Београдске општинске новине

ГОДИНЛ IX

— 251 —

БРОЈ 42

То је толико цепиддачење водивоме ни један човев ни.је био изложен. Међу тим нека се узме у обзир шта све није чињено закуипику леда! Ја мислим да су ови грађани, нристајући да приме плоче по 8 дин. размислили мало више о својим интересима и кад они нристају на овакав леп, само мало тањи тротоар, за што ми то да им кратимо ? Ја сам за то да се ова молба прими и да се ради тога ставп ствар одма па гласање. Ђ. НиколиК. Ја имам да кажем г. Милутину Марковићу да су ти људи били калдрмисали сокаке и много тротоара па им ј је камен дигнут и однет а они сад за нову калдрму понова нлаћају. И за што им сад не би ово дозволили кад они то хоће и кад се тиме не чини ништа на саобраћају ни лепоти вароши, Ако им је тротоар чист, њихов је и њима ће бити чисто, ако није, ониће га чистити. М. ЈанковиК. Кад не би општина правила ову калдрму па да јој грађани дуг доцније плате, већ кад би грађани сами одма платили, ја нитам г. Милутина би ли општина могла да им забрани да мећу плоче дебеле 5—6 ст.? (би!) М. МарковиК. Ја држим да ни један грађанин не може да ме гне какву хоће калдрму и тротоар Кад би то могло биги онда би неко могао правити је од ломњеног други од тесаног камена — нлоча, а трећи од дрвета, и како би то изгледало? М. Јанковић. Тај камен јачи је од оних ци1 аља што их неки мећу пред своје куће. Нека се одреди комисија па ће се то потврдити и сазнаће се: је су ли људи задовољни с тим плочама или нису? И ако јесу нека се приме. Ђ. НоваковиК. Комисија која је била одређена да проучи питање о калдрмисању, све је улице београдске категорисала и казала која ће се којом врстом камепа калдрмисати и где ће бити какав тротоар Ја не мислим да је ово, шго је утврђено, закон који се мора на длаку извршити. Не мислим да би ми могли да снречимо неког -1, који би хтео и бољи тротоар ији калдрму пред својим имањем да направи, да то учини. Само кад је то утврђено пристанком становника псвесне улице онда у питању који камен да се узме: да ли по уговору или како га лиФерант сад нуди, свагда се има примити онај, који је по уговору спремљен, а не и онај, који условима уговора не одговара Но кад је реч, да се извес на улица има калдрмисати ломљеним каменом, а нуди се бољи од њега и тај хоће становници за калдрмисање трогоара у својој улици да узму онда го не треба спречити, јер се тим добија боља калдр.ма; иначе ако се по одлуци комисије извесна улица има да калдриише плочама, онда то треба да буде само тим каменом који је по уговору спремљен, а не лошији. Но ово питање пе може да се реши вечерас јер је ново а нас нема довољно (чује се: старо је! доста нас је!) М. МарковиК. Треба зпати при решавању и то да је један део плоче већ примљен но уговору и ми ћемо да наплаћујемо од тих људи по 10 дип а од ових би нанлаћивали 6 или 8 дин. Па би ли то било право и за што општина да то чини? Боље •би онда било да је општина оставила ове

грађане да иду у Пирот и сами плоче набављају и ми би гледали друга посла. Ја никад не бих могао никако пристати да се овако ради на штегу и лепоте улица, а на штету целога грађанства. А. Одавић. Хтео сам да кажем г. Велизарићу на оно шго каже, да је један део калдрмисан са плочама одговарајућим условима. Калдрмисано је само 100 мегара а други део од 700 метара калдрмисан је друкчије, Тај је рачун исплаћеи. Има плоча и од 5 сантиметра Сад ако хоћеге нека буде све једнако. ./. СтанковиИ. Шго каже г. Милутин да има један део да се калдрмише. То нема. То су само две куће. Нема ни једна плоча од 8 сантиметра него од 6 — 7 и сам је г. Чађевић казао, да је довољно 6 сантиметра. Зашто он тамо гоЕори једно, а овде друго. Г. Милутин вели, како су сад тамо лепе куће. Јесте, али мене кошта 800 дин. само поправка, а 700 динара тротоар, па мора да је лепше. Треба одобриги ово што пре. Ђ. НоваковиК. Ми кад смо решавали о набавци камена за те тротоаре казали смо под којим условима да се набави. Од тих услова ако одустанемо, онда значи, да га зимо нашу ранију одлуку. С тога нисам да се одобри. дредседнпк. Има још пријављених говорника (чује се: да се редш) Добро. Онда ћу ставити на гласање. Ко је за то, да се још говори, нека важе за, а ко је да се реши нека каже против. Дакле већином је решено, да се више неговори. Сад је на реду да се гласа хоћели се одобрити молба или неће. Но ја би вас молио, да се ово питање у идућој седници реши пошто је сад и сувише доцкан а многи су и отишли. Пристеје ли одбор да се одложи. (Једни вичу да се реши. Други да се одложи). Кад је тако онда да гласако. Које за го, да се одложи нека каже за, а ко је прогив, нека гласа против. Према овоме вад је подједнак број и за и против — ја одлажем за идућу седницу. Састанак је закључен у 1 О^Ја часова у вече.

