Београдске општинске новине

БРОЈ 5. -• ау '• \ х ч ^/ У " _ "\ / \'у уч' 4 -"*' ' ' ^ф*^ гт ч/\/\-'—'-» На моју при.метбу на чл. 32. односно цене електричног осветљења за приватне нотрошаче, г Станојевић вели : Чудновато је заиста да може човек, за кога се бар држи, да је, ако ништа лруго, а оно цене оба та осв п тљења (гасног и електричног) „проучио, да може велим тврдиги, како је гасно осветљење јевтиње и после објављених цена, које је Београд до данас за оба осветљења добио." И овде се г. Станојевић опако напамет чуди. Оае цене гаснога осветљења које су Београду нуђене нису пиуколико меродавне. 0 поеудама Уегешт^е Сгаете-егке н Малеовој, на воје се онако тројумФишући позива г. Сганојевић, стручна комисија која их је проучиаа, дала је мишљење да су „ обе ■рђаве и биле би овакве какве су врло оиасне и убитачне за оаштинске финансије". Није давле никакво „ чудо " не водити рачуна о таквим цепама гаснога осветљења, које су за општинске Финансије врло онасне и убигачне. Међу тим г. Сганојевић узима за освову свога рачунања те немеродавне цене гаснога осветљења, које су Београду понуђене и на гаквој погрешној основи доказујући како је електр. осветљење за Београд јевтиније од гасног, вели, да су мојп податци неистинити и наиада ме овим рочима: „Напослетку да споменем како г. Марко само да би постигао своју цељ да омаловажи ел. осветљење, тенденциозно наводи неистините аодатке." Ја ћу да нретноставим, да је то г. Станојевић из незнања казао, ма да је то невероватно, јер цео свет зна, да је електрично осветљење у опште скунље од гасног. Оиај пример у мојим приметбама, да је у Бечу електрично осветљење три пута скунље од гасног и за који г. Станојевић вели да је тенденциозно неистинит, хоћу овде прибављеним податцима да допуним. Сазнао сам, да у Бечу стаје час горења једне сијалице од 16 н. свећа три крајцаре. Норед тога наплаћује се за сваку намештену сијалицу од 16 н. свећа годишња основна такса од 4 Форинта. На основу искустава, до којих су руковаоци гасних завода дошли, узима се, да један приватан нламен просечно и то за Беч, највише 500 часова годишње горе. Према томе од горње основее таксе од 4 Форинта = 400 крајцара долази на час горења једпе лампе ^ = = 0*8 крајцара. Зна се, да сијалице само врло крагко време нормалном јачином светлости горе. Оне се усљед одвајања угљених делића усијанога конца обложе изнутра танким црпосивим слојем, који дејство светлости јако слаби. Из тога узрока сијалица с првобитном јачином светлости од 16 н. свећа после 250—300 часова горења тешко да има више од 12 н. свећа .јачине светлости а међу там троши исто онолико струје као и пре за 16 н. свећа. Према томе било би врло не економно служити се и даље таквим нотамнелим лампама и зато се морају изменити. Једна таква лампа стаје данас у Бечу 1 Фор. и 50 крајцара, и како се иста не може дуже од 500 часова горења употребити, то се тиме спет поскупљава час горења за = 0.3 крајцаре. И кад се то све узме у рачун, онда час горења једне сијалице од 16 н. свећа стаје у Бечу :

