Београдске општинске новине

ВРОЈ 5. питање и одбор је пашао да је боље паплаћивати па бруто с тога што би се тешко манипулирало с тим послом, кад би се на нето нанлаћивало. То је утврђено тако и у интер^су општипе и трговада. Осим тога ми на ову ситницу не треба да обраћамо пажњу јер трговци при продаји урачупавају купцима трошарипу и иа оно на шга је нису плагити, као и на многе артикле који и не подлеже трошарини. Председник. У тарифи трошарипској стоји да се трошарина наплаћује на бруто. То је закон и он се пе може овде мењати. М. Велизарић. Кад смо правили закоп о трошарипи ми смо размишљали о томе и имали смо од двоје да бирамо једно : или да на пето паплаћујемо већу та ; ксу, или да на бруто ударимо мању. И једно и друго излази на исго, па смо се решили за гаксу на бруто, јер се тиме олакшава посао и управи грошарине и трговцима. Према томе ако би се решило да се плаћа на него, морала би се повећати такса, иначе би се смањио трошарински приход. што не сме бити. * Председник. Дакле ова је ствар законом регулисана и неможе да се мења. (такоје). Задруга пчеларско воћарска моли да се ослободи од трошарипе. (Прелази се преко молбе на дневни ред. Министарство грађевина а и гарнизонар београдски — моле да се закупац чишћења нужника ослободи (не може). Држана је лицитација за издавање под закун чишћења ђубрета у кварту врачарском, пред Л.азаревићевом каФаном па се није нико јавио. Филап Васиљевић. За то се није нико јавио што је прво погрешно било објављено да ће се држати лицитација у инжињерском оделењу а после је речено пред Лазаревићевом каФаном. А ни с тога што закуп траје 4 иесеца. Сваки лицитант греба да има кола, волове, сандук а то све кошта и нико неће то да набавља па да после 4 месеца буд за што продаје ако на њему и за даље не оетане закуп. Нека се даје чишћење под закуп и за идућу годину па ће биги лицитапата. Председник. Добро — даће се под закуп до 1. Јануара 1893. год. Присгајете ли на то ? (пристајемо). Према вашој ранијој дозволи ја сам дао под закуп једноме мајстсру посластичару и онај други кијоск па калимегдаиу за 60 дип. до краја године. Он је новац положио (добро — прима се к знању). Председник. Сад долазе па дневном реду уверења. Чујте. Секретар чита) За Димигрија сина Петра Крстићв овд. (Доброг владања. Стања сиротног) За Милојку Томића служавку. (Непозпата) За Лену ж. Милана Јовановића овд. циганина. (Непозната) За Јулија Михајловића — Ханџарлију — из Бања Луке. (Доброг владања) ' За Васу Николића бив. шегрга (Доброг владања. Сиротног стања). Сад је иа реду о рачупоиспитачима. Вама је позиато, да су два извесна лица нрегледали рачуне и да су због дневнице напустили рад, што је одбор казао. да им се празнични дани нерачунају. Ми неможемо зауставити овај рад због УРЕДНИШТВО

