Београдске општинске новине

БРОЈ 3. 0ДБ0Р7 ОПШТИНЕ ВАР. БЕОГРЛДА Одборско иовереииштво изабрато у седмици одборској од 18. Априда 1891. год. КБр. 208 АБр. 793, ради проучавања иитања о подизању сиротињског дома у Бео. граду, на састанку своме од 5. ов. саветовало је се о постављеном питању и после довољног и свестраног проучавања, дошдо је до уверења, да је крајње време, да се учини крај досадањем издавању милостиње београдској сирогињи. На који начин да се у будуће ова милостиња издаје и коме, поверенигатво је се сложило у овоме : 1). Да се подигне у вар. Београду један дом сиротињски, у коме ће београдска сиротлња имати стан, храну, лекарску помоћ и све остало о општинском трошку. 2). У овај дом да се може издржавати ова београдска сиротиња; а). Изнемогла по старости и неспособиости за рад, што ће се лекарски констатовати за сваки конкретни случај. б). Изнемогли отац или мати, оптерећени ситном децом неспособном за привреду. в). Находчад. 8). Да би се нак спречила навала сиротиње са стране, нарочито страпих поданика, повереништво је се сложило; да у овај дом може ући онај сиротан (в. тач. 2) који је српски држављанин, а грађанин општине београдске више од седам година. 4). Да би иовереништво имало при руци, за даљи рад по овоме, тачних података, какве сиротиње и колико има у Београду, захтева се да суд општински, приликом издавања милостиње састави тачан списак свију лица, која милост уживају поделивши их у категорије према тач. 2. Осим тога, да се сваки невољник саслуша и тачно одговори на пшања: а). Како му је име и презиме.

РАЗШШ ВШЕНФЕШ ПРИПОВЕТКА Ф ГЕРШТЕВБРА Превод с немачког (Наставак 17) Вила је потпуно обучена, није ни у кревету дежада, јер је исти недирнут био, ади је она бида врдо бледа а очп јој од млогог плакања црвене, Отац јој пружи руку, коју је она устежући се примила, и рече јој њелшије но икада: „Шта ти је, моје доте? Ако си бодесна, што се закључаваш у собу и не пушташ никога к себи да те, негује ?* „Нисам бодесна, отац 8 „Па ти си казала, да те гдава боди, а изгледаш бодесна и бдеда. Ваљда ти нешто друго Фади, и ја ћу послати по декара Бауера, да те прегдеда „Немој, отац", одвраћаше га девојка, „нвје отребно, лекар ми не може номоћи.«

