Београдске општинске новине

ГОДИНА IX \^\ 1 /%У\/\_ . - ./\^\ ./\/\/\ '^\А ' /\/\/\ ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ. Оиштипа Београдска издава1|е иутем јакпе лицитације следећа неиокретна добра, пабав.че и разиа права, и то: 12. Новембра. Оиравка општинских возова, и то : кодарски, ковачко-Јилосерсви, сарачко Фарбарски и ноткивачки иосао, сваки иоособ. Кау ција иолаже се за: коларски посао 150 дииара, за кочачки-шлосерски 200 динара, за сарачко -Фарбарски 200 динара, за поткивачки 100 динара ако је сриски гра ђанин, а страпи поданик нолаже дунлу кауцију. 15. Новембра Право за изношење ђубрета из свију квартова, закуп се даје за три године. Кауција нолаже се за сваки кварт 300 динара, ако је српски грађанин а страии ноданик, полаже 600 дииара. 19. Новембра. Цубок од говеђих месариица. Кауцију нолажу српски грађани 3000 динара, а страни поданпци 6000 дипара. Све ове лицитације држаће се у рачуноводству Суда општипе вар. Београда, у означене дане од 8—12 пре, и од 2 — 5 сати носле нодне. 22. Новембра. Набавка 13.000 кила зоби потрсбно за коње чете иожарпе и 11.500 кила јечма. •Кауцију ноложу српски грађани за јечам 350 а за зоб 275 дииара Страни поданици полажу дуилу кауцију. Храна прима се сва одмах, и нла^а се чим одбор лицитацију одобри, а најдаље до 1. Јапуара 1892. год. Дицитација ће се држати за набавку ове хране нред гостионицом „Босном 1 ' па малој дијацн. Услови за све ове лицитације могу се видети пре а и на дап лицитације. 26 Новчмбра. Набавка капцеларијског материјала, за рачупеку 1892 год. Л.идитација ће се држати у рачуповодсгву суда општине вар. Београда. а Кауцију у 300 динара иолажу срнски грађапи. а сграии поданици 600 динара. Из рачуноводства оуда општ. вар- Београда 24. Августа 1291 год СБр. 12 903

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИИЕ БЕОГРАДСН'Е (110 откпографским велешкама.) држан 8. Јула 1891. год. (свршетак. ) А. Сдавић. Ја нећу рећи да та класа иије оптерећена и да не би требало да је ослобођавамо овога акциса. И ја сам био у опој трошаринској комисији која је предложила да се овај акцис укипе али је то за сад немогуће. Ми ее смемо у нашем раду кретати само у границама закона а овде би смо се овим удалили и дошли шта више у сукоб са законом.

— 232 И са тога у извештају комисије предвиђено је да се замоли председништво да оно преко надлежног лица поради да законодавно тело ослободи општину од тога акциса а то може бити тек у идућој години, ако скупштина на јесен то одобри. Налазим да са ових разлога ваља примити извешта) комисије. М ЈовановиК. Ако се хоће да укине акцис онда се мора укинути уредба о томе што ће важити за све. С. МилиИевиК. Кад метемо руку на срце ми морамо признати да овим људима треба помоћ. Председник. Примате ли извештај овакав какав је ? (прима се). Сад је на реду извештај комисије о путу око кланице општинске, Секречар чита извештај М. овановиИ. 11о овој ствари ја сам хтео да кажем ово. Ма колико да је извештај требао да буде потпун, он је бледа слика стварности. Код кланице је зло и наопако. Кад се њој прилази мора се глибаги по блату до члапака. То је онда кад је мало кише било, а кад је било више, још је горе. Тамо је велико блато и нечистоћа и треба га што пре уклонити и прилаз кланици омогућити. Ја молим да се но овоме огпочне рад што пре Нрсдсе^ник. Дакле примате овај изваигај ? (примамо). Сад је на реду извештај комисије по молби меких 1 рађана Енглезовца: да им се устуии качен дигнути из улица које се калдркишу новим. Секретар чита извештај већине и одвојено мнење, Председник. У свези с овим стоји и молба неких грађаиа из Палилуле, из дуванџијске улице, да се и њима то исто учнни што и овима на Енглезовцу. М. ЈанковиИ. Ти становници дуванџијске улице траже од општипе само камеи а они ће га сами превући и платити све остало што треба око калдрмисања. Р.ДраговиК Ја пе би био противан тоае давању камепа, само би ваљало давати га под условом да они то не сматрају као својину п да, кад се буде полизала нова калдрма, пе кажу да су имали своју калдрму него би требало да се каже да буду дужни да илате кад се буде нова, калдрма нодизала, или да општина овај камен дигне. Ј. ИетковиК. Ја мислим да и једним и другим треба дати овај камен. М. ВелизариК. Нисам за т о, да се стара ка 1дрма усгупи становпицима Новогселишта или другог каквог краја Тај камен треба нренети око клапице и употребити га на калдрмисање оних места тамо, за која пас је комисија известила да се налазе у чуду од блага и смрада, те да тиме уклоиимо смрад и заразе као последнце тога. V. МилиКевиК. Госнодо, нрачарци што ишту тај камеп заслужују да им се учини. Они би хтели да се спасу од блата од кога сад не могу да се мрдну. Напомињем да су половипу :е улнце која иде од Славије иа више, калдрмисали сами сопственици а она друга је остала некалдрмисана јер има људи тањег сгања. Пошто би оиштина дужна била да им, као својим лрађанима и калдрму начппи ^ не само ово, онда ја мнслим да ће им тим пре учинити ову ситну помоК.

