Београдске општинске новине

— 284 ове год. и моли одбор, да <>дреди иовереииштво које ће рачуне прегледати. По сасдушању овога одбор је одредио г г. Сој . Азриела, А. Одавића и Марка Велвзарића, одборнике, да као одборски поверенпци рачупе овога тромесечја прегледају. III. Председнпштво пзвештава одбор, да је државни хемичар г. др. Марко Т. Л.еко израдио извешгаЈ, " хемијсеом пспптиван.у виктуалија и других иредмета за домаћу нотребу за време од Октобра 1890. год. до Окт. 1891. год. Како је овај извештај велчкп а од цнтер^са је општинског да се у одбору нретресе, предлаже, да се исти одшгампа у засебној квижици и разда одборницима на проучавање. По саслушању овога одбор је одлучио, да се ио предлогу председништва извештај овај одштампа у засебне књпжице н подпесе одбору ва иретрес. Трошак да се исплатн пз партије буџе '10м одређене за непредвпђене трошкове. IV. Председиик извештава одбор, да ће Њ, В. Цар Руски Александар III. 28, Октобра о. г. славити 25-то годишњицу свога брачнога живота па предлаже, да се тога дана у саборној цркви држн благодарење и позову грађанц, да нрисуством својим у црквп даду видљива доказа симпатијама српскога народа према руском. По саслушању овога одбор је одлучпо, да | се 28. Октобра о. г. држи благодарење у саборној цркви. на којем да присуствује одбор оцштпнски са грађанима. V. По ирочитању и) отокола лицптације, СБр. 16,577. држан^: 9 Септ 1891 гол. за давање под закуп вађење п продавање и< ска са обале Савске и Дуиавске, на којој није бпло нп једног лчцитанта одбор је решио, да општина и даље сама продаје песак на штег> закупца, с кпме је говор раскинут. VI. По нрочитању прогокола лицитације СБр 16,631. за набавку 23000 кила јсчма потребног ј за коње пожарне чече, одбор је решио, да се 1 обе ове дицптацлје одбаие

БРОЈ 48. Да се за пабавку и јечма и зоби расиише друга лпцитацпја само за ону колпчнну, којаје иотребна за прву ноловнну 1892. год. и то под условом. да се сва колпчина јечма и зоби за коју је лпцитацпја држана најдање до 1 Јаа. 1892. год. општпни иреда. Л.ицитгције да се држе па житпој иијаци. За количину јечма н зоби, која ће бптп "0требна за. 2 половину 1892. год. да се држи лицитацвја у мају месецу 1892. год, VII. По црочитању акта истражног судије за вар Београд АБр 2785, одбор је нзјавио да му ;е Михајло Марковпћ, надиичар овд. непогпат. УШ. Председнпштво азпоси одбору на мишљ.ње молбе, којнм се траже уверења о сирогно^е стању. По нрочптању тих молби СБр. 1 ^939, 16940, 16722, 16747. 16730, одбор је изјавио мигплење да се Жипкп БосиКки и Анпцп Богдановић може датп тражеао уверење ; да се Васи Давндов ићу не може дати тражено уверење, и да се суд предходно увери о пмовном стању Персе Ивановић и Ружице Игнатовић, па тек п^да да пм изда тражено уверење. IX. Иредседник извештава одбор, да су три члана иореског одбора Владислав Ђорђевић, Радован Миленковић н Грујица Ивановић подпели молбу, да се разреше од те дужностн. По нрочи'1ању тих молби АБр. 2801, 2802, 2808, одбор је рипио да се Владиславу Борђевићу не уважп оставка (после попмевичног гласања са 12 гласова против 4 двојпца ппсу гласали). Да се Радовану Мпленковићу уважи молба и на његоџо место да буде члан одбора г. Рпста Дамјановић. Да се Грујицп ИваиовпКу, уважи молба а на његово место изабрат је Стеван Д. Поповић начелник у пензији. X. Главна Управа трошарине предлаже, да се за потребу трошаринску сагради један магацин на земљишту на савској обали. где је до сада

ГОДИНА IX довић, Дмнице Флернјевк, Александра Засића, Марије Михелић, Павла Јосимчевића, СоФпје Ђорђев"* 1 - Јовааа С Ноповића. Божидара Пејчиновића, СоФије М. Сјеновић, Жпвојпна Топаловића, Косте Зирпћа, Илије СтојановиКа, Иетка Марииковића, па тек онда ла им изда тражена уверења ; да се Јоваву М. Начићу не може датп тражено уверење; даље је суду нарочпто пажњу обратпо на 10. да ћацвми, који су из других општипа, не даје увепење о сиротном стању, но их упућује да таково из својих општпна набављају. X. Председннк изиоси па решење, молбу Д. Ћирковића и комп. којом траже, да се раекпне уговор о закупу ппјаце зеленп вепац. По нрочитању те молбе одбор је решио, да г. г. Јоца Тадић, Ђорђе Николић и Милут. Марковић као одборски иовереницп ово питање проуче в одбору реФеришу

