Београдске општинске новине

ГОДИНА X. А. ОдавиК ; За 31. тек, мес. објављена је лицигација за набавку зоби. Кауција је одређена у 100 дуката. Позпато је да се кауција узима у 10 °ј # од излицитиране цене. Према данашњој цени зоби, потребна количина коштала би нас 430—460 дукага. По гоме кауција не би смела да се тражи већа од 43—46 дуката. То може да поскупи цену и ја молим да се ова тачка услова измени. Иредседник : Примам да се ово поправи. Секретар чита акт којим старатељски судија за варош Београд шаље 120 дин. као легат нок. Милије Кара-Стојановића за сиротињу. Иредседник : Ја мислим да нам је дужносг да пре свега одаго хвалу нашем врсном покојнику па овоме дару сиротињи. (Сви одборници и председник устадоше не ноге и изјавише : Вог да му душу прости!) Као што видите, у овоме се акту каже да се ових 10 дуката даје Фонду сиротињском, међутим тај фонд не ностоји као на рочита устмнова но постоји у буџету општннском партија за помоћ сиротиње коју београдски одбор сваке године одређује. По томе ја мислим да би се овај новац могао придружиги тој суми буџегској и поделити. Мата ЈовановиЛ : Г. председник мисли да се ова сума дода партији одређеној на помоћ сиротиње и утроши, пошто не попостоји нарочити фонд за ово. Фонд, доиста не посгоји за сиротињу. Ретко се ко год и ње сети али и то има свога узрока. Да би се од сад изазвала већа дарежљивост наших суграђапа сиротињи, ја мислим да би требало устројити сиротињски фовд а кад би се го учинило ја држим да би било много више завештача који би остављали томе Фонду а овако кад се сви поклони Фонду баце у партију буџетску коју онштина одређује на помагање сиротиње, па потроше, — нико нема воље да што год д&. А кад би се фонд установио и кад би се одредило да се у извесне дане држи какав помен тим дародавцима, верујте да би било доста нриложаика. По моме мнењу најбоље би било да се изабере комисија која би прописала извесне шгатуге по којима би се имало управљати тим фондом , па онда да се фонд при општини установи. И с овим легатом требало би тако поступити а дотле нека лежи у депозиту. ГавраБркиК : Придружујем се овој идеји и потпомажем предлог. А дов се фонд не уреди да се овај новац подели сиротињи прве идуће недеље и да се каже ко је го поклонио. М. Марковић. Најглавније^овде, да се зна, како је написано у тестаменту. Од гога зависи да се зна, да ли је тестаторова воља, да се легат да сиротињи или да се заведе фонд . Ако је фонд , онда тако мора да буде, као и што г. Мата каже. А да се то сазна треба председништво или општински адвокат, да преко старатељског судије види како пише у самом тестаменгу и кад се то види, да се одбору саопшти и решење, јер по закону, који постоји у земљи, неможемо друкче располагати, него остаје како је наређено, а случајно ако је да се да сиротињи, онда се овај новац може нридати партију за сиротињу. Ђ. ДимитријевиЛ. То је лепа мисао, али ја никако нисам за то да се тај новац да сиротињи, пего да он буде почетак оснивања сиретињског дома. То је можда његова намера била.

- 43 П редседник. Дакле ово питање осгаје не решено док се не види намера завештаочева (Јесте). Сад молим вас да вас известим о кући за инжињероко оделење. Истражујући кућу за ово оделење по вашем овлашћењу ја сам наилазио на разне станове и свео сам све ге истражбе на аућу Панђелину која постоји на марвеном тргу. Тамо има 6 соба које се могу одмах употребити од 1. новембра, а доцније можемо добиги јеш 5 соба. цонуда за куће биле су ове : Кућа нова сирам Синџир џамије тражи 20 дук. месечне кирије. Овде у близини попуђена нам је кућа Ку манудина са 10 соба за 400 дин. месечне кирије. Понуђена је и кућа браће Крстића они ишту кирије 48о дин. месечно. Било је још једна, но ја сам гледао што пре да ово питање решим јер инжињера плаћамо, а нема гди да ради. Кућа Панћелина може одмах да се употреби, а даје за 144 дин. месечне за 6 соба а кад доцније устуии још 5 соба онда за 240 динара. Г. Марко Л.еко нудио је горњи спрат од Злагпог Ангела, али не може одмах да уступи. И он не тражи веливу вирију но само зв 240 дин. Ви знате да је велика потреба да то буде близу централе али се није могло наћи таво подесно и одмах. Има једна кућа код вуће пожарпе чете, но она не може да се одмах уступи. Сад ако одобравате да узмем кућу Панђелину, онда да узмем. Марко Велизариб. Ја мислим да би за општину корисније било да узме под кирију вућу браће Крстића, она је доста свупа, али би се могла сместити и водо ■ водна вомисија, и још какво оделење. Истина водоводна је комисија погодила кућу на Врачару за 2 годипе, но она би се кућа могла дати под кирију и тим приходом олавшала би се вирија за ову вућу. Тиме би се сви општински одсеци вопцентрисали у једну зграду, бржи би био саобраћај између истих и јачи би био надзор, јер би све било близу председнива. С тога сам за то, да се Крстићева вућа узме под виРИЈУ- П редседник. Ја сам доиста таво и мислио, а тако и данас мислим, да је ова вућа боља, јер се може брже и боље радити. Што се тиче вирије она је висова. Може биги да би за општину копвенирало, да и толико плати, но једна је невоља, што не може одмах да уступи, а нама је прева нужда да уступи одмах. Прво књиговодство не може да се врши по вашем решењу. Инжињерсво оделење стрпано је у собице доле, не може да ради. Онај инжињер Мареш има 500 дин, месечне плате а још није почо да ради. У прилог мишлења г. Велизарића ја ћу уговор такав да направим да опшгина може отказати закуп код хоће, а тај услов Панђела прима. (Врло добро). Одобравате ли да погодим са Панђелом и с овим условом. (одобравамо.) Љуба ЈовановиК Молио би да чујем воливо се плаћа месечно овоме инжињеру Морешу. Нредседник. Сад сам вазао 500 динара месечно. Он је узет за прављење веја. Сад да ми одобрите кредит за израну војнико из првог позива воји су сад били на учењу.

