Београдске општинске новине

ГОДИНА X. /\г \/\/\/ ~\,-\.'-Л \/Ч/\/ '\/Ч/\-' \<Ч/\'~ \/". " " Ч Х -Х " - " ч/ч грошарина доциије дошла, но овде има уговорача и ранији. И ови који су пре уговорили губе толиво колико трошарина заседа с тога сам да се ранији уговорачи ослободе. Бока Димитријвић. Нека им накнаде разлику 011И, војима лиФерују, а онштина то не може дозволити. Коста Б МијајловиЂ. Од нре две године зна се да ће се општина задужихи са неколико милијупа за извршење погреба општинских, па што нису водили рачуна о томе при закључивању уговора. Опи знају да тај нриход општипи неће доћи из облака него од грађана. Дакле они су требали водити рачуна нри закључивању уговора. Илија Цветанози1|. Ја се слажем са г. Мијајловићем али опет мислим да би гребало читати све па за поједине артикле да видимо шта би могли ослободити а шта пе Истина пије нраво да изгуби ни општина ни лиферанги па с тога треба наћи начина како да се задов< ље ти грађани те да не изгубе 30 проденга. ЋокаДимитријевиЂ. У потврду мога мишлења ја ћу да иапоменем један случај. Н. нр. један грађанип уговори да преда некоме другом храну по ,30 динара стотину. На једанпут храна скочи на 35 дин. сто кила. Ко ће сада да му навнади разлику ? Нико. То је његов р! зик. Тако је и овде. (Чује се: Тоје друга ствар). Раденко Драгојевић. У1ена је ствар шгитити грађапе. Но господо Београд од толико година тек сад је почео да се доводи у ред, и сад заштити овога заштити онога значи напустити започете радове. Држава је уводила трошарину 2 на сто и то у злату што значи 3 на сто, па нико не иде њој да се помоли да се ослободи него навалили на општину. Све го траба одбадити. (Управпив трошарине објашњааа) Коста ГлавиниЂ Из првог реФерисања разумо сам да лиФеранти траже да се ослободе сасвим од трошарипе а сад из говора г. Управника излази да они не траже да со са свим ослободе. Ја би молио да се прочита једна молба. ПредседниК. Ја сам напоменуо да има људи који су закњучили уговор пре трошарипе и кажу: да смо знали колика ће бити трогаарина толико би и повисили цену. . Изволте чути молбу г. Евгенија §Чоловића. (секретар читаЈЧујте и другу. (Севретар прочига молбу Марка Марковића за увожење пасуља. Чује се на пасуљ се не наплаћује трошарина). Андра ОдавиЂ. Овај захтев по мом мишлењу сасвим је неумесан и неоснован. Они траже и каЈку да су уговорили пре закона о трошарини. Ми знамо, да је трошарина заведена још пре закључења свију тих уговора. Замислите овакав случај. Они закључили уговор за време трошарине и све то у уговору предвидели и добили већу цену На једанпут пре истека тих уговора трошарина се дигпе. Да ли ћа они доћи да траже, да им се цена смањи. Боже сачувај. То би једва дочекали да употребе за своју корист и говорили би: то је наша срећа. За што они не траже од државе него од општине. Случај шкоди вога згоди. Тако је и њима. С тога сам да се преко тих молаба пређе на дневни ред. Милутин МарковиЂ. Ово су само просте напомене молиоца, да су закључили раније уговоре, а о томе никаквих доказа не подносе. Ево једне молбе од 1891. год., а трошарина је ранија — од 1890. год. Ове

