Београдске општинске новине

ВРОЈ 6.

44

ГОДИНА X.

су они па одма ствар расправе и не повлачи се као код нас. У име напретка трговине у Београду, ја тражим да се удеси ред на пашим нијацама. К. ГлавиниК. Мени као не трговцу изгледа ово питање доста важно. Београдска пијаца ни.је само пијаца за увоз него треба да буде и наша главна пијаца за извоз. А да би то било треба да буде пијаца где ће се пепосредно куповати. И заиста ја држим да је пеопходно нужно да се пијаца уреди. У Београду не сме остаги као сад што је да сензали пресрећу сељаке код мосга па топчидеру или више сноменика и т. д. да им дају пеку вапару и т. д. и да их при наплати варају. Ја верујем да бива оно што каже г. Ђока т. ј. да ови сепзали погоде ствар по једној цени а на листи запишу другу и кад им прави купац има да плати, он му плати мање него што он по погодби има да прима. И тако човек или мора да прими колико му се нуди или да тумара и да се суди с кајишарима. С тога ја држим да би било најбоље кад би се од људи који ствар разуму, образовала једпа комисија која би проучила све ово и предложила нам начин за отклањање ових тешкоћа. М. ЈовановиК. Господо, за све ово шго је г. Ђока навео, ја мислим да постоје и сад законски прописи по којима би се такве неуредности могле и требале да казне. Једно је само на сметњи а то је шго нико не врши законске прописе. Г. Ђока навео је да се чине преваре и злоунотребе с новцем. То је кажњиво по закону и сама би власт требала да поради па томе да тога више не буде. Даље се наводи да неки непозвани и без права купују рану на нијаци. Па и то се може забраиити. Ко није своју радњу пријавио власти, томе се може одма забрапити. На првом месту позват је општински суд да то контролише. Председник. Дозволиге ми да напоменам да није општински суд за то позван него власт полициска. Њено је то право. М. Јовановип. Опшгинска власт у праву је да контролише имају ли ти људи дозволе на радњу а полиција им то даје. Дакле ја налазим да, ако се збиљсви врше законски прописи, који данас постоје, да се све то може да одклони. Прошлог пута изјављепо је чуђење што се на смедеревску пијацу Јако много вуче на спрам београдске. Томе се не треба чудити, господо; смедеревска је пијаца одавна на гласу са извоза хране. Међу тим ја сам сазнао још за један главни узрок за што се тамо носи храна. Овде вародна банка кунује злато преко више њих и не даје га за протурање у народ а у Смедереву нико то не чини и људи добијају за своју храну злато те и са тога хигају на пијацу тамо. Ћока Димитријевиђ. Кад је г. г Бока Николић поменуо смедеревачку пујацу, ја мислим да ће поред тога што се тамо издаје злато, бити и с кантаријом боље. Разлика је изгееђу кантарије овде и тамо, Овде је, незнам по чему, дошло скупље но тамо. И на то треба пажњу обратати јер сељак и о томе води рачуна кад се решава на коју ће пијацу. Што се пак тиче осталих неправилности, на њих треба председништво да обрати пажњу старешина квартова те да им они стају на нут и казне их,

