Београдске општинске новине

ГОДВНА IX. била вииарска пијаца, у који би се магацин смештала с \а оеа пића, на које трошарииа иије идаћена. По прочитању тога преддога ГБр. 1894. одбор је после поимепичног гласања са 10 гласоиа иротиву 4 3 нису гласали решио, да се за потребу трошарипску сагради магапин према подпетом пројекту п предрачуиу. Лвцитација да се држи у грађев. од< лењу оишс. суда. Даље 1е нрпиоручпо суду, да поради да ово д^жавио земљпште постане оиштинска саојина путем размеие XI. Цредседништво ишоси одбору на решсње извештај комисија за иреглед и пријем дрва што набавља за оиштпнску иотребу Лука Ћеломпћ трг, овд. По прочитању тпх извештаја СБр. 15855. и 16387. одбор их је после иоименичног гшгања са 8 гласрва против 3 6 нису гласали; иримио у спему с тим, да се одсада приме само букова дрва и иод оним условима, како је ироиисано решењем одборским од 26. Авг. 1891. г. н 9. : Сегт. ове год. СБр. 12527..

општински послови. Цена хлебу. Одбор је општилски у седниди својој од 11 о. м. репхио. да се цена хлебу аовиси од 25 на 28 пара диеарских по вилограму, а да се леб продаје по 30 пара у тежини од 1072 грама, Ово вреди од 18. о. м. закључно. Избор марвеног лекара. Одборско повереништво, одређено , да од пријављених кандидага за марвеног лекара у оцштини београдс^ој иредложи одбору једнога за избор, још није снршило свој рад око прегледања и оцењивања аослатих докумепата. Чим повереништво буде с овим готово, поднеће одбору општинском свој предлог на решење.

— 235 Премештај канцеларија. Пошто је зграда у којој је до сада био смештен првостепепи београдски суд, пожаром јако оштећена општина је београдска узел^ под кирију горњи бо.ј куће БраКе Крстића у кнез Михајловој улици (бив. Крстићеву каФану). где ће од сада бити смештене канцеларије судске

ИБВЕШТАЈ 0 кдању стоке на оиштинској кланици и раду оиштинских спољних контролора за месед Октоб. ове године. I. За грађапство заклано је : 417 ком. волова ; 248 ком. крава; 207 вом. телади, која су укупно тежила 7116 вила ; — 1826 ком. овнова и оваца ; 935 ком. јагањаца ; 448 ком. јарчева и коза; — 1579 ком. свиња, дебелих и средњих, које су укупно тежиле 100,765 кила; 248 ком. прасади до 20 кила и 285 ком. прасади до 10 вила. II. За војску и остале државне заводе : 172 вом. волова; 108 вом. крава; 1426 ком. овчова и оваца и 24 ком. јагањацз — Од ове стоке коју је лиФерант клао, предато је за ОФицире 13,792 киле, а претекло је и у варош за грађанство унето 1621 кила ; — за месо издато официрима ћ за вишак у варош унесени, наплаћена је прописна аренда. Приход од заклаге сгоке за грађанство био је 33,486-70 дииара. — Од заклате стове за војсву и то : за месо издато официрима , за иретекли вишав унесен у варош за грађанство наплаћена је аренда у 1,703 40 динара. Свега прихода од аренде масарске у месецу Окгобру, било је 35,190.10 дин. Од нанред напоменутог броја свиња марвено-лекарсвим прегледом нађено је 50 комада бобичавих, од војих је месо прописно ноништено.

^ БРОЈ 48 Према доставама вонтролора бпло је ових неуредности : 1. Кријумчарење : 5 свиња, 10 прасади, 1 јарца, 1 возу, 24 оваца, 11 вом- .јага,њаца и један случај кријумчарења меса овчијег са другог атара. 2. Криве мере, 14 случајева; Крива мера нађена је у продавницама ових месара: Ђуре Милосављевића, Иире Аћимовића, Николе Пегровића, Ниволе Тасића и Дамњана Смаића. А вријумчарили су по именце : 1. Јован Иваиовић, месар, 1 свињу и 1 јагње. 2. Стојан и Благоје Трпковић, месари 1 свињу. 3. Милан Милутиновић, 1 овцу. 4. Петар Отојковић, 1 овцу. 5. Димигрије Вуловић, месаб. 5 оваца и 120 кгр. меса с туђег атара. 6. Иван Ристић, механџија, 1 јагње. 7. Ћира Дамњановић . механџ, 1 овцу и 1 јагње. 8. Стеван Савић, механџ. 2 овце. 9. Никола Куне-Ангоновић, механџија, 1 јарца. 3 0. Владимир Вељвовић, мех. 1 јагње. 11. Коста Б. Михајловић, механџија, 1 прасе. 12. Сава Јоваиовић, мех. 1 овцу. 13. Нивола ТЗорђевић, механ. 1 козу, и 1 овцу. 14. Стојап Јанковић, механ. 1 прасе. 15. Радоица Марковић, механ. 2 овце и 1 јагње. 16. Живко Јсвановић, механ. 1 овцу. 17. Јанаћко Поповић, механ, 1 јагње. 18. Апостол Илић, 1 овцу. 19. г Борђе Димитријовић, механ. 1 овцу. 20. Петко Сгојковић, механ. I прасе. 21. Коста Николић, механ. 1 овцу. 22. Димитрије Николић, механ. 1 овцу. 23. Јаиаћко Поновић, сапунџија и механџија, 1 овцу. 24. Андреа Петровић, каФеџија, 1 свињу. 25. Аћим Бошковић, каФ. 1 прасе. 26. Алевса Димитријевић, каФ. 1 прасе. 27. Сгеван Вукосављевић , ашчија I прасе и 2 овце.

