Београдске општинске новине

ВРОЈ 5. да мишљење са завоиског гледигата шта се може урадити те да се не изигравају закони. Ј. СтанковиК. Ако напусгимо онда ће ван рејона бити више дућана него у вароши; Ми трега да их натерамо, да дођу варош иди ако то неће, онда да им се забрани продавање других артикда сем оних што продају сеоски дућапи. М. Јовановић. Господо. Ово питање ја не сматрам као питање трошаринсво или питање, које штети општипске приходе. По мом пахођењу, то је пигање, које засеца у иитересе Београда. Господо, ми смо тежили да се означи јдном рејон вароши, и сад ако овоме злу не станемо на иут оде варош далеко и онда бадава сав труд. Ми морамо тражити начина да се ван рејона варошког никавви дућани несмеју ј -држаги, јер нначе се децентралише варош и трговина и бакали из вароши пропадају, а грошарини можемо рећи, збогом. Па како ти дућани и механе ван реопа праве и друге пеприлике, јер се тамо скупљају сумњива лица и власг неможе да издржи голику вонтролу, ниги да води одговорност за њих — го треба то питање датпашем адвокату и вад га оп са законсвог гледишга проучи и подпесе свој предлог, онда да га решимо. (Чује се : да се оди реди комисија јодна). Председник. Добро, да одредимо комисију, Милутин МараовиК. Ја мислим да ми имамо овде двоје да решимо. Прво о трошарини, а друго хоћемо ли да осгану дућани. О^носно трошарине мислим да останемо при првој одлуци, да плаћа трошарииу све што долази у атар — а за друго питање да ли да остаиу дућани, да се образује комисија. која ће то питање са државним властима у споразуму — уредитји таво, да се дућаии ван реопа увлоне. Еоста 1^лавиниК. Овим је то већ расправљепо — но ми имамо да се старамо о томе, да се спречи подизање нових дућапа. Ено на имању Јавшићевом за 3 дана понивао је дућаи. Председник. Што се тиче подизања нових дућапа то је забрањено и сваки дан забрањујемо. Но они сад друго раде, и од старих зграда преправљају дућане. Усваја ли одбор да се паплаћује трошарина ? (Усваја.) Друго да се избере комисија да проучи питање о дућанима. У комисију пев уђу : г. г Мата Јовановић, Милутин Марковић, Соломон Азриел, Јован Станковић и Никола Николић адвокат онштински. (Усваја се). Сад још једно питање о трошарини. Има много лиФерапата, који су закључилн уговоре са државним надлештвима за петролеум и т. д. и то опда кад није била уведена трошарина — па траже да се од трошарине ослободе. (Чује сз: некв поднесу молбе, а ипаче нећемо да говоримо). Соломон Азријел. Ја мислим да се ненаилати ништа. Андра ОдавиК. Има лена иравпичва изрева: „Случај шкоди, кога згоди*' — па вад је њихова срећа таква била, нек плате. Председник. Ја имам муку и са државним властима. Н. пр. наплаћује се на кола. Мепи министар грађевине наређује, да несмем да наплаћујем од оних што износе ђубре, печистоћу — јер веле у буџету

— 25 нема одкуд ту повишицу да плати. (Чује се : нев то остане за идућу седпицу.) Добро. Завључујем састапак. Састанак је овај грајао до 1 сахата по подне. Држан 11. Августа 1891. године у Веограду. Почетак у 5 часова по поде Председавао Председнив М. Маринвовић. Председник. Састанав је отворен. Изволте саслушати записнив прошлога састанка. (Секретар прочита ваиредни састапак 59). , Има ли во шта да нримети на записнив. Раденло ДрагоЈевић. Односпо дрвара ја сам напоменуо, да се општина рапије побрине о земљишту за смештање дрвара, а вад ће се нселити дрваре то је друго нитање и односно тога нека се исправи. (Прима се). Коста ГлавиниЂ. Погрешно је записано да се на кљук наплаћује 40°| 0 процента мање од таксе. Треба да стоји на 60 кила да се паплаћује, а 40 да се одбије. Коста Б. МијајловиЂ. На кљук да се одбија 20°| 0: а па 80 да се наплаги, а то с тога, што они после пеку ту комипу. Председник. То пије сад у питању. 0 томе се може допније говорити. Сад само о записнику. Има ли још ко да примеги на проговол? (нема) Дакле усваја се. Сад молим вас да ми одобрите решења из прошле седпице, а то је одобрење вомисије за подизање сноменика на чукур чесми; — друго трошаринска решења треће решење о кљуку. (Усваја сеј Сад да говоримо о такси иа кљук да се наплаћује 20 °Ј 0 , а не 40. Димитрије Најдановић. Да ли то долази само на комину 401, или и на буре (чује се: на чист кљукј. Председник. О томе ћемо доцпије има још решења ранија за одобрење и го је да се не наплаћује такса па кола; и да се напдаћује привремено трошаринска такса на дућапе ван реона. (Усваја се) Сад да говоримо о кљуку. Коста Б. Мијајловик Мој је пре^лог 20°1 0 а у прошлој седници казано је по 40" о Коста Главини1ј. Свуда у свегу наплаћује се па 60°,, а 40° 0 одбија се. Мата Јовановић. И ја знам да се свуда у свету паплаћује но бО° 0 а одбија се 40° 0 Али овде би био за мишлење г. Косте Мијајловића, а то је за 20° о . Како ми умемо сваки закон да злоупотребимо сутра ће и овде да се удеси те неће се наплаћивати ни 10° о . Коста Б. МијајловиЂ. Ја сам да се наплаћује 20° о а да се не наплаћује кад се пече ракија од те исте комине. Ако би се наплаћивало, онда 40° 0 разуме се, Ђока Димитријевић Је писам био у прошлој седници, кад је ово питање решено. Али видим да је решено 40° о и онда зашто се сад понова потрже. Председник. Како је у прошлој седници било свега 16 одборпика, нужно је но закону да се и сад у другој седници потврди и вад је тако може се говорити. Коста Главинић. Ја не могу да се сложим са мишлењем г. Маге. Ми гражимо прерађивање у вароши и вад је тако онда за што би одбијали кад је тако и у целом