— 23 —^ 1. за утрошену струју 3'0 крајцаре 2. на основну таксу 0 8 „ 3. за мењање лампе 0 - 3 „ Свега за један час горења 4"1 крајцаре Међу тим један кубни метар гаса за осветљење стаје у Бечу 9^2 крајцара. Кад се за час горења утроши 142 литара гаса онда се у доброј ламни с бечким гасом може постићи јачина светлости од 16 н. свећа. Један кубни метар (1000 литара) гаса довољно је дакле даједан гасни пламен, који 142 литра гаса за један час потроши, да такав пламен, пуних 7 часова подмирује. Па како 1 кубни метар гаса стаје 9 Ј | 2 кра1цара то час горења за гас нзноси : 9 - 5 —- 1'36 крајцара Према томе излази, да у Бечу це^на електричне светлости нрема светлости гасом стоји у односу као 4.1 : 1 36 или као 3: 1. Овде није узето у обзир да је кирија за електрометар отприлике три пута толика колика је за гасомере, а то такође иде у прилог томе, да је електр. осветљење скупље од гасног. Претходно прорачунавање основано је на претноставкама, воје за бечке прилике важе и где се узима да је просечно годишње трајање горења једнога приватнога пламена 500 часова. По себи се разуме, да има потрошача, код којих је број годишњих часова горења већи од 500, можда 700 или 800 часова. За такве је потрошаче онда електр. осветљење можда само за 2\ скупље од исте такве гасне светлости Али напротив, вод ових конзумената, код којих је годишњи број часова горења испод 500, код њих је однос коштања знатно неновол>нији и може лаво да дође до тога, да једнога таквог потрошача елекгрична светлост 4 нута а можда и свупље стане од гасне светлости. Да се не би помислило да о ценама гасних жижака није се водило рачуна, имам да приметим, да обичан жижак за гасне лампе стаје само 5 — 6 крајцара а најкомпликованији могу се добити за 60 крајцара до 1 Фор. и 50 кр. Али такви жишци, кад се као што ваља примењују могу да служе готово неограничено време. Према податцима, који су ми на расноложење стајали, излази дакле, да је електрично осветљење у Бечу знатно свупље од гасног. У једном техн. листу од 1889. године случајио наишао сам па предрачун за електр. осветљење извеспих лондонских улица и то пламеним ламнама, по коме би их електр. осветљење 10.024 ф . стерл. годишње стало, а за осветљење истах улица гасом плаћају само 5530 ф . стерл., дакле готово половину мање. У осмом годишњем (хигијенском) извештају УФелмановом (од 1890. г) налази се о ценама разнога осветљења ова белешка: Што се цена тиче, то нам добра пегролеумска лампа даје далеко најјевтинију светлост, два пута је скупља иста таква јачина светлости гасом, гри пут скупља електрицитетом, седам нути толико стаје светлост од уља из репе а светлост стеаринских свећа двадесет и седам пути је скупља од пегролеумске светлости. Ако дакле и после свега тога г. Станојевић остаје при том, да ел. осветљење па и за Београд није скупље од гасног, н ако ипак буде имао куражи да каже сваком оном, који се усуди рећи, да је ел. осветљ.

ГОДИНА X. у опште скупље од гасног, да „тендепциозно" наводи „неистипиге" податке, онда се с г. Сганојовићем не може човек мирно разговарати. Овим могао би да завршим, али разгледајући још једном стенографске белепше састанака одбора беогр. општине. у којима је вођена дебата о електричном осветљењу Београда, наишао сам још неке поједипости, воје карактеришу поступак г. Станојевића с мојим приметбама. Тако приликом начелне дебате о уговору за елевтр. осветљење г. Станојевић намеће ми као да сам у мојим приметбама казао; „да би општина добила повољније понуде, да ;е у конкурсу објавила, да ће дати право на произвођење елевт. струје и за „сваку другу упогребу." О томе нема међутим ни помена у мојим нриметбама и незнам где је го г. Станојевић нашао. На рачун те спвршено уображене ариметбе г. Станојевић узвикује ми, како сам „сигурно хотимице аредвидео" да „у конкурсу пма овакав један члан" итд. Изгледа дакле, да је г. Станојевић ову приметбу измислио само зато, да би могао да ми каже, како сам „сигурно хотимице" нешто „предвидео"! О употреби електричне струје не за осветљење већ за другу коју цељ, о томе приметио сам једино односно цена. Пошто уговором нису утврђене цене елекгричне струје за друге цељи, то да се не би доцније с предузимачем због тих цена погађали, био сам мишљења, да би уговором требало угврдити цене. На ту моју нриметбу очитао ми је г, Станојевић ову лекцију: „Тећецене утврђивати повластичар у споразуму с надзорном комисијом, а ми се можемо надати, да комисија неће дозволити, да те цене буду такве, да извесне индустријске послове увођењем електричне струје спречи и отежа, као шго то мисли г. Марко. Нека г. Марко не заборави, да је у интересу аовластичара да развиКе електричне струје не отежава и кад обе стране имају исте интересе, споразум није тежак." То, што мени г. Станојевић препоручује да не заборавим, самје заборавио приликом дебате о члану првом уговора. Тим члапом даје се концесионару новластица да осветли пе само варош веК и атар београдски елевтрицитетом. Ја сам томе био противан. Кад нам затреба електрично осветљење за атар београдсви лако ћемо се с повластичарем погодити. Али, г. Станојевић у овом случају не иалази да је у ингересу повластичара да развиће електрицитета не отежава и с тога је противан мојо.ј приметби и ево шта о томе сад вели : „Неко са топчидерскога брда може зажелети да у свом винограду има електрично осветљење и сад ако концесионара нисте везали да ту мора да да осветљење по овој цени, онда га он може ако хоће уцењивати. А и онштини, ако би јој требало осветљење ван рејона, он га може давати друкчијом ценом од предвиђене; међу тим ако овде оставите „Београд и атар", онда и у атару имаге право на цене, које важе и у Београду. „Или једно или друго; — обоје не може бити." Код овога члана заборавио је дакле г. Станојевић ,,да је у интересу повластичара, да развиће електрицитета не отежава", заборавио је на тај његов разлог, којим је оборио моју приметбу односно одређиивања цене електрицитета за индустријске цељи. У толико