Београдске општинске новине

ГОДИНА IX случајева употребљена паизмевична струја. Сама практика није дала деФинигивиу оцену између ге две струје. Пре једне године дана обе су те струје стајаде нодједнако. Може биги да ће до довргаетка наше мреже наизменична струја добити кад једносмисленом и онда ћемо је сами тражити. Нека г. Марко остави науди и практици дапресуде међу обе струје. Ми смо се и за тај случај уговором побринули. Што те тиче интензитега струје у спроводима г. Марко ће знати, да смо максимални ннтензитет ограничили истим чланком а интензитете струје у лампама и њи ховим спроводницама одређује сам иптензи тет светлости. Председник. Усвајали одбор објаснење чл 10. ? (Усваја). Ђ. СтанојевиК. Код члана, 12 г. Л.еко се свом снагом труди да нам докаже, да је надземно спровођење куд и камо јеФтиније од подземног. То са свим није потребно. То звамо и ми. Уводећи елекрично осветлење ми смо хтели да у ксти мах оно буде што је могуће јеФтиније и за то смо дозволили надземве спроводнкке. Сам ће повластичар одредиги, дали је боље наместити подземне или надземне спроводнике, али се у исти мах оп и брине о сигурности сваког надземног спроводника јер је он за сваку штету или весрећу одговоранлј У Њујорку је вели г. Марко ради јавне безбедности пре годипу дана сама власт уклонила све ваздушпе спроводнике- То баш показује да може и Београд почеги са ваздушним спровдницима кад је могао почети и Њујорк. И кад се у Београду толико развије електричпи саобрађај, као у Њујорку, да ваздушни спроводниц I постану штетни и непрактични, онда ће се сигурно паћи у Србији власти, која ће вазлушне спроводгшке уклонити. И зато смо се постарали г. Марко овим истим чланом. Председник. Усвајали одбор и ово објаснење члапа 12. (Усваја) Ђ. СтанојевиК. Код члава 17. г. Л.еко би врло мвого уштедио себи посла око упоређења сијалица и пламених лампа, да је хтео да види члан 41 у коме је тај однос наведен. Сијалица тражи 4 вата а пламена лампа 0 - 44 вата сгрује на сат и све ћу. Дакле оне су у односу као 1. према 9. Ја сам још у првај седници на при медбу г. Мате Јовановнћа напомепуо зашто се у место једне нламене лампе пе може тражити 9, Еего 6 — 7 на за то исти разлози вреде и и за г. Марка. Председник. Усвајали одбор ово објаснење ? (Усваја). 7Ј. СтанојевиА. Код члана 29-ог г. Марко би хтео за то, што су појединачним ценама спомепуте ј лампе од 60. свећа —- да место лампе од 16 свећа тражимо од повластичара лакпе од 60 свећа, и ако смо у конкурсу об;авили, да ће сијалца имати 16 свећа интензигета. „Добро би било размислити о томе" и вели г, Марко Л.еко „како би се за улично осветлење могле употребити те сијалице од 60 свећа у место оних од 16, а нарочито за опо оншге улично осветлење, за које општииа плаћа повластичару 80.000 динара годишње ? Ја би се заиста чјдио томе захтеву и то после одређених услов I и цена, кад не

— 270 би знао. да га поставља г. М. Леко. Чудо. г. Л.еко не т ажи свуда у место 16, 60 свећа ! Ја мислим,, да би добро било и о томе размислити". Председник. Усваја ли одбор објаснење члапа 29 ? (Усваја) Код члана 32. Код овога члана г. Марко Леко налази да су цене за привагне потрошаче врло велике. И ако је требало да г. Марко као члан комисије за осветлење те примегбе наведе приликом дебате о усвајању понуде у опште, ипак је он онда то пропустио наравно с тога што су те цене својом јевтиноћом и сувише падале у очи поред цена за гасно осветлење које г. Марко непрестано заступа. Сада пвк мисли да кад тих цена за гас нема. да му је лако нападати цене за електрично осветлење Али се он у томе јако Еара. И Лко су означене цене за приватне „највише цене", и ако општина има право по чл. 43 да с времена ва време захтева да се те цеве оборе, што ће у осталом и еам повластичар по члану 32. чинити, ипак предпоставимо са г Марком да су цене од 6 пара на сахат за лампу од 16 св. и 4 паре за лемпу од 10 св. у исти мах и најниже Ј< р бар за сада нема изгледа за г. Марка да те цене могу бито знатно ниже. И са том претпоставком г. Марко каже : „да у Бечу на пр. сахат горења једие сијалице од 16 свећа стаје 3 крајцаре и да то осветлење три пут скупље стаје од истога таквог осветлења гасом". Већ сам тај Факт, гато у Бечу кошта сијалица од 16 свећа 3 крајцаре т. ј. преко 6 5 пара, довољан је да видимо да ми овде у Београду елекфично осветлење нисмо преплатили као што мисли г. Марко него да га имамо јевтиње но у Бечу. Исто тако тврди г Мар ко да је варош Грац расписала стечај за ел. осветлење па је добила понуду од Сименса и Халске по 3 крајцаре за лампу од 16 св. Кад му је вели, понуђено 2 1 !:, крајцаре, та је Фирма „просто ту попуду одбила" и стечај пије остварен. И ово је један доказ више који нам сам г. Марко даје да смо ми добили ел. осветлење јевтиље но што га је могао добити Грац (и ако у њему има 105000 становника те дакле и приватна потрошља већа па дакле где је концесионару ишло у рачун да стави ниже це не но овде у Београду), и да ми писмо пренлатили наше ел. освеглење. Г. Марко пије хтео пропустити ову прилику а да не нагласи каку су цене елек. осветлења здраво велике те да се приватни неће моћи лако решити да в га уведу На протнв да је општина усвојила гасно осветлење које је толико за срце прирасло г. Марку Леку, онда би сви листом нотрчали да га усвоје. јер знате „у Бечу гасно осветлење кошта тра пут јевтиње од електричног". Ч^дновато је заиста да може човек, за кога се бар држи, да је, ако пишта друге, а опо цепе оба та осветлења ироучио, да може, велим, тврдити какојегасне осветлење јевгиње и после објављених цеиа које је Београд до дапас ж оба осветлења добио. Пре извесног времева расписао је одбор наше општине конкурс за гасно осветлење, *и у табеларном прегледу биле су изложена и цепе гаса добијенетим конкурсом. УегетГ^о Оазуегке давало је приватпима гас по 40 пара метар; кад се према каквоћи хога гаса одреди светлост који тај кубни метар даје, онда излази да се једпим кубним метром може палити гас-

