Београдске општинске новине

ГОДИНА IX.

— 231-

БРОЈ 47.

тролп на преглед то моли одбор, да ока прекорачења аредходио одобри. Ио саслушању овога и по причитању пзвештаја комисије за преглед учињеиог прекорачења у буџету 1884 год. СБр 981. и извештаја рачуноиспитача за ту годину АБ,>. 2370. извештаја рачуновидстна о прекораченом буџету за 1886. год. СБр. 554 п извештаја рачуноисиитача АБр. 2372. пзвештаја рачуиоводства о нрекораченом буџету за 1887 годину и пзвештаја рачуноиспитача АБр 2373 извештаја рачуповодства о прекорачепом буџету за 1888. годину ББр 4796. и извештаја рачуноиспнтача, \.Бр. 2374, одбор је одобрио сва ова прекорачења буџетска за све наведене годиие с тим да и1даље оста.ју у обвези рачупо полагачн ових рачума, ако би државна власт нашла да су ненснравни. Препоручио је даље нредседпиштву , да скрепе пажњу Главној коптроли на прекорачења учињена у 1884. и 1886. годинн на партији за ков коња ножарне чете и па учињено прекорачење у 1887 годинп иа партији за набавку гаса за освет ење, чошт > мј се је чинило, да еу ова прекорачења п сувише велика. III. Председништво извештава одбор, да су рачуни за 1885 годину посла и државноме савету па одобрење, да ће се по повратку пи државног савета послати Гл. коптроли на иреглед. Одбор е иримчо к знању овај извештај. IV. Одборник г. Г Б. ДимитријевиК пита председпиштво, да ли ће општ. каса вратити фондове завештане сиротињц београдско.ј и другим циљевнма, који су фопдови у ранијнм 1'одииама а нарочито у 1884 на општинске потребе утрошеви. Председнкштво је изјавило, да ће на ово нитање дати свог одговора у пдућој седиици У. По прочитању акта истражног судпје за вар. Београд АБр" 2635, 2625, 2622. 2597, 2551, 2598, и акта Управе вар. Беог,>ада АБр. 2555, којич се траже уверења о владању и имовном стању извесних лнда, одбор 1е изјавио, да су му 'Борђе Алексић, Вељко Благојевић, Васа

Ивановић и Свотозар Милосавље, ић пенознати да је Лазар Ћуковнћ, касашш доброг владања а средњег имовиог стања; да су Стојан Јоановпћ и син Антоније и Пеиц) Петровић Узељац доброг владања и доброг имовног стања. VI. По прочитању протокола лидитације ГБр. 1815 држане 10 Окт. о. г за ограђивања тоиџијске пијаде одбор је решио, да се ограђивање топџијске нијаце устуии Богдаиу Петровићу по четири динара п иетпајест п. д. од кур. метра са Фарбањем.

општинскн послови Панчићева статуа. Г. Мииистар Финаисије на молбу онштиие, ослободио је царине и свих узгредних такса стату-у Паичићеву и иста је већ пренета у здање општипско. Дружииа акадамска „Паичић" на Вел. Школи примила је иа себе да иривуиља добровољне прилоге за исилату трошкова око ливења. Статуа ће се ио свој прилици на пролеће открити у којем од овдашњих паркова Дезиифенцијоки завод. Одборско повереништво за нроучавање пред лога срп. лекар. друштва за установљеље ДезинФекционог завода у Београду, држало је већ једпу своју седпнцу. За данас у 3 часа по подне заказана је и друга. 0 резултату рада овог повереништва из вестићемо своје читаоце. Помозимо великошколској сиротињи. На нашој Великој Школи ностоји „фонд за потпомагаае сиротних великошколаца," са задатком : да помаже сиромашпе а врсие великошколце за време њпхова школоиања. Број великошколске спротиње велики је, а још су веће њене битие потребе; готовина Фонда малена ји а маленп су и његовн редовни при-