ГОДИПА X свету. Ја мислим кад је већ решено 40° о да за сад треба то решење одобрити. Филип ВасиљевиЂ. И ја сам за 20° о јер у противном само би штету направили и једнима и другима. Председник. Ја ћу да ставим на гласање. Ко је за то, да се одбија 40° 0 тај ће глвсати „за" а ко је за 20° 0 нека гласа „против. Гласало је 9 за 9 ирогив и ја гласам против. И таво решено је да се одбија 20° о , процента на вљук Андра Одави^. Ја сам ххео да говорим односно тога паплаћивања трошарипе ван рејона. Бојим се да не шкодимо себи, и да се пе узме да тим иризпајемо право неко тим људима. Боље је да не говоримо о томе дов са дућанима тим не свршимо. Председник. На ово мишлење г. Одавића могу да кажем ово: одбор је каеао, да може да се наплаћује, али се то решење не може извршити с тога, што они неморају да носе еспап у атар опшгински него товаре за Гроцву, па после кад изађу из атара, остављају га у своје дућане. Дакле ово што је одбор решио сматра се само као добра жеља. С тога мислим, да решење одбора остане, али да се не извршује и кад дође питање, које комисија изабрана за те дућане, изнесе на решење онда ће се и то питање трошаринско расчистити. Андра Одавић. Знам ја то. Моје је главно тежиште у овом питању да се то решење необнародује и да се не извршује, јер ако општина тражи трошарину и од тих људи ван рејопа опда значи да ми признајемо да је то место пуноправно. Председник. Как-о мисли одбор са овим питањем г. Одавића. Је ли довољно то, да осгане председпиштву да одмах пе приступа извршењу док комисија не дође са својим изв8штајем? — (Јесте) Усваја ли одбор овако да буде? (Усваја). Сад долази питање о ослобођењу лиФераната државних од грошарине. Добио сам и разне молбе одЈлиФераната, који траже ослобођење јер веле кад су уговор закључили није трошарина посгојала, те су јевтинију цену уговорили. (Секрегар чита молбу Ландау-а за петролеум и оетале) Ја сам казао, да не могу да примим. Даље г. минисгар грађевине тражи да ослободимо конпесионара за чишћење државпих нужпива и помијара. Молба Лазара Јовановића да се ослободи од плаћања кола при повраћају у варош — Милоша Томи^а молба за шеНер — занатлије моле да неплаћују трошарину на шећер од кога праве шећерлеме, јер иначе они се морају из Београда иселити пошто занатлије из унутрашњости не плаћају ту трошарину па им конкуришу — Они предлажу и начин контроле за тај шећер и веле да се поквари насипањем воде па се н? другу потребу продати не може. Трошариаска се управа са овим начином сложила и сад само греба да се реши. Хоћете ли поједине молбе да решавамо или у онште ? Ђока Новаковић. Ја сам мишлења да сс поједине молбе читају. Прво да се реши пигање о лиФерантима. ЛиФеранти државни не треба да плаћају трошаринсху таксу кад су пре уговорили но што је грошарина. Тако исто може их општина ослободити за сад, а кад доцније прави уговор са државом нека и то ставг Филип ВасиљевиЂ. Мени се чини даје