— 27 њих. Одбор је донео одлуку да јв то свршим са тим рвчуноиспитачима и ја сам узео реч од г. Рајића и оп је ово казао : (чита Дакле они хоће и празпкчпи дани да им се плаћају. Молим вас да ово нитање доведете у ред, да би могао свршити те рачуне и молим вас да ми одобриге да узмем друга лица, кад се са овима пеможе више радити, или хоћете да им признамо и празпичпе дапе, Они су прегледали рачуне од 1884—1888 год и почели 1889. годину. Сад је остала нецрегледана у неколико 1889.год. и цела 1890-та год. Ја сам молио главпу контролу да пам нродужи рок до нрвог Новембра ц добио сам одобрење али с тим, да морамо до 1. Нов. поднети извештај контроли Дакле због тога морам ово нитање опет овде да изнесем. Марко Велизарић. Ова је ствар била већ пред одбором и решена је тако, да је дата председпику власт да тражи друге рачуноиснитаче, који би те рачуне довршили. Тада сам казао, и сада тврдим то исто, да ће нас скупље коштати ако узмемо нове рачуноиспитаче, па ма и мања дневиица била новим рачуноиспитачима, а то с тога, што су ови људи већ упућени у носао, а нови би морали тек изнова почети. То, $џто рачуноиспитачи траже дневпицу и за нразничне дане неће иас више коштатп од 150 динара, па држим да би боље и јевтиније било дати њима и то, јер би онштина тиме брже дошла до ирегледаних рачуиа. Филип Васлљевић. Ја сам хтео то да кажем, да ће стари рачуноиспитачи свршити посао за месец два дана, а ако узмемо пове то ће нас дупло коштати. С тога сам да им се да Коста ГлавиниЂ. Госнодо. Срамота је за општипу да одоцни са склапањем рачуна. Све оно п'то је г. Велизарић о овоме рекао, то важи и ја се с њим слажем да се да њима Није ваљда велики број празника. Они сматрају себе као чиновпике а не као надничаре. Истина ово изгледа као уцењивање, али зато опет је боље да им платимо. Ђока ДимитријевиЂ. Ја мислим да се они сматрају као чиновпици и с тога би требало да раде на рачунима иразпиком бар до поде. Ђока Новаковић. Ире кад је био гевор о овим рачуиоисиитачима ја сам био мишљења да се рад пе прекида и да се необраћа нажња на иразнике. То је мала ствар што траже, а ииаче може општину да кошта више, но при свем том одбор је донео одлуку да им се не призна. Сад ја мислим да ми морамо остати нри одлуци и да оставимо нредседпику да нађе друге и да с њим уговоре да сврше посао за оно време, за које би свршили први и тек ако немогу опда да се узму први. Председник. Ја само хоћу да вам кажем то, дтз је веома велика потреба, да се ти рачуни доведу у ред, и да би ее то свршило молим вас да ме овластите да погодим с њима или којим другим. Милутин Марковић. Ја мислим да смо ми и пре решили то питање овако: да сав онај новац, који су пајмљени рачуногспитачи изузели и за дане у које пису радили, врате; а за све оно, ппо су свршили да поднесу извештај, како би се рачупи по И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОИШТ!

ГОДИПЛ X. учињеним приметбана спремили за Контролу; а за оно што се још има свршити, да се предоедништво с њима ногоди укупно. Према овоме мислим да треба остати при овом решењу као што и председник предлаже. Није овде разлика у 150 днпара него у 7 — 8 сготина. Сматрам да је боље рачуноиспитаче погађати укунно увек да израде песвршепе рачуне а не овако као што је сада рађено. Председник. Овако је г. Милутин говорио и нрви пут па је решено да им се празници неплаћају. То је решено и с тога сам ја ово к подпео по пруги пут. Молам вае да сс сложнте на једпо. Марко Велизарић. Ја би само приметио да ово није какав зидарски или у онште посао, који се може погађати ђутуре, јер преглед рачуна зависи мпого и од одговора на примедбе и објашњења која се често траже, а нри том се често много времена губи, а осим гога кад се ради ђутуре, ради се брзо иа се често и греши и у том случају пе постизава што се хтело. Коста ГлавиниЂ Ово Марково резоновање мени се не допада. Ја мислим да су они одговорпи за тачпост рачуна. Милутин Марковић За песвршене рачуне да председништво нађе друге рачуноиспигаче ако се са садањим неспоразуме и да са њима погоди пошто да ураде несвршени посао. Ђока НоваковиЂ. Ја не би био »а ђутуре, него боље је да се од њих гражи рок. Председник. Нужно је. да овластите нредседништво да ту ствар погоди те да се ствар што пре свргпи. (Усваја се). Ђока Новаковић. Боље је да се каже у том и том року да свршс. Филип Васиљевић. Решено је да нредседпик то изврши и да исплати како је најбоље. Председник Колико да платим. То ма кажите, јер лако је погодити (чује се: колико се мора). Добро. К. Главинић. Ја мислим да је лако одредити шга треба да се плати за је^ну годину. Ми имамо свршене неке године, ваља ухвагити рачун шта нас кошта свака, — а оне су све подЈеднаке — па према томе одредити цеиу. Председник. Хоће ли ово докле су радили да. им се плати? (Хоће, али кад ноднесу извештај). Као шго знате, г. Андоновић проФ. велике школе имао је задатак да уцрта у план Халачијев извесне ствари. Он је то и учипио. Молио је да му се упути ипжињер опшгински, инжињер ја упућеп и поднео је извешгај по коме тај рад треба да прегледа комисија према уговору. Ја вас дакле молим да изволите одредити комисију (одређује се: Главиннћ, Мијаило Цветкоаић и Одавић). Дошла је и молба лебара за повишицу таксе. Ја ћу ствар изнети идуће седнице док приберем податке. Састанак закључујем. Састанак је трајао до 9 часова по подне.

СУДА.

Власник Ошптина Бооградока

Парна штаашарнја Народно Радпкалне Странке.

Уредник Урош Кузманови!