Београдске општинске новине

ГОДИНА IX. 28. Јован Соколовић, ашчија 1 прасе. 29. Воислав Јуришић, 1 јагње. 30. Илија Николић, ашчија I свињу. 31. Гвоздее Златић, печењар, 1 прасе. 32. Никола Радојковић, печењар, 1 прасе. 33. Васа Милосавл.евић, печењар, 1 јагње. 34. Мијајло Таукић, нечењар, 1 јагње. 35 Ђорђе Николић, иечењар, 1 прасе. 36. Л.азар Илић, клач, 1 овцу. ;- ј 7. Васа Томић, (звани цар) клач, 1 јагње. 38. Петар Петровић, клач, 1 овцу. 39. Сава Панић, клач, 1 јагње. 40. Антон Грегоровић, машинист; 1 свињу. Са свима овим лицима, код којих су нађене папред набројаве неуредности, поступљено је по правилима о слободном клању стоке и продаји меса, и по кривич. ном закону.

ОиШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ. Општина Београдска издаваће нутем јавне лицитације следећа непокретна добра, набавке и разна права, и то: 15. Новембра Право за изношење ђубрега из свију кваргова, закуп се даје за три године. Кауција полаже се за сваки кварт 300 динара ако је срнски грађанин а сграни поданик, полаже 600 динара. 19. Новембри. Цубок од говеђих месарница. Кауцију полажу српски грађани 3000 динара, а страни поданици 6000 динара. Све ове лицитације држаће се у рачуноводству Суда општине вар. Београда, у означене дане од 8— 12 пре, и од 2—5 сати после иодне. 22. Новембра. Набавка 13.000 аила зоби потребно за коње чете пожарне и 11.500 кила јечма. Кауцију положу српски грађани за јечам 350 а за зоб 275 динара Страни поданици полажу дуплу кауцију. Храна прима се сва одмах, и плаћа се чим одбор лицитацију одобри, а најдаље до 1. Јануара 1892. год. Л.ицитација ће се држати за набавку ове хране пред гостионицом „Босном'* на малој цијаци. Услови за све ове лицитације могу се видети пре а и на дан лицитације. 26 Новембра. Набавка канцеларијског материјала, за рачунску 1892 год. Лицитација ће се држати у рачуноводсгву суда општине вар. Београда. а Кауцију у 300 динара полажу српски грађани. а страни поданици 600 динара. 20. Новембра. Суд општине вароши Београда даваће под аренду право за чишћење нужника и помијара као и стрводерски посао за време од 1. Децембра 1891 год до 31. Децембра 1893. го,зине. Кауција 800. динара полаже се у готовом новцу или државним хартијама од вредности.

— 236 Лицитација држаие се у рачуноводствусуда општине београдске од 8—12 пре, и од 2 до 5, саги после подне, у које ће се време и закључити. Услови ове лицитације могу се видети у рачуноводству пре, а и на дан лицигације. Из рачуноводства суда општ. вар- Београда 24. Августа 1891 год СБр. 12.908 САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИИЕ БЕОГРАДС^Е (по СТЕНОГРАФОКИМ БЕЛЕШКАМА.) држав 8. Јула 1891. год.

