Београдске општинске новине

ГОДИНА IX. По сасдушању овога одбор је ирпмио к, знању ову н.даву г. Јовановића. VI. Председнвштво објављује, да је на дпевиом реду претрес уговора о електричиом осветлењу вар Београда што се нма закључитв са г. Перикдесом Цикосем из Милана као најнопољнијим понуђачем. Но пре но што би се прешло на претрес самога уговора требало бц нрочитати прпмедбе на тај уговор, које је написмено учинио одборник г. Марко Леко, и но нрочитању тих примедаба АБр. 1690 одбор је усвојивши у начелу поднетп нацрт уговора као мишлење већине комисијске, — одбацпо Је начелне иримедбе г. Др Марка Т. Л.ека, и нристунио специалном прегресу пацрта уговора. По прочитању сваке тачке но наособ одбор је решио, да се у уговору АБр. 1689. што је нодаела комисија за осветлење, унесу ове измене ч донуие; Наслов да гласи: „У[\вор вакључен између онштине вар. Београда и г. Иериклеса Цикоса из Милана о осветлењу Београда електрицитетом." Чл. 1. После реча: «У вароши Београду" да се дода: „а", а после речи и »његовом атару" да се дода: (ако опшгика за потребно нађе, да и тамо овако осветлење уводи.)" Чл. 2. примљен без измене. Чл. 3. Између прве и 2 тачке да се дода: „(Види чл. 68.)" Чл. 4. На крају овога члада да се дода: „само земљпште и његову величину одредиће надзорна комисија V споразуму са повластичарем. Чл. 5. прпмљен без измена. Чл. 6. Реча „варошког преставништва* да се изоставе, а на место њихово да се метну : „општине београдске". Чланови 7, 8, 9, 10 и 11, нрниљени су без пзмена. Чд. 12. Овом члаиу да се дода: „Где треба какве сироводиике уводнти одредиће иадзорна комисија у сиоразуму са повластичарем Где би се у практици поктззало, да су ваздушнн снроводници штетни и неирактпчни, новластичар Је дужан на позпв надзорне комисије заменитн исте подземним о свом трошку." Чданови 13, 11, 15 и 16, примљени су без измена. Чл. 17. Уместо „4 и 5 сијадица« да се замене са „6" и »7" Реч „заменити", да се за-

П0ДЛ2СФ&Х.

П 0 Ш Т А Р ПРИПОЗЕТКД р.. р. Ј1 ушкина. (свршетак.) То је било у јесеп. Сиви облаци иокривади су пебо; хладан је ветар дувао преко ложетих поља, односећи црвено и жуто дишће с дрвећа које је оиададо, а стигох у село са заласком сунца и зауставих се иред иоштанском кућол. Из иредсобља (где ме је негда пољубнла Дуња) изађе дебела баба, ко.ја ми на моја питања одговори, да ће бити година дана од како је стари пошгар умро, да се у његову кућу уселио пивар и да је оиа жена пиварева. Мене би жао мог узалудног путовања и они седам рубаља, што сам их за бадава потрошио. \ — Од чега је умро? занитах пивареву жену. Од пића, баћушка, одговори она. \А где су га саранили ?

- 238 _._уЛ^\А — л*/ ^ \л/> мени са речју „азвршвти". На крају члана: (види чл. 64)» да се избаци. Чл. 18, 19, нримљени без измена. Чл. 20. Овом члаиу да се дода алинеја: »По томе нлану повдастичар јз дужан израдити ситуацпопи план цеде пнсталипије у размери 1500 у коме ће тачно назначити свакн спроводпик, лампу (иламеиу или сијалицу) и сваки други објект, било за улпчпо осветлење било за какву другу потребу, са назначењем интензивности лампе ј вормалним свећама а јачину струје у ватима. Сваку измену иди донуну повластичар ће бити дужан да у тај ''лан уцрта и план стави на расноложење комисијн." Чл. 21 и 22. прпмљенн без измена. Чд. 23 На крају да се дода: „Овако утврђени пнтензитет лампи мора бити постојан." Чл. 24 цримљен без измена. Чл. 25. На крају прве алинеје реч „сатова" да се замени са „часова". У 2 алннејп речи: „утврдиће се нарочитом таблицом" да се замене са: ,угврдиће надзорна комисија нарочитом таблицом." Чл. 26. да гласи: „Повластичар је дужан осветлити нли целу варош илп поједипе њене дедове и ван рокова, којц су утврђени горе поменутом таблицом, ако то онштинска власт захте. У тој ће цељи надлежпа оиштиаска власт послати иовластпчару нарочиту нисмену норуку са нашачењем времена за почетак и свршетак траженог осветлења. (впди чл. 29.)" Чланови 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, иримљеии су без измена. Овде је ирекинуто даље нретресање уговора с тпм, да се у идућој одборској седници нродужи и доврши.

66. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 28. Јула 1891 године. Пре, ^седавао председаик г. Мил. Р. Марииковић, од одборника били: г. г. М. Велизарић. Р. Петровић, В. Виторолић, Р. Р. Ђирковић, Л. Дашковић, Р. Драговић, К. Д. Главииић, К. Б. Михајловић, Мата Јовановић, Јов. Станковић, Ф. Васиљевић, С. Ј. Азријел, Милут. Ј. Марковић, Милан С. Денчић, Ј. Петковић, К. П. Михајловић, И. Цветановић, Ђ. С. Новаковић, Ђ. Николић. I. Ирочитан је записвик о/борских одлука седнице држане 24. јула 1891 год. и учињенене су следеће измене: у одлуци бр. 502 да је Мпхајло Васиљевић слабог имовног стања.

— Крај зграде, покрај нокојногму газде. — Да ли ме може одвести когод до његовог гроба? — Зашто да не може? Еј, Бањка! доста си се с мачком јурио. Одведи госнодина иа гробље, иа му иокажи поштарев гроб На те речи један одрпан, црвен и крив дечко дојури к мени и одмах новеде на гробље. — Јеси ли познавао покојника! запитах га путем. — Како да нисам! Он ме је научио да режем свирале. По некад иде оа (Бог да му душу прости!) из крчме а ми за њнм вичемо. „Чича! чича! дај ораја!" А он нам да иуно, тако се он све с нама играо. — А спомињу ли га нутници? —- Па сад мало путник I и има; само по ваткад заседатељ наврне, а њему није до мртвих. Једино што је овог лета долазила једна госпођа па је она пигала за њега и ишла на његов гроб. — Кавва госпођа запитах ја с љубопитсвом. — Дивна госпођа, одговори малишан ; возила се на интову са шест коња, водила

БРОЈ 41. У одлуци Бр. 505, да се речи: „усвојивши у начелу иоднети иацрт уговора као мпшлење већине комисиЈске, — одбацио је начелне ирнмедбе г. Марка Т. Лека* замене са: »усвојио је у начелу подпети нацрт уговора као м^шлоње већине комисијске и приступио п т. д " На крају те одл_\ке да се речи; „п довршп" изоставе. II. Председниппво пзвештава одбор, да је на дневном реду иродужење ирегреса пројекта уговора за електрично осветлење као и да је одборник г. Марко Т. У1епо иоднео своје примедбе написмено и на остале чланове овога уговора. По саслушању овога одбор је решио: а) да се продужи претрес пројекта уговора од 41 члана са чптањем иримедаба г. Лека на те чданове, а примедбе његове на члапове који су у прошдој седници усвојени, да се ирочптају у идућој одборској седници; б) да се у нацрт уговора АБр. 1689 унесу ове измене и допуне: Чл. 41. На крају д-> се дода »изузевши одредбе чл 43." Чл. 42. Примљен без измена, Ч.д. 43. У почетку да се дода: „Повластичар је обвезаи за све време трајања ове иовластице пратпти развитак и пронадаске на пољу едектротехнике н да сваки бољи, практнчнији и јеФтиипјп проналазак, било у производпи електрпчне струје, било електричне светлости, заведе у инсталацију београдског осветЈ.ења тако, како 6и ова инсталација увек остала на виспнн савремене науке и практнке." На крају овога члана да се дода: „Исто ће тако повластичар на иозпв надзорне комисије сваке три годиие мењати цене електричних справа и нрибора (види чл. 36) кио и намештања и оправака (видп чл. 34) ако се у року цене њихове промену.« Чл. 44 V оиоме члапу да се избаци све сем прве тачке. Чл. 45. У другој тачци између речи »мањак* и «од 0 05" да се дода реч „већи." Чл. 40. ирпмљен без икмење. Чл. 47. На крају овога члаиа да се дода: „О резудтату сваке пробе, у којој се нађе мањак већи од 0 05, повластичар ће се одмах сутра дан ипсмено известити и приступитп нзвршењу чланова 45 и 46 и Чл. 48. Између речи „ставнти« п „једну к да се дода реч: „бесплатио."

троје мале деце и дојвњу и црног монса, а кад јој казаше, да је стар поштар умро, удари у пдач и рече деци „седите ви мирно, а ја одох на гробље". А ја јој се понудих, да је водим. А госпођа ми одговори: „знам ја и сама пут." И даде ми сребрн нетак . . . тако добра госпођа! Ми дођосме на гробље, голо место ничим неограђено: по гробовима с дрвеним крсговима пигде једног дрвцета да је било. У свом нисам видео тако жалосно гробље. — Ево. ово је гроб старога поштара, рекне ми малиша, скочивши на једну гомилу песка, у коју је био забоден црн крст с бакарним распећем — И госпођа је долазила овамо? запитам ја. — Долазила, одговори Вањка; ја сам гледао на њу издаље. Л.егла је овде па је таво дуго лежала. Онда је огишла у село. и зовнула попа дала. му поваца па отишла а мени дала сребрн петав . . . славна госпођа! И ја дадох малиши петак и нисам више жалио пи долазав, ни оних седам рубаља, што сам их потрошио. ^У-ТЈи-ЛД-ч«