ходи. Ето 0 1 куда долазп, пио овај ђачки фонд само донекле може да врши сво,ј илеменити задатак. Ово не треба, ово не сме и на даље тако да остане То не могу трпити они многобројни добрп људн, којп љубе л воле великошколску омладину. који у њој гледају будуће раденнке на умпоме пољу.. коГи ће својим звањем и нау ком највише користити своме иароду. Није само грехота, но је и ненакнадљива штета, што многи од ових иителигентних радепика исиусти своју млађану душу ире свршетка заиочета иосла не са његове дуготрајносгп и тешкоће, већ са своје немаштиае и Физичие злопатње. Ми се обраћако иашим отачествепим општипама, разповрснпм друштвнма, имућиим грађаиима свију редова, некадањим ученицима Велике Школе, са молбом : да овол Фонду притекну \ помоћ сваки према својој мог^ћности. Фонду се може учинитп помоћ или каввим даром једном за свагда, илп уписом у нриложнике или члапове Фопда. Оспивач је оиај, који Фонду дарује повећу готовпиу, или завешта нмање, или оспује заДјЖбипу у истој цељи пли за живота дарује најмање 120 динара. Прпложинк је онај, који црилаже годишње но 12 динара (на једаанут илн месечпо по 1 днпар), илп који дарује Фонду ноклон мањи од 120 динара. Прплоге и Јпис примају свп члановп управе Фонда. Преседник Коста Алкови^ рекгор Велике Шкодс Подпреседник Бор. Л. Доки^ иранник Благајник Д Посниковик секретар Велике Школе Подблагајвив Коста В Николи! ираваик Дедовођа Милорад Вујичи& иравник Члапови \праве : Аврам Понсви^, Влад Рибникар, Гига Јакши!. Ман. Смиљани! и Мил. ВукиБевиЂ философи ; Обрад Благојеви^ п1>ав.; Драг. Хури!, филос .; Влад. СавиБ технпчар; Војислав ЛукиЈ философ ; Север Милутинови!, правнвк; Павле Вуји^ и Прокоп. Гребенарови!, философп ; Радсван ЖивковкБ нравиик.

РАЗВДЛИНЕ ВИЛДЕНФЕЛСД ПРИИОВЕТВА Ф 1ЕРШТЕКЕРА Превод о немачког (Наставак 12*) Пут је био нуст и миран, а орахова дрва^ засађена и ред пута, бацлху тамне се п ке иа њ Ниједног људског сгворења не беше; сви беху у својим топлим креветпма и затворесим кућама н опа би тако исто требала да је. Каква ј'> то луда мисао била од ње, да овако у ионоћи лута ио усамљеном путу, једипо може битп пз несташлукА пли само да нркоси старом Болхарцу. Шта лп ће јој отац казати, вад за ово дозна, п кад дозна, сва ће иарош о томе само говорити* Роза се је заиста уплашила од овпх мисли, јер јој до сада никад пије пало на памет да, нелом свету зе неколпко дапа буде предмет разговора. Несвеспо стане на сред пута; да ли се је смела изложити овоме млада и пош тена девојка ? Да је раннје иа ово помишљала *) Внди 25 број ових повина.

не би за цело т , урадила. али сад је доцкаи јер кад би се вратила, сви бн .је исмејали, а то би све једно бпло. „Сад шта би, би," рече упорно и пође, но сада лакгае иего пре. ,Требала сам добро да се промпслим, а не овако бр^о да, се решавам. Ко ће одма помислпти, да ће у овоме иаћи свег што хрђавог, ја за цело не, а и отац се неће тако здраво љутитн; н он не може да трии мајстор Болхарца, а због њега сам управо то п урадила. А же а Болхарцова како ће сс једити, кад ми узмора дати поморанџово дрво! | Од ње ће већ добитн мај ( тор, то је сигурно Али нека, тако му и Тј >еба том старом заљубљеном дебељку." Ево и развалина. Чим је савила пут, могла је јасно ]>а внди ове старе зидине, које су запста чудновато нзгледале, јер јс се иесец баш у том тренутку сакрно заједном заосгалом кулом п пуштао своје јасне зраке кроз мале отворе па њој »Морам се ножуритн," рече и нође брже «Ј< р кад месец за брегове зађе, сву ћу своју хаљипу ноценати кроз ово џбуње, кад се стаием враћати. Баш данас мора месец тако раио да зађе!" Доптла је већ до оног м еста, одакле почиње удесио пут за развалпне, којн се у почетку

| благо, а иосле све јаче пењао. Са свим до зпдпиа беху у камен урезане стопенице, што су са својнх двадесет или двадесет п пет ступња водиле горе у развалину. Брежуљак беше обрастао по иајвише са лешииком, брезом и младом буквом. Боровиие беше где где и у пређашњим годинама могао је човек лако чак до сгененица дојашигн. Сад пак, као што смо већ казалп пут је одапна занемарен, и од како га је ировал.ч облака разорила, никако се није омрављао; тако романтичност старог доба ночзњс још у нодножју брежуљка и расте све више са пењањем у врх пстог, Роза га је пак добро познавала, јер је често са својом покојном матером овуда ишла; сгарој жени беше тада са свим тешко на срцу од млоге туге и млогих брига и чесго би дуго седела горе на брежуљку и гледала у пријатну слпку, шго јој се иод ногама пружаше. Но ово јој није могло јаде ублажити, и увек је ила кала а Роза би загрливши је, седела ној е4, ње. (ПАСТАВИЋЕ СЕ)