БРОЈ 47. М. ЈанковиГ1. Што се говори о смраду на кланицама, томе греба да се учини крај и да се отклони али за то не треба Бог зна шта. Ја сам противан сваком већегс грошку нарочито с тога што ћемо скоро правити нову кланицу. А за то сам да се овим људима учини по молби кад ће они да поднесу сами сав други трошак. С.Милићевић. Пису криви становници Епглезовца што су овако досељени по београдске газде које су их натерале дајући им своје влажне и рабатне станове под скупу кирију. То г. Милутин и сам зна. М. Марковић. Имам да кажем то да су се сами становницп Енглезовца одрекли извесни права. 0 томе има акт у општини. У осталож ја знам да је општина чинила корак противу тога безграничног ширења вароши, али су веће власти то дозволиле. Сад и ја признајем да тим људима морамо учинити као грађанима али само кад дођу па ред. Ф. ВасиљевиК. Ја сам за то да се овим грађанима да захтевани камеп с тим да се не рачуна као њихова својина већ као онштинска с којом општина може раснолагати како хоће. Председник. Да ставимо на гласање. Ко је за предлог већине, гласаће за, а ко је за мањину.. . Љ. Јовановић. Ако би се што и давало, ваљало би ограничити време, ннр да добију камен који се ове ,,есени или лета добије са улица ових и ових а да се не нродужи то и иа годину. Ћ.Новаковић. Сам говор г. председников изазвао ме је да говорим. Он предлаже да се гласа о нредлогу већине и о цредлогу мањине. Ни већина ии мањина није нротивна да се да камен, али би требало казати : ко је зато да се овде да вамен преко реда а ко кад буде дошао ред ? Ја мислпм вао год што један део вароши има нрава да нешто тражи да га тако исто има и други а овде се нојављују и извесни становници палилуле н траже и они квмен а доћи ће и друга, и тре^а и тд. молба. И ми са тога не можемо решавати о предлогу већине и мањине него можемо ли и коме пре да дамо. Ј: 1 . сам мишљења да се овај извештај комисије одбије па да се реши са свим друкче. Прсдселник. То би било нешто треће, јер сад имамо само извепггај комисије и то већине и мањине. Р. ДраговиП. Ја нећу да говорим нротиву ове молбе, али мислим : кад би се во^ило иоле рачуна о ономе што је нрече овај се камен пе би ником ни давао него би се сипао у Саву те да нам вода не ропи обалу. Председник. Изволте г. Новаковићу. Формулишите свој предлог јер бел тога незпам шта ћу да ставим на гласање. Ђ. НовановцК. Мој нредлог овако Формулишем: одбор није прогиван да се овај камен издаје становницима потребитим ; али пошто је се појавило више молаба од становника разних улица тражећи га, то да се камен даје онима воји имају најнречу потребу. ИредсеАник. А ко да одреди то прече право ? (комисија). Сад, господо, имате за решавање извештај комисијсви и предлог г. г Бовин. По предлогу његовом има да се да потребним