ловипа 6[ јл > истина од онога што се прича али мени неби сиео нпшта радпти, сигурна сам, помнсли Роза, крстећп се, ,то му Бог нсбл дон-волио." Дошла је до уласка, али је за момеиит стала на праг н плашљиво гледала у уиутрашњи пуст цро тор, кога Је већ п месечева сиетлост остављпла , јер су га зпдови од псте заклањалп. Простор је био заиста сасвпм празан, ипшта се у њему није мпиало, н Роза, као иека сеика корачала ]е брш п нечујио ка столу, који се је јасно видео, и оно кога је младо буково шибље весело бујало, Баш под самим столом азбио беше један ирут п тај хтсле она да одсече, те да ') име насигурно н без пкакве сумње озиачи место на коме је бпла Рона је моснла аож још завијсн у ирегачи, гато га је из кујне нопела и подвуче се под плочу од стола, да би жилаво дрво лакше осекла, кад ал па један пут јој изиенадни страх срце следио, јер је у овом пустом простору чула човечији,глас п оуе јасно из1'окорене рсчи : „Он иеће вшпе бптп овде, јср смо се ми дуго задржали " Од ове се је појаве ова иначе храбра девоЈка тако уилашила, да се је скоро оиесвесТила и са муком је уздржала врнсак, који бп је пасигурно издао.

Грчевнто се обавије око стуба нод столом, сак.рнје сс под његовом сенком н гледала је, да позна опе, који овуда ноћу тумарају- и по свој прилицн и не сањаЈу, да пх неко нрислушкује. Није јс јој дуго требало да их чозна, До душе у почетку је вџделв само, да су два чо века ушла у двориште, кад на једаниут чу и трећи глас, ксји јој је крв следио, јер то беше глас њеног рођеног отца : „До ђавола, гдп сте вас двојпца тумарали толико, те нпсте дошли на уречено време ? Већ од девет сати џоњам ја овде у овом пустом гњезду и прввим друштно слепим мишевима и совама." ,Нисмо моглп доћи раније, отац," одговори један од дошавших, њен рођени брат, «баш данас је морао у ХеленхоФу бнти опај метеж и мп би на свакн начнн павукли на се сумњу да смо ранпје пошлп Варош беше пуна света, а ватромег је бпо свуда запаљен, тако да нп кроз једну улицу нисмо могли нсопажеаи проћи. Верујем да ти је дуго време било." ,Истина?" Јетко ироговорн отац, силазпте бар сад доле шта сте се ту укочили?" „Хтео сам да упалим ссећу." „Гори већ свећа доле. Ваљда ннсам иело ово време у цомрчинп седео?"

Оба човека приђу оближњем зиду, у ком јој се учини да су се изгубили; кад су пролазали иоред места, које су мессчеви зраци кроз зидине осветљавали, позна Роза, младога стран ца, друга њенога брата, а несуђеног свозаручника. Шта су имала ова три човека нсћу у овим старнм развалииама тако тајио да раде да је морао Франц кришом да оде из ХедевхоФа? Зашто су се плашили од даиа и крпли од људп? Роза је још једнако чучала под старнм стое лом; срце јој тако силно куцало, да јс хтело груди да јој пробије, а она се није хтела ви мрдпути, да се неби одала. Разне су јој мисли јуриае по глави, а најпреча јој беше на сваки начин та, да са овог места побегне, псопсжена чим то буде могућно, и да се што брже може врати у Велхајм. Ова мудра и карактерна девојка није дуго била под утпцајем првога страха, и што је дуже размишљала, све се је мање плашила за себе, а више за оца свога (паставиће св)