90. РЕДОВНИ САСТАИАК 21. Октобра 1891. год. Председавао председник г. Милов. Р. Маринковић сд одборника били: г.г. М. Јовановић, М. Ј. Марковић, Н. Р. Поповић, В. Виторовић, Р. Петровић Ј. Стаиковић, .Р. Пуљевић, М. Велизарић, Љ. Јовановић Ф. Васиљевић М. Каиетавовић Р. Драговић, Ђ. Николић, X. Одавић,Д. Најдановић, С. Азријел. Г. Бркић,Ј. М. Тадић. I. Прочитан је заппсник олборскнх одлука седнице држаие 15 Окт бра о. г. и у одлуци Књ.Бр, 699. учињепа је пзмена: да са неправилности пзвесних чииов ика у вршењу одборских одлука трии уштрба и општина, а не само лпФерапт. У одлуцп КњБј). 700 : Да г. М. Тадпћ, одборник, иије изабрат за поверенпка при прегова|1ању о п овој привременој позајмицп до једног мплијона дин; и у одлуци КњБр. 781 : да одбор општпнски не може учинити ио жељи грађевинског одбора а не г-ђе Драгиње. II. Председник извештава одбор, да је састав љен извештај о рачунима за треће тромесечје

РАЗВАЛИНЕ ВИЛДЕНФЕЛСД ПРИИОВЕТВА Ф ГЕРШТЕКЕРА Превод о немачког (Наставак 13) Њене груди сада иснуњаваше само помисао на цзгубљеиу матер. Није ин осећала тегобе пута п само је кислила на драгу патницу. која је тако добра, пеизмерно добра била према њој и која Је морала тако рано да сиђе у гроб. Па како се Је све од тада у кући променило ; бад.е је него пре, јер сад впше не беше НјЖде и брпга, а и отац је оставио ппће, што је некада сироту матер млого горких суза коштало Сад је љубазнији него прс, вреднији у послу; и она није могла ово да доживп, ма да се је вечито за то богу молила. Рџза никад није могла више погледатн у те благе и добре очи и своју главу наслоинти на срце, које је тако топло за њу куцало. Обузета оаам успоменама није ни осећала грубо камење нод нагама и попела се је иа

врх степепица пре но што је мислпла. Тамни и грозни зидови, што се дизаху над њом нотсетише је, да ће скоро доћи до месга, о коме људп тако мпого страшпнх ствари нричају. Па шта има овде ? пишта друго до остављена гомила камења. Људи, што су овде становали, били добри или хрђави, већ су давно иод земљом, и бог им неће за цело дозволити, да п после смртн и носли столећа овуда иду п страх и трепет задају, к.чд су то већ за живота сиога радилп. Одважпо ноће но стененицама, али на једанпут застане слушајући. Доле у долини у ВелхаЈму, о А акле Је баш долазио свежи ветар, избијао је варошки сат. Јаспо јс ч\ла звук звона и бро.,ала је : осам, девет, десет, једанае'.т, дванаест. Баш је поноћ. И опа се је иркосно смешила помишљајући на ова.Ј извИкани и страшнн час вештица. Тамаи је крочила, да последњн степен пређе, стаде и сада уплашено ослушкиваше. Учпни јој се на једанпут, као да је под собом чула Ј лас човсчији. Да Је нису што некп од гостију из очеве куће пратили ? Не, нису. Сетила се је, да је са последње висине погледала на друм, на коме је могла све видети при јасној месечини. Али на њему беше све мирно, и вико не би могао бити у стању, да овако брзо дође за њом, као што је она ишла. Гробна је тишина владала;

мора битн да је уво преварило н са тим уверењем нопе се брзо горе. Сад беше пред старим замком, пред његовим разваљеним зидовима н остатком старе куле, у чвјим су тавницама толике жртве нрол пале, пред његовим бршљаном обраслим доксатем и разјапљеним прозорним отворима нред његовпм широким кровом, обасјанпм месечевом светлошћу, по коме се према народној нрнчи крвожедни и грабљиви племић за. казну шета и своју главу држи окренуту према замку с оне стране Рајне. Роза застане за тренут, јвдно да одахне, јер су је високе степенице умориле, а друго да се упозна са местом, јер Је изненадило, како јој је сад ово, иначе познато место изгледало страно пр^ма слабој месечевој светлости. Одма према њој налазаше се улаз у двориште. јер се нв праву главну капнју није могло ући због рушевина. У самом дворишту беше она| стари и велпки камени сто, са једпим доста грубо израђеним ступцем, на коме је може бити Хуго ВилденФелс у своје време летн гозбе давао и ту безбрпжао се веселио, док су његове жртве доле у кули цвилећи гинуле. „Право би било кад му би овака судбина била" иомисли Роза и пође оштро ка малом улазу, „сто нута би он то заслужио, само кад бн по