— 26 "Ч/Ч--Ч/ ЧЛЛ/ члл/ Ч/\.'\' \ ' ■- /ч .- , 'ч/' ч/ч. /\/ -\ЛД/ \-\ молбе које су без икаквих доказа не треба ни узимаги у обзир. Друго баш и да постоје ти уговори по претстављању молилаца опег неможе шкодити општинској трошарини која се оснива па закону. Ђока НоваковиЂ. Ни ово питање што су раније или доцније завључени уговори неможе да утиче на трошарипу. Овде могу да утичу само правила трошаринска а иначе ми би далеко отишли. Они који су завључивали уговоре са државом требали су да предвиде случај трошарине, на да услове: ако би се трошарина завела, да се од ове ослободе, а кад то нису, њихова је вривица. Марко ВелизариЂ Ја мислим да је таво, као што наводи г. Новаковић, јер као год што би се оии, који би закључили уговор какав за време трошарине, користили увинућем трошарине пеплаћањем исге и ако би им уговор још трајао, тако исто ираво је да сносе штету, нлаћањем трошарине они, који су закључили уговоре пре гро шарине, па нх ова затевла доцније. Раденко Драгови-ћ. Трошарина је у Београду установљена у цељи улепшања вароши. И ми сад треба да наплаћујемо трошарину на све оно на шта по закону можемо. Председник. Да ставим па гласање: Ко је за то, да се ови ослободе од плаћања прошарине, тај ће казати за... Милутин Марковић. Ја мислим да је боље казати : воји је за то : да се лиФеранти ослободе од плаћања трошарине, тај ће гласати „за", а који је против тога тај ће гласати „нротив." Председник. Добро, тако ћу и питати. Ко је за то да се лиферанти ослободе пла ћања трошарине, гласаће „за", којепротив — „против." Гласало је : 14 нротив, 2 за и 2 су се уздржала од гласања — молба је дакле одбијена. Сад долази молба шећерџија. Они моле да се ослободе плаћања трошарине на шећер који извозе ван Београда, иначе би се морали селити. Секретар чита њихову молбу Раденко Драговик Ми греба да помажемо наше занате. То стоји. Али овде не би могли да помогнемо шећерџијама без велике штете за општинске интересе. Могло би се ту много штете нанети опшгини јер се од шећера не праве само шећерлеме, већ и слатко, вомпоги, ракија итд. И ко ће све то да контролише и да враћа трошарину кад се извезе. Илија ЦветановиЂ Као што су опи овде и помепули ја мислим да би од 400 кила требали на 100 да нлате трошарину а на 300 не, јер ће то да извезу или пониште, (а да се пропише казна за оне који би од тога попиштеног шећера што продавали).!! М- Велизарић. Ја сам био у комисији која је радила пројеваг о трошарини, имали смо пред собом статисгичке податке и рачунали смо шта гроши Београд а не и шта извози, па смо према томе и ударили ту таксу. Уважити молбу шећерџијама зпачило би ослободити их од плаћања трошарине на оно шго се у Београду погроши. Тиме би се штетио трошарински приход а не би ни било праведно. Ту молбу не треба уважиги ни с тога, што шећерџије кад праве шећерлеме од шећера за који су платили трошлрину, ова им се враћа при извозу свога еспапа из Београда. Враћа им се 30 од сто од извежене прерађевине. Њима тро-

БРОЈ 5 - • —\/\/\/ \/ч/\/ - ■■ \/\\/\.*•..•■ \>\/\/' ! • \лл/ чллл " '\ллл шарина ништа не смета да извозе шећерлеме из Београда и да продају по Србијц са оним добитком као и пре трошарине, јер у ствари за извежену робу и нема трошарине, кад им се она, као што реко, при извозу враћа. Ја сам за то да се преко ове молбе пређе на дневни ред. К. Главинић. Ми смо вољпи да потпомажемо занате а ово је баш питање такве природе да од њега може да зависи опстанав једнога запата. Ма да ово питање изгледа просто ми га ипак не можемо одма решити јер има и пеких ствари о којима ваља мало више промислити, нарочито о ономе шго се продаје у Београду и ван њега. Ја мислим да треба оставити по старом т. ј. да се плати трошарина на оно што се у Београду потроши а на оно што се извезе да се враги. У осталом и то би требала да проучи једна мала комисија — и ако сам ја у опште противан комксијама — и она би нам реФерисала шта треба да се одбије за прерађен шећер јер није .једно исто прерађен пшћер и шећер обичан. Можда ће нека врста требаги и 35—40 од сто па и више одбитка. А то треба прецизирати те да се ни шећерЏије не оштеге а ни интереси општине не окрње. Раденко ДраговиЂ. Ја нисам за то да се овим људима друго што чини осем да се ослободе на извоз прерађевине ако већ нису (чује се: нису). Мата ЈовановиЂ. Господо, лепо је то и лако решити да се ослободе од трошарине на оно што извозе, али је у практици то врло тешко извести. Шећерлеме и други шећерџијски производи, не продају се еп §то8 него на 2—3 киле и ко ће од купаца из унутрашњости при извозу шсћерлеме итд. из вароши да одкива сандуке с другим стварима те да би доказао како извози толико шећерлеме и да би тражио повраћај трошарине? То дакле, што се у нрактици не да извести, не треба пи усвајати него ће бити најбоље да се ово нитање упути комисији да га нроучи. К. ГлавиниЂ Мени је од присутпих шећерџија орјашњено да они не раде непосредно с унуграшњошћу него преко наших „гросиста" и по томе неће бити могуће да траже на ђерму повратак трошарине на оно што се извезе. С тога треба одредити комисију ко.ја ће ступити у споразум са шећерџијама и да се изнађе некакав згодан начин, јер њихов није удесан. Требало би изнаћи одприлике колико се шећера из Београда извози, да се изнађе процент онога гато при преради шећера одпада итд. — па тек онда да се сврши ствар. Председник. Нема више јављених говорника. Нредлог је учињен да се одреди комисија. Пристајете ли на то ? (пристајемо). Које ћете ? (Магу Јовановић^, г Боку Днмнтријевића, Гадоја Ћирковићв, Косту Б. Мијаиловић и да им се прида управник трошарине — прима се). Поред осгалих и г. Јован Глигоровић Фабрикант цемента молио се је да му се врати трошарина у 207 - 50 дин. што ју је платио по старој тариФи (чује се: нема од тога ништа). Радоје ЋирковиЂ. Вама је познато да је извесна потрошна роба сувише оптерећена не само државном него и општниском трошарином. И кад то стоји онда ја предлажем да се трошарина не наплаћује на бруто, него на нето. Милутин МарковиЂ И први и други пуг кад је решавано о тариФи покретано је то