Београдске општинске новине

Г0Д1ША IX

— 2ј0 —

БРОЈ 42

Од иас, наравно, зависи хоћемо ли то примити или не, тев свакако је похвално шго је комисија ово предложила. М. КааетановиЧ. Не треба заборавнти да је и у пр. години било два кијоска на Калимегдану. У једноме је био носластичар а у другоме аиотевдр, али је овај морао одма после кратког времена да напусти рад, јер је продавао само киселу воду, а публака то пије хтела да није. Треба дакле решити хоће ли се продавати и друго ниће или не. Председник. Хоћете ли да избришемо пића ? Чује се : хоћемо ! нећемо !) Н. Р. ПоаовиИ У овоме питању мене руководе два разлога. Један је : место на коме се подиже тај кијоск и у коие ће се продавати норед минералиих вода још и пива ; и други разлог тај што ће се огуда имати неке корисги новчане с којима би се могао нарк калимегдански одржавати у најбољем стању. Ја не водим бригу о томе да ће отуда имати користи механџије или каФеџије или шгете. За мене је важпо : сме ли се то најузвишеније место у Београду, гај „ фићир бајир" или ,брег размишљања," како су га Турци прозвали, заузеги иеким зградама у којима ће се трошити пиће ? За мене је важно то, хо^е ли тај брег размишљања одговорити одиста ономе чему га је природа наменула, физичном и д \ шевном снажену човековом, кренлењу духа и снажењу натриотизма, или ће се ту иаместити пекакав Јеврејин или Србин, који ће крчмити пића и одбијати од гог лепог месга све оне који хоће здравља, уживања и размишљања. Ја мислим да имамо не само нраво него нам је и дужносг да водимо рачуна о овоме. Ко зна какав је наш јавни морал по улицама, тај неће лако моћи да дозволи иродају пића на Калимегдану јер ако дозволимо продају нића било обичних или десергних, онда ћемо ми претворити Калимегдан у једну механу и ја мислим да ни варош ни одбор неће на то присгати и ја сам противан томе. Једино требали би да створимо могућност да деца и младићи могу добити оно што им треба за јело и пић^ од млева итд. Ако би смо дозволили продају пића, онда би нам требало још 4 чувара само за Калимегдан а ти се не би могли нлаћаги с ових 180 дии. аренде. Ја налазим да је интерес грађана да се ово не дозволи и да парк не везујемо за каФане итд. У Немачвој може то да се дозволи јер су Немци миран народ. Ја сам дакле за то да се иође деци на руву и да се дозволи иродаја минералних вода, млека и колачаИредседник. Да прекинемо говор с нитањем шта се прима. Дозвољавате ли да закупац може продаваги ладна јела ? (недозвољава). А разпе ликере ? (не). Пиво и вино само у Флашама ? (такође не). А минералне воде, лимупаде и сирупе разне ? (прима се). Колаче, сладолед, ледену кафу, посластице, белу кафу, млеко — управо све осим мкохолних пића ? (одобрава се). С овим је свршено нитање о гоме шга се може продавати, Сад хоћеге ли да се држи иова лицитиција ? (хоћемо). На годину или две ? (на годину).

Иредседник. Има једно питање да се реши јер је хитне природе. То је молба о ниротским плочама, коју су потписали врачарци, па моле да се то пигање расирави. Чујге молбу — Секретар нрочита:) Ради објаснења дозволте да вам кажем. Као што знате предузимач Радивојчевић донео је за онштину илоче, и кад су од наше стране нрегледане и нађе^о да неодговарају условима уговора, пису нримљене. Грађани пред чијим је дућанима смешгено то каме'ве договорили се с њим лично те им је он спустио цену, но Радивојчевић условљава то да се нрими на рачун уговора и да општина у 1*блико носредује те да прими на себе иснлату и после од грађана да наплати. Сад ваше је да оцените, да ли се може што учиниги или неможе. Д. НајдановиК. Ту је била стручна комисија и казала кавве јачине нлоче треба да буду и одбор је то усвојио. Те илоче вомисија и одбор вао несдговарајуће уговору о:,бацила је и сад неможе се дозволити да они за јеФтипију цену ираве тротоар од слабог камена, па после кратког времена да остапу без тротоара. М. ЈанковиИ. Ја не знам за што им ми неби дозволили да граде гротоар и од 6 саитимегара дебљине вад грађани то сами траже. С тога би ја био, да ипжињер изађе и види, воје су нлоче од 6 сент. сиособне, па нека се приме. С. МилиКевиК. Сгвар је јасна да се иредузимач није држао уговора. Те грађане пгго су потнисани на молби Ја познајем. Пред њиховим кућама стоји расвоп^но и без трогоара иа им је велива штета учињена Сад вад они из невоље то моле, ја сам мишлења да се та њихова молба уважи. М. ВелизариК. У воливо се ја сећам ми смо изабрали једну вомисију, воја је ироучила нитање о валдрми. Та је комисија на два нитања одговорила. Једно је питање о валдрми за колороз , а друго о калдрми ио тротоарима, па је за калдрму за коловоз решено да општина изврши калдрмисање по правилима кавоје комисија пронисала И за тротоаре, иостоје нравила и услови. Но грађани су обвезани да сами исиред својих вућа граде тротоаре. Што је општина примила на себе да и тротоаре гради, то је учинилв ио нужди, за то, што су се грађани већином слабо старали да то изррше. Но тиме није одузего праго да и грађани, који го хоће, сами и сааа подигну тротоаре, не баш онакве какве опшгина гради, већ добре тротоаре а јеФтиније. То и траже грађани у тој молби, а моле још општину да она води рачун о изради тротоара каквог они траже. Ми им то не мо жемо скрчтити. Уговор се тиме не крњи. За то сам да се ова молба уважи. К Б. МијајловиК. Одбор би погрешио кад би примио ове плоче противно уговору, — али кад грађани вао соиовепици вућа хоће за јеФтинију цену, го им се може одобрити. Ф. ВасиљевиК. То ;:ије тако вао што важе г. Марво. Гди је решено, да се прави гротоар од ниротских плоча, ту се неће дозволити грађење од бетона. Али ово је друга ствар. Тротоар ће се ипак градити од тих плоча само нешто мало тање плоче и јефтипије. Тиме се уговор немења и може им се одобрити. Ј. СтанковиК. Ја сам видио пред кућама људи гди је био бољи тротоар, па сад исти дигнуг и остали без тротоара. Пролазе до у своје куће кроз благо, а дућани