(свршетак. ) С тога сам да се у овоме поступи онако како је казано у одвојеном мишљењу г. Љубе Јоаановића с приметбом само коју је напоменуо г. Велизарић и г. Раденко, те да неби они доцније казали, да су имали стару калдрму и да немају нову калдрму плаћати. То је што сам имао казати Јован. Станкотк. На говор г. Љубе имам да кажем ово. Кад је крагујевачка улица покварена камен из ње није хтео нико да носи, него на против говорили су шга ће нам ђубре. Тако исто и од овога камена нека се чини. По закону мора им се дати квмен, и кад мора онда је боље сад него доцније да узму скупљу камен. Од онога камена, што рекох да га нико није хтео, сад видимо две улице калдрмисане и људи су задовољили своју потребу а и општина је мирна. Мата ЈовановиК. Ја имам на говор г. Милутинов имам да учиним једау приметбу. Г. Милутин рече да су тамо на Новом селишту неки „одметници". Нису то одметници, него су газде разделили своје њиве и узели паре од тих људи, те ови подигли куће мислећи да је опшгина црема свима грађанима једнака. Огштина је крива што су се они тамо населили јер нису могли у вароши да купе плацеве и због тога што им је тада дозвољено да праве куће не треба их сад називати одметницима. Односно онога, што рече г. Милутин да се овим каменом калдрмише код баталџамије и друге улице, то није добро и ја никад не би саветовао општину, да га упогреби, сем ако би од њега туцала шљунак, а како иде с тим и шта кошта, то сви знате. Још мање би дозволио да општина носи тај камен на клавицу јер би плагила више, него што камен кошта. Из тих разлога ја сам за то да се тај камен да молиоцима. Сцма Милићевић. Господо, никаква имања немам тамо, те да би ми се пребацило да сам заинтересован у овој ствари, али ми је јако жао на г. Милутина што назива те грађане „одметницима" и што их криви што су тамо дошли. ц ис У они криви то се зна ко је крив, а г. Милутмн зна најбоље. Они су нреварени од газда те тамо отишли. С тога сам да им се да Р. Драговиб. Молим г. председника да извести одбор шта је било са Илићем, да ли је дошао да прими дужност или није. Председник. Ви знате, да он у почетку није хтео да се покори мојој наредби. То је трајало близу 16—20 дана. Напослетку кад је видио да је дошло до гога да ће ићи мало тежим путем онда је сам дао

БРОЈ 48 изјаву, да ће доћи на дужност и сад он ради овде, а отишао г. Чупић да га тамо замени. Долазећи на дужност он има обичај да изостане од исте и да се ником не јави и кад ми је о томе јављено оп се извињавао лабавим разлозима и због тога сам га ја нисмено опомеиуо, да у будуће не сме тако чипити. Услед гога он је поднео молбу да му се да десет дана осуство и поднео је лекарску сведочбу. Суд је оценио сведоџбу. лекарску и видио да му се иреиоручује ладно кунатило , па је нашао да није нужно да осуствује, јер може да употреби ладпа купатила и овде и онет да је на дужности. као што и други чине, и због тога му није дао осуство. Кад је он то видио, оп је изостао од дужности и јавио како је болессан и да неће моћи долазити дуго на дужност. Чим сам ја ово видио паредио сам гројици лекарима да га нрегледе па да ми извештај поднесу и кад су ови отишли кући његовој, нису га тамо нашли и питали укућане куда је и они му одговорили. да је отишао у Нови Сад. Давле још и у страну земљу отишао б<зз дозволе и акоје он орган општински Према оваквом стању ствари, ја сам скупио сва акта и спровео их Управи в. Београда као надзориој власти на решење, и сад шта је тамо урађено ја још незпам. Сад и одбор треба да предузме какав корак. Ђ. НоваковиИ. По члану 74 зак. о општинама то је требало дати општинском одбору на решење (чита) а не Управи. Нредседник. Ја сам овако узео, што сам мислио, да због тога не сазивам збор и људе купим, а ако је одбор надлежан онда се то може поправиги. Р. ДрагојевиК. Према томе шго је г. Илић отишао и нап\стио дужност тр< ба и плата да му се за то време одузме и да му се у будуће никаква дужност неповерава, док се то пигање не расправи. (Тако је.) Председник. Да оставимо ову ствар за идућу седницу. Састанак је закључен. Састинак је овај грајао до 9 '/ сахата по подне.

држан 15. Јула 1891 год. Почетак у 6 часова но водне. Председавао председник М. Маринковић. Предселник. Отварам одборску седницу Молим вас да чујете заиисник последњег састанка. (Секретар прочита). Има ли ко да нримети што на записник? Мата Јовановић. За улицу „Топличин венац" нема ни једног одборника одређеног за надзиравање правлења калдрме и тротоара. С тога би требало сад одредити једног (чује се : Соломон Ааријелј. Председник. Пристаје ли одбор да буде Соломон надзорник те улице ? (Нристаје). Усвајали одбор запиеник 1 (Усваја) Сад вас молим да накнадно решите цредмете који су у ирошлој седници били па нису [решени. Прво је о предлогу да се одобри кс1едиг за штампање нлаката (усваја се). Друго је односно калдрмисања (усваја се) и треће о г. Драгутину Илићу. О овоме ја сам прошле седнице дао објаснења, а и сад ћу да поновим. Он је