држан 21. Јуна 1801 год. Председавао председник Милов. Р. Маринковић. Председник. Отварам седницу и молим вас да чујете два протокола ирошлог и преднрошлог састанка. Секретар прочита и одбор прими. Р. ДраговиК. Због силне прашине на сави пемогуће је нрићи купатилима и тако се људи њима не вористе. Ја бих молио да се иолива од купатила до железничке станице насипом. Прелседник. Ја узимвм на себе да учиним све што је могуће у име општине К. МијаиловиА. Ово што је поменуо г. Раденко могли би да раде ватрогасци. Председник. М. Капетановић и Л.. Дашковић тврде: да су ватрогасци саузети радом и ноћу и дању кад-кад и до по ноћи.

А ДашковиИ. Многи грађани жале се због оскудице у води и ја би молио да ми се објаспи у чему је ствар ово старих водовода стала ? Председник. Што вода још није пуштена у цеви воје су положене узрок је у томе што су цеви испирапе; узимана је вода садашња те су цеви испиране неко време и још се испирају. Други је узрок што још водоводна во мисија није добила бунаре или чесме воје су поручене на извесвоме месту на страни. Ја сам ишао лично у управу водоводну и тамо сам питао шга је с радом и молио да се ствар убрза те да што пре можемо грађанству ставити што већу воличину воде на расположење, јер настају топли дани па је освудица у води велика. То је други узров воји је задржао да се у нове цеви не може да пусти вода. А. ДашковиИ. Зли језици но вароши говоре и то да су резервоари виши него извор и ,]а би молио да ми се објасни ствар. М. Ђелизари\±. Дозволите г. председниче да ја одговорим на го питање. Мени је вазао један инжењер да је пре 10—12 дана, на инжнњерском свупу било баш питање: да ли је истина да се вода не може да попне до висине резервоара за то што су они виши од извора, и да је на то питање одговорио сам управник надзорне комисије водовода. Он је, вели, ревао, да је те висине израчунавао човев који ради искључно на водоводима и да он зна у томе више него сви присутни на гоме скупу. А додао је и то, да нису то тешке ствари за израчунавање и да се цела вомисија уверила о тачности рачуна, напослетву је казао да су резервоари за 3 мегра виши од најмање висине воју наука дозвољава. Дакле не стоји оно што се по вароши проноси о водоводу, већ је напротив све тачно и добро. На сокачка пребацивања не треба да се обазиремо Председник. У прилог овога да важем и ја неволиво речи. Ја сам присуствовао прању цеви и отварању у једној улици и видио сам да шикља вода 4 метра у висину. Друга је сгвар у томе што нису при1 спеле чесме на време с тога што је Фабрикант који има да изради чесме, мислио да су чесме потребне за нов водовод а не за овај садањи па је закаснио с израдом чесама али кад му је објашњено он је чесме свршио и послао само што још нису добијене. Ђ. Николић. Ја имам да кажем на овај говор да је водоводна комисија пуштала воду и да је било довољне воде и с тим се свет задовољио и вазао: Фала Богу ! али сад воде опет нема и ја видим на теразијама по 200-300 ванти што чевају на воду. И ја питам шга је са старом водом а џаба му нова? Друго за што водоводна вомисија или управа ове ствари протура прево одбора општинсеог вад она има поверење његово него би гребало да сама одговара преко новина за све преворе и иападе на њен рад. С тога мислим да председник треба да је упути на то. Р. Драгојеви%. Шго се гиче предмета тога, го није лако да се пусти ома и да се важе ево воде. Ту мора да се штудира. Кажу. Нема воде. Па нема, Сви знамо да