Београдске општинске новине

ГОДИЕА IX. шно веограничени мобопол . А врло је добро познато како су и обични монополи врло теретни и увек скупи. Повластичару даје се према чл. 1 овога уговора монопол на произвођење, спровођење и сву могућу примену елевтричне струје у вароши Београду. Па шта се онда хоће још и више? Било би дакле сасвим неоправдано и на очевидну штету оиштинских интереса, кад би се повластичару, поред оних права одђених у чл. 1 дала још и она означена у члану 2. Да би се дакле општива наша од једне очевидпе и огромне штете сачувала, требв чл. 2 овога уговора са свим избацити. У чл. 3. да се ближе објасни какве су то радионив;е за справљање и снровођење електричне струје, које новластичар може подизати у вароши а на местима, „која он за добро нађе". У чл. 4 да се одмах тачно одреди место, које је нрема томе члану општина дужна бесплатно да уступи иовластичару. И зар се неби могло наћи удесно место на дунавској страни, место онога, које је у том члану иредвиђено т. ј . „близу савсве обале а недалево од жељезничве пруге". Било да се одбор општинсви реши, да цептрална радионица буде на Сави или на Дунаву, и у једном и у другом случају нужно је, да се то место одмах у уговору тачно одреди. Чл. 6. Нема за општину никакве стварне вредности, с тога треба га азоставити или на место његово да дође члан у коме би се одредило, нод којим би условима могла општина тражити од повласгичара да пређе на другу врсту осветлења и тако исто аво би и повласгич^р захтевао да промени ■начин осветлења, нужно је, да се уволиво је могућно тачније одреде услови, или да се тачиије прецизирање тих услова остави једној варочитој комисији, која би се имала изабрати од стручних лица и која би имала да пропише, под војим условима имала би се евентуално извршити промена врсте осветљења. Половину броја чланова те вомисија бирала би општина а половнну повластичар. Председника да бира грађевинсви савет. Укупни број чланова те комисије да није већи од десет, нерачунајући ту и председника. То би биле у главноме приметбе на I део овога уговора. Претпостанљајућк;, да у једној одборској седници, вод таво важнога уговора неће се моћи можда пи с начелном дебатом с^ршити, ( јто аво ми се допусти остале нриметбе на уговор, о воме је овде реч, поднећу до друге одборсве седнице. 22. Јула 1891. године У Београду. Др. Марко Т. Леко.

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИИЕ БЕОГРАДСКЕ (по стенографсвим белешвама.) држан 29. Јула 1891. год. Председавао председнив Милован Маринвовић. Председник. Састанак је отворен. Молим вас чујте протокол прошлог састанка. (Секр. чита). Прима ли се нротовол? (прима)

— 269 I/—~ \/\\/\ /\/\/\ . ,. ./\/\/\ . - /\/~-у'ч— • ...: —1-/УЧ/Ч /\/\/\ /\/\/Ч_,——/ч/\Сад молим вас да одобрите цену лебу о чему је прошлог пута решено при педовољноме броју одборнива (одобрава се). Предузимач Петар Кигус почео је да полаже тротоарске плоче у цариградској улици за ириватне грађане по извесној цени. Да би могли тај посао да и ми довршимо за опе ] рађане воји сами неће да праве тротоар, ја сам наредио те је тај човев позвап и упитан: да ли би се примио полагања трогоара по цени по којој то чине и други предузимачи и он је пристао и о томе је изјаву по^нео коју молим да чујеге. Секретар чита Председник. Он би давле начинио тротоар у Кнез Мијаиловој улици пред имањем Пајевићевим у улици Караџићевој поред апотеве Дилберове и онда у цариградској улици. Л. ОдпвиК. Ја мислим да неће пи један бити противан овој понуди ако само није коме другоме уступљен раније тај посао (није) М. овановиА. Ја и?'ам да кажем да Китуса познајем као каменоресца и као вештака у томе нолагању тротоара и ја би му овај посао уступио једно што не тражи веће цене од осталих а друго што сач увереи да ће посао свршити ваво треба. Председнж. Одобравате ли ово? (Одобравамо). Панта Мапојловић узео је да гради онај мавадам од Лондона па в Авадемији по 42 паре дин. метар. Но после тогајавио је се неки Тодор Остојић по цени од 35 али кад је ваређена ужа лицитација он је одустао јер није имао да полсжи вауцију. Одобравате ли ирема таввоме стању ствари да се Панта нрими за предузимача? (одобравамо). Савезна стрељачва дружипа држаће ове године свечано гађање у Врањи па је се обратио нредседник г. ђенерал Грујић с молбом да и општипа, као увек до сад, одреди извесну ваграду са своје стране (чига се молба). И. ЦветановиК. Од две три године та је награда давата на треба и од сад. Ј. ДашковиК. Не верујем да има међу нама кога који би био противан тој усганови илп давап.у награде. Но пошто се може да дсси да награда припадне не борцима. ја би био за то да се њима не да него ониада од бораца који би имали најбољи резултат. Соломон Азријел. Ја мислим да смо ми давали награду кад је гађање овде држано а сад треба да да општина у којој ће бити то свечано гађање. Ф. Васиљеви\\. Ја сам за то да се да 100 дин. (чује се: да се да 300 динара). Н. Р. Поаовић. Ја сам противан да се од сад даје тој дружини ма кавва иомоћ. Ја разумем давање помоћи једноме друштву вад се устројава и дов нема свога капитала и т. д. али овдв није тај случај. И у воливо ја познајем рад ове београдсве стрељачве дружине, она је се претворила у дружину за свечана гађања којом приликом пајбоље се задовољава сујета младих и богатих људи који имају новаца да безброј мегака избаце *па да се за погодке оките невим орденима тако да их већ немају где на прса да мећу. Међутим да је отаџбина у рату сви ти нашли би се у ванборачким редовима. Са тога сам противан награди.

