онштинска дућана у дубровачкој ул. у којима је сада г. Димитрије Фичо. 19. Сеитсмбра Кућа општипска на дорћолу. 23. Сеатембра Набавка и оправка Фењера. 26. Сеитембра. Онранка возова чете пожарне. 30. Сеитебра. Ков коња чете пожарие. 3. Онтобра. Изношење ђубрета из свију квартова 8. Сктобра. Цубок од говеђих месарпица. 11. Октомбра Набавка концеларијског материјала.

ИЗВЕШТАЈ О клању сточе на општинској кланнцн и раду општинских - спољннх — контролора за месец Август ове год.

I. За грађанство заклано је : 419 ком. волова; 182 ком. крава: 161 ком. телади, који су укупно тежили 5505 | кила; 1276 ком. овнова и оваца; 1813 ком. ј јагањаца; 160 ком. јарчева и коза: — 768 ком. свиња дебелих и средњих на меру, које су укупно тежиле 65.929 кила; 14 ! нрасади до 20 кила и 58 прасади до 10 ! кила. '! 11 За војску и остале државне заводе: 343 ком. волова: 77 ком. крава; 322 комада овиова и оваца и 37 ком. јагањаца. — Од све стоке коју је лиФерант клао, продато је за оФицире 11,096 кила, а претекло и у варош за грађанство унето 1626, кила: — за месо издаго ОФицирима и за вишак у варош унесеви. нанлаћена је прописна такса — лренда. Приход од заклате стоке за грађанство био је 27,053 90 динара. — Од завлате стоке за војску и то, за месо издато официрима: за претекли вишак унесен у варош за грађанство наплаћена је такса — аренда у 1434'80 динара. Свега прихода од аренде месарске у мбсецу августу, било је 28,488 70 динара. Од ианред номенутог броја свиња марвено — лекарским нрегледом нађено је 7 комада бобичавих, од којих је меео прописно иоништено.

БРОЈ 38 Према доставама конт/ олора било у. ових неуредности : 1,) кријумчарења: 21 ком. оваца, 18 ком. јагањаца — и 2 прасета; 2,) криве мере 16 случајева; 3,) продаја квареног, усмрденог меса 2 случаја; 4,) продаја козетиие место овчине 3 случаја; 5,) нетачна — лажна •— мера 4 случаја; 6,) безправан рад 1 случај; 7,) нечистоћа 1 случај; 8,) нема контролних мсра у трима иродавпицама. 9,) вешања меса с поља дућана 1 случ. Крива мера нађена је у продавницама ових месара: Косте Панђеле, Ћире АС.имовиИа, Ликоле ПетровиКа и Ћурв Милосављввића. А кријумчарили су ао именце: 1,) Алекса Димитријевић, каФеџија. 2 овце и 1 јагње. 2,) Мавко Станић, каФеџ. 4 јагњета. 3,) Веља Бошковић, каФ, 1 нрасе. 4,) Јован Ристић, каФ. 1 овцу. 5,) Иван Богдановић, каФ. 1 јагње. 6,) Стеван Дугалић, гостион. 7 оваца. 7,) Стојан Јанковић, механџ. 1 овцу. 8,) СараФин Деспотовић, механџија 1 овцу. 9,) Петко Стојковић, механџ. 1 јагње. 10,) Васа Милосављевић, кувар 1 ирасе и 1 јагње. 11,) Алекса Ђорђевић, кувар 1 јагње. 12,) Воислав Јуришић, кувар 1 прасе и 1 јагње. 13,) Рисга Јаиковнћ, калдрмџпја и клач. I јагње. 14 ; ) Мата Димитријевић, млекаџија и клач. 1 овцу, 15,) Димитрије Живковић. Фуруаџија и клач. 2 овце и 2 јагњета. 16,) Бранко Мишић, клач. 1 овцу, 17,) Јован Мартиновић, клач, 1 јагн е.

другим пачипом паселити своје пусте земље, силом хвагали људе и иривезивали их за своја имања*) Веома је ингересаптно видети у какав је положај долазио баштинар неке туђе земље, када му башгнна дође нод сриску власт. Цар Душан је непрестано долазио у прилику да расправља то питање јер својим силним завојевањима кидао је комад по комад, покрајину по покрајииу од грчког царства и присаједињавао својему. Али на тим присвојеиим земљама често, или управо свакада, биле су башгине појединих Грка. Срнски цар иеје хтео да дира у њих, јер је гледао да задобије за себе те Грке баштинаре; тога ради оп им је нотврђивао те баштипе ииаређнпао, дасу „тврде" (ујемчене). То се види из 133. чл. Душ. Законика, који вели: Властћле и власгћличишти иже се ®бр"ћтак) оу дрвжавћ царсгва моеи, Срвбли и

*) За ово последње имамо иајјаени пример у Мопит бегћ. стр. 563. где се нрича како је чувени ДушаноВ .вдастелин Оливер отео био неке сељане.

Грвци, што геств комоу дато имб прћ држав^ моеи оу баштиноу и оу хрисоволЈи и дрвже до дбнбсб баштине да соу тврБд г ћ *)

И тако смо прегледали најважније обли ке својиие у нашој историји средњега века. На много места могли смо бити опширнији, могли смо више рећи, али смо се уједпо бојали да се с тога пе изгубимо у ситпицама, да због неважпијих ствари важне остану неисгакпуте. Векови су минили већ од како је пестало сгаре српске државе и њезиног уређења. Али иам је остала слава и историја њена, славом да се поносимо, а историјом да се учимо. Давна ирошлост учи пас живо, како је штетан био утецај туђих наро*Ј Ст. Новаковић у свом издању Душ. законика са свим је предругојачио овај члан и изменивши га тако, дао му други смисао. Ио тој аеговој редакцији излазило би на то, да је Душан тим чланом давао Грдима у баштипу неке земље. Међу тим, то неје истииа. Он им само нотврђује баштине, које су иређе добили од својих, грчких,' дарева.

да па нас, а како су корисиа била националпа уређена. Па нека нам то буде пример, јер будућност је пред нама и ми смо сама своје среће ковачи. . . . Красне су оне речи:*) т ,На добра — да се угледамо. „'.*д з.шх — да се чувамо.

НАП0МЕНА. Рад овај штампап је онакав, какав је подпет Академско.м Савету наоцеиу; пиги је што измењепо. нити је нпо додато. Али. свакако ће потнуносш радн биги корисно. да се на овом месту иавед' још ио нешто, што се онда неје могло знати, а што је на сваки начин од врло велике важности. У Новаковићевом најновијем делу ,Село" (из дела „Народ и земља у старој српској држави" Глас срп. краљ. академпје *) Срећковић: Жст. срн. нар. I. I нредговор VIII. стр