им остали без вирије. С гога мислим да треба дозволити ову молбу, а ми ћемо изабрати добре плоче. М. Марповић. Ја мислим треба да се разумемо вад говоримо о овој ствари. Видите ли људи, да предузимач овим иде на то да изигра општану! Друго је то где су улице без валдрме. Докле хвата ву!>а довле је приватних лица, а оно што је на соваву то је општинсво. Грађанин не може да располаже ван вуће, и зато аво ради што на улнци то има да уради онако, како интерес општине захтева. Тако је но закону и заго са тога гледишта треба и поћи у овој ствари. Зашто ми неиравимо калдрму онаку исту вод кланице, као што правимо код ђумрука? Јасна је сгвар, за то, што није велики саобраћај Тако је и за ову врагујевачку улицу. Од кад је паирављена валдрма саобраћај је мпого већи. За ту је улицу решено ваква ће бити калдрма и извршено је, што општину доста кошга, и кад је тако несме се сада вазати да им је гим учињеиа штета, кад им је принета ворист јерим имање сада вошга више најмање са 15°| 0 . Кад је ночето оваво, то се мора потпуно извести, а го је да се калдрмишу и тротоари вао што је комисија вазала. Она је вазала да вамен има најмање 8 сантиметара, што значи, да може издржати терет воји у тој улици постоји. Давле ова потреба показује да ие може правити један овако а други онаво тротоар, но сви једиако. Друго је опо што Филип каже: „сами плаћају." Аво плаћају опет по својој вољи не могу градити, јер овако захтева интерес целог грађанства. Сад аво узмеге, да један мете плоче од 8 сант. други од 6, онда ће доћи питање, па зашто да не буде и од 2—3 сант. само да је јеФтиније. Ми ие смемо то одобрити, и тим неупропашћујемо грађане, него напротив они хоће да се унропасте, што не разумеју а узимају невредеће за вредеће. Аво би дозволили овај захгев биће протест од осталог грађанства, воје сноси овај терет а не само ондашњих станововва. Даклв ми треба овако да решимо вако је нраво за целу опшгину. А. ОдавиК. Господо, што вели г. Марковић да је стручна комисија нредвидила то, ја држим да не стоји. Ја вас позивам све који сге присуствовалв одборсвој седници па и г. Марвовића воји је тавође био ту, да каже: није ли било казано. вад је гребао да се веже уговор о нлочама, да оне треба да буду од 7. ст. дебљине, па је се ревло: боље нека буду 8 ст. па да се силази до 7 него 7 па да буде 6 ? Нису дакле сгручњаци предлагали дебљину од 8 него од ? ст. међу тим друга комисија доиоси решење да се могу да приме и испод 7 ст. но по пени од 10 дип. кв. м. То је било прво мнење комисије које је у одбору проиало исто онако као и ствар о трамвају која је сад поиова узега у претрес и друкче решена. Што пак каже г. Милутии да је цео Београд учествовао у регулисању те улице то ие стоји јер гротоар ирииада сопствепиву пмања и он својим новцем прави. Ти сопстјјеници имали су једаннут једну валдрму па им је дигнута и сад они имају ову понова да праве. Ја мислим да се овим плочама не може наћи мане; оне су исте као и друге само мало тање али ипав довољне јаве. И ја мислим да треба да их примимо а не да одбацујемо за то што су7 8 Ц сш. — јер „нису" по уговору !