ВРОЈ 6. То ће се платити по списку. Но само из воје партије. Мислим из партије за непредвиђене трошвове. (Чује се : разуме се : Радоје ЋирковиК. Ми смо једном вазали да се одреди комисија, која ће то констатоваги. II редседник Комисијајеод одбора г. одборначе одређена, и она је била на лицу места и видела и сиисак нанравила, па да се по том списву и даје храна војницима. Кад се који позив позове вомисија одмах изађе и види који су сиротпи, сасгави списав па по томе се плаћа. Одобравали одбор исплату ? (Одобрава) Председник. Да пређемо сад на иитање о пијаци. Г. Ђова Ниволић вао предлатач поднео ми је написмено предлог о томе воји сам вам нрошле седнице изнео ма да он није био том приливом у седници. Ви сте решили да со предлог изнесе у идућој седници па дневни ред и ја сам то учинио. Да вам нре решавања поновим г. Ђовин предлог. Он мани овако пише : „Господине председниче ! да не бих подизао глас у одбору ја вас молим да о овоме промислите и да се дође до тога вако да се уреди пијачно питање на свим пијацама а особиго на житној јер треба да увидите како непоштење влада како при куповини таво исто при наилати. Са тога и јесте вод нас врло мало довоза на пијацу дов се на смедеревсвој пијаци измери на дан ово 500.000 кила хране! Моје је иишљење да треба изабрати једну вомисију воја би написала правила о томе." Ја сам то мишљење г. Ђовино свео на то да би то била као нека врста пијачног суда који би одма расправљао односе између купца и продаваца, још на лицу места, па то је тако и записано; међу тим ево га сад и г. Ђова па нека он објасни тај свој предлог те да донесемо одлуку. Г. БркиИ. Нека предлагач наведе пример о злоупотребама и неправилностима воје су се десиле на пијаци па ћемо према томе говориги. Ђ. НиколиК. То вамЈнећу овде вазивати у јавној седници. У осталом јутрос је био случај да је вупио сензал жиго и послао сељава вупцу — трговцу, а овај га вратио и није га хтео примити. То већ не сме да буде на добро уређеној пијаци. Други је случај : за краљев дан, 2. Августа, људи су били продали око 10000 вила жита. Кантар оиштинсви био је загворее. Сензали су вуповали жито по 19*60 и 19 80 дин. а на цедуљама су писали 19*19 и 19*20 дин, Људи оштећени овим ваишарлуком ишли су у иолицију али нису нашли задовољења него су се на зад морали измирити. Код невог млинара на дорћолу има једае купац жита за млевење. Он свави дан мења сребро у бакар. Ономад је дао продавцу — сељаву 22 дувата самог бавра и аво је еогодио за сребро. Ја сам сељава упутио на жалбу, он је се жалио, али онога вупца сензала нису могли ниваво да нађу. Има давле тавви радња које су вадре да нам све сељаве одбију с пијаце ; а има и вупаца чоругџија и т. д., воји само варају људе и немају права на сензалење. И њима треба забранити рад јер ти људи само убијају глас пијаце. У Смедереву ја сам био на пијаци. Тамо изађе на оијац вмет с одборницима и помоћпицима па гледају да све буде у реду и да има доста вантара за брзо мерење а аво би се ко пожалио, ту