аа РОЈ 53 Председник Да ставим на гласање. Ко је за награду гласаће за, ко је против против. (Гласало је за 8 и председиив 9-ти против 8). Дакле награда ће се дати. Колива? (300 не вего 150 дин). Којеза награду од 300 дин, вазаће 300 ко је против а за 150 ва! заће 150. (Гласали су 7 за 300, 3 за 150, а остали се уздржали од гласања). Усвојено је давле да се да 300 дин. на име помоћи. Председник. Сад прелазимо на дневни ред. Сад имамо да прочитамо оне приметбе г. Л.ева воје је учинио после нрвих нримедаба и то од чл. 7 па до враја уговора о елевтр осветлењу. Ја вас молим те приметбе да саслушате. а за тим да чујете и објаснења г. Станојевића на те приметбе. Ђока СтанојевиА. Г. Марво Л.ево је учинио приметбе прве до 7 члана уговора, а после овога учинио је јога ове приметбе ('чита) Ми ћемо се сада вратити од члана 7 и остале чланове, воји су усвојени, а на воји нису ове садање приметбе стигле, те да видимо у колико оне имају значаја свога за ову ствар. Дакле да почнемо са чл. 7-мим (прочита). Пошто су приметбе, које г. Марко прави вод овога члана оне исте, као и оне у општем делу, то остаје исги мој одговор и за овај члан М. МарковиК. Стоји ли то, што г. Марво вели, да би друвше цене биле да је у вонвурсу стављево да ће се моћи и друге природне снаге употребити. Ћока Станојевип. У вонвурсу стоји овако (чита) Ја сам објасиио, да се све своди на једну меру, Међу тим ово нам оставља отворено поље, да се може и други начин употребиги. М. ЈовановиК. На свави начин у расписаном сгечају није могло другче ни бити. Ко може гарантовати да сутра неће бити више струја. Ми сад према нашим машинама неможемо друвче и због тога смо ми узели оно што је могуће. Ја налазим да нема нивакве опасности и због тога не би могао тако што ни нонудити. Ф. ВасиљевиИ Ја мислим да смо се ми оградили у оној тачви напред гди се важе, аво нађе што јевтиније да ми имамо право и тавсу да смањимо. Председник. Усваја ли одбор објаснење г Суанојевића? (Усваја). Чујте даље. Ж. СтанојевиК Код члана 9. уговора новластичар је обвезан да има у сваво доба струје и г. Марво би хтео да он привупља елкетричну енергију таво звавим авумулаторијама. Кад се повластич;ар обвезао на то, он је дужав и да се брине каво ће своју обавезу испунити. Ја држим да није општински посао, да се брине и о томе, како ће повластичар испуњавати своје обавезе. Председник. Усваја ли одбор објаснење ово? (усваја). Ћока СтанојевгЛ. Код члана 10 није баш тако страшна наизменичка струја, вао што је г Марко себи замишља. Шта више аво уноредимо до данас осветљене вароши елевтрицитетом, видимо да је у највише