- 21 V /\у ЧЛЛ/" у\Л/"" \ЛЛЛ Ч/Ч/Ч/ - " " " - \ЛЛ/ Л/ 4 б). Где је роћен и колико му је година (доказ крштеница или уверење). в). Је ли српски држављанип (поданик). г). Је ли београдски грађапин и од када. д. Кога има од породпце и где су му сродници. ђ). Од кад прима мплостињу и колико. е). Чиме се је занимао пре примања милостиње, као и садање занимање, и ж). Где сганује. з). За подношај писмених доказа, о датим одговорима, да се невољницима остави рок извесан и). Да се закаже певољницима. да не смеју мењати свога сгана, без пријаве општ. суду. 5). Како и на који начин да се овај дом подигне, и каква уредба и прописи да владају у њему, повереништво је мишљења, да ће најбоље бити, да се дом подигне и нрописи одреде по угледу овакових домова у варошима, које их имају, а које по ве- • личини својој одговарају Београду. Ради тога повереништво надази, да треба одмах предузети пабавку опшчрпих извештаја од општине Загребачке, Темишварске, и нз Линца, а но добијеним извешгајима, да се и један члан повереништва пошље у Загреб и Темигавар да лично проучи ову установу. Погписати чланови поверенигатва имају част известити одбор општине о овим својим закључцима с молбом, да их одбор изволи одобрити, јер ће поверенигагво само у томе случају моћи продужити свој рад и успегано га довршити. председник повереништва председник општ. београдске МИЛОВ. Р. МАРИНКОВИИ. чланови : Н. Р. Попоби! Јов. Омодеревац Милан Капетанови!. Мата Јованови^ Милутин Ј. Маркови^ Др- Е, Михел. „Л.екар ти не може помоћи ? — па ко то онда може урадити?' Девојка ћутише и гдедаше укочено преда се, најиосле рече тако нолако, да се једна чуло: „Ннко ми не може помоћи, отац." „Хм ! то је чудновато", лромрмља каФеџија, који није знао шта на то да каже. Скине шешнр, који му је до садв на гдави био и метне га на сто, „нико ти не може помоћи ? то би — то би сасвим чудновато било, да се не може некоме помоћи кад није опасно болестан. Могу ли ја знати, или можда и ти сама не знаш, Розо, а можда ти је и нека лудорија завртила мозак ?" Девојка ћуташе; беше очевидно, да се је са собом борила, јер је десну руку држала на срце, које као да је хтело да јој искочи. „Да тп кажем нешто, Розо", нродужи отац, коме је ћутање несаосно било. „Твоја је синоћна шетња бида лудорија. На тој шетњи озебда си, изашла св из топле собе на ладан ноћни ваздух у даком одеду, па онда оно узбуђење, кад си бида у старим развалин&ма за које се прича, да су у њима многа здочинства извршена, — све је то учинило те си се разбодеда, и најпаметније би учинида, да си одмах легла у кревет и цео дан у њему остала. Но шта сам хтео да ти кажем, данас на подне бно је — био је

ГОД0НА X Одбор је општински у седници својој од 13 и 16. Јануара ]892. год. усвојио овај извештај у снему с тим, да суд општински у спорагуму са повереништвом одреди лице, које ћеићина сграну, да проучи ову установу у сваком погледу. општински послови Председници школских одбора. За 1892 годипу одређени су за председнике квартовних гакодских одбора, и то : за кварт варошки г. Јоваи Илић члан суда; за кварт дорћолски г. Дим. Вељковић члан суда; за кварт теразијски г. Јован Антонијевић члан суда ; за кварт савски г. Андра Надеждић кметовски номоћник; за кварт палилулски г. Коста Чунић кметов. помоћник ; за кварг врачарски г. Младен Тодоровић кметов. помоћник. Председник онштине београдскејуједно је и нредседник општег школског одбора за вар. Београд. Осветлење. Друштво за грађење и експлоатацију елекгричног освеглења у Београду писмом својим известило је општину београдску, да је закључило погодбу са друштвом Сотра&ше согШпепШе „ЕсИ8оп" из Париза за израду и намештање целог електричног нрибора за београдску централу, и да је то друшгво одмах приступило изради материјада. Болничка читаоница. Управа београдске онгате државне болнице, обратила је се уреднигатву овога листа с молбом, да се болници дају бесплатно «0пгатиаске Новине ногато она хоће да установи читаоницу у којој би њени болесници нагали духовне млади племић код мене, ти већ знаш. Зашто ниси спшла, кад сам те звао ?" »Јер сам се с њиме већ оиростила, отац", одговори му тихо ћерка. „Опростила си сесњиме?" запита каФеџија зачуђено, „па зашто ? Баш си нека луда ! Синоћ сте били једна душа и једно тело, а сада —« „Између тога беше ноћ, отац!« „Ноћ, па шта је оп урадио ? Ваљда си га среда на твоме путу?« Запита каФеџија брзо. На ово питање оца, да ли је Роза ноћас срела Бруна, одговорила је : »Нисам; од синоћ сам га тек данас у јутру у 9 часова впдела. Али ја те не разумем. Јуче би се љутио и грдио кад би с њиме само говорида, а данас чини ми се, да си променио своје мишљење. Од куд то? »Јер нисам хтео, моје дете, да те дам за гдадног племића, одговори каФеција суморно. Али сад је већ што друго. Ја истина не дајем нн иет пара за његову парницу, али је он добио сада сталну службу. И кад би га ти и сад тако водела. као пре, онда —« (наставиће се).