БРОЈ 53 на лампа. од 16 свећа пуних 6 сати. То зпачи да гасни пламен од 16 свећајачинза 6 сати кошта 40 пара, давле скоро сее дам нара на сахат. А ми имамо исто тако јако електрично осветлење за шест пара. Даље Фирма Ма11е1; нудила је свој гас по 35 пара кубни метар. Њихов је гас био гори од горњега, и за то је кубни метар ранио једап пламсн од 16 свеће свега 4.5 сата. То значи да тај пламен за 4-5 сати кошта 30 пара, дакле један сахат вошта скоро осам пара. А ми имамо исто тако јако ел. освеглење за шест пара. Фирма Оеог§у нудила је гас по 30 пара мегар. Квалитет му се не зна јер није озпачев. Али узмимо да и ако је јевтињи, да иије гори од Ма11е1;-овог гаса, опда излази да гасни пламен од 16 свећа кошта скоро седам пара на сахаг. Па послетку да спомепем како г. Марко само да би постигао своју цељ да омаловажи ел. осветлење тенденциозно наводи неистините податке. Видели смо мало час да је сам казао коко сијалица од 16 свећа кошта у Бечу 3 крајцаре и „тамо је вели, такво осветлење три пут скупље од исто таквога осветлења гасом". Поводом тога распитао сам за цену гаса у Бечу и дознао сам да кубни мегар светлећег гаса кошта једанајест крајцара т. ј 23 паре. Квалитет бечког гаса није ми позпат да би могао извести тачан рачун о коштању једног пламена од 16 свећа на сахат. Али како се та цепа од 23 наре мало разликуја од цене 30 пара коју је нама Сгеог§у нудио, то ће се онда у истом таком односу разликовати и цена једног пламена на сахат. С тога ће и гасни пламенод16 свећа који ао Сгеог^и-јевој понуди кошта скоро седам пара, у Бечу кошгати шест или у најбољем случају шест и по па.ра. Из тога излази, да и ако је у опште гасно осв ^ лење у Бечу јевтиње од електричног оно није три иут јевтиње као што тврди г. Леко У осталом се Београд не може ни упоредити с Бечом где је потрошња гаса огром-^ на, и где гаспе Фабрике могу увек много јевтиње дати гас по у Београду. Нека Беч покугаа да се сав осветли електрицитетом па би опда питао г. Марка како би стајале цепе гаса и електрицитета. У осталом одпос између гаса и електрицитета један пут је за свагда решен. Ј« дан килограм угљзна није иикзд дао пити ће икада дати вигае од 260 ли;ара гаса за осветлење, који кад се запали у пламену од. 16 свећа изгори за један и ио сахат. На прогив тај килограм угљена под парпим казаном даје снагу од једног парног коња; тај иарни кои пеетворен у електрицитет светли у лампи од 16 свећа најмање седам сахати. Из свега овога види се, да ће се усвојепо елекфачно осветлење много лакше одомаћити у приватним кућама од гасногјерје јевтиње од сваког оног гаспог осветлења које је вама досад нонуђено. а да и не говоримо о сигурности и осталим пита(т.има у којима се гас не сме ни поредити са. електрицитетом. Председник. Усваја ли одбор и ово објаснење? (Усваја) Ђска. Станојевић. Код члаиа 33. г. Марко замера што ниеу одређене цене електричпе струје за индустријске цељи, него је само ОЈређепа горња граница гих цена с напоменом да не могу бити више од це-