Ђока Николиђ. Није узрок онај што г. Мага наводи, да се иде на смедеревску пијацу Смедеревска је пијаца била најгора у Србији. Па од како се почеше заузимати кметови и од како су опшгински кантари заведени она псправи све боље и боље, али с тога, што општински кметови надгледају и пазе, како купци плећају и какве паре дају, па спречавају све што би било па штету продавца. Има у истим и разлога г. г Бокиних али опет ми боље плаћамо, само је разлика у поштеној радњи и великом броју кантара. Гавра Бркиђ. Није узрок шго се тамо добија злато, већ је разлика у томе, колико који округ даје жпта. Београдски округ мање нроизводи жита а смедеревски внше. Даље и младеновачка штација чини много штете нашој трговини. Ту има много трговаца, а опа је на згодном месту па с тога сви тамо и носе и продају жато.- Није узрок ни то, да су код нас хрђави кантари. То не стоји. Седите на смедервскај пијаци, па ће те видети небројно неправилности до подне, Код пас треба само јача контрола на пијаци и ништа више. Код нас нико од кметова пе излази на пијацу те да држа контролу од свега, и го је највећи узрок опадању пијаце. Нредседник. Кад је напоменуо г. Бркић да кметови не излазе, пмам на.. то да му одговорим, да ја свако јутро излазим на марвену пијацу и пазим како се ради. Том приликом ја сам и сам опазио неке неправилности и од стране кунаца и продавацт. а што се гиче општинских органа, ја сам живо настао, да никакве сметње не буду. Може ко и да погреши и ја те погрешке неопрашгам веК одмах казним. Доиста сам и сам видео неправилности од купаца и верујте дркгао сам од љутине и чинио све па не могу да их савладам, Два сељака из Венчана продали жито једном човеку, људи донели жито и стоварили и сад незпају од кога да нанлате. Један погодио и написао на аргији да им се плати а они што имају да исплате хоће све у бакру да исплате. Сад се незна које с њима погодбу извршио и онда сам морао да хватам онде где су стоварили и читав дан сам провео, док сам ухватио. Дакле има хрђавих појава доста али и има и од сељака хрђавих појава. Један сељак измерио на једном кантару. на онда измерио и на другом и добио две цедуље, па нродао и по једној и по другој. Ово питање доисга треба д г занима онштипу као што је и г. Главинић споменуо. Ни}е питање сигно. Оно је у толико важније што Београд треба да буде центар грговине па због тога треба и сваку сумњу одклонити а злоунотребу тим пре. Постоји и оно што је папоменуо г. Бркић. Производња у житу јача је у смедеревском округу. Андра Одавић. Ја мислим да изберемо комисију и кад нам поднесе извештај, да дебатујемо Ђона Николи^. Ја ћу да изберем тројицу од одборннка, и тројицу од трговаца из грађанства. Предлажем Павла Цветковића, Јакова Алкалаја и Косгу Симића трговце, и од одборника: Одавића, Мату Јовановића (чује се и Ђоку Николића као предлагача). Па добро ја се примау.

1У1ата ЈовановиЂ. Овде је пала реч, да се изједначи такса кантарска. Г. Николић вели да се такса у Београду наплаћује више но у Смедереву. Међу тим по аакону је такса 10 пара од сго кила, а овде се наплаћује по 20 п. То не сме да буде, јер закон прописује за целу земљу ту таксу. И сад ако је у истини гако, онда је у томе највећи узрок. Гавра БркиЂ. Нека и то извиди комисија. Ђока Димитријевип. Ја би само молио да се ова комисија одмах позове на рад. Председник. Усваја ли одбор кандндацију? (Усваја) Добро ја ћу комисију одмах нозвати. Сад изволте чути акт о исплати оружја узетог за позорнике. [Секретар чигај. Одобрава ли одбор да се исплаги аз партије за непредвиђене трошкове? [Одобрава]. М ата Јовановип. Само би ја питао, да ли има кога, да ово заводи у инвенгар, јер ја сам приметио, да су многе ствари набављене, а мнгде нема да су заведене. Прсдседник. Дозволте ми да објасним Одлучено је да буде дуп.ао књиговодство. У главном књиговолству долази у инвенгар све и процена и свака година је рабагирана. Досадањи инвентар није одговарао Ја сам видио да инвентар није добар и нисам га ни примио. Сад има други акт од војене власти, којим се тражи комора од општине београдске. Чујте. [Секретар прочита]. Андра ОдавиИ. Је ли то тај прирез што грађани дају? Председник. Није, нега је ово разрезано на општину према њеном имовном сгању, да мора толико кола набавити. То општина мора дати. Минисгарство је мпого раније тражило од општине набавку дрвене грађе и овде има писмо по коме јавља да само министарство изврши, па да општина плати, и поводом тога добивено је писмо од 81 Јануара 1891 год. у коме се каже, да одмах ноднесемо извештај, колико је грађе набављено и ако није одмах да учини и поднесе изјаснење, за што до сад није извришла [чита писмо], Мата ЈовановиП. То треба све набавити лицитацијом. Председник. Општински је суд одгово рио да сама држава набави а оиш гина ће плати ио цени, јер она не зна то да купи, и од државне стране на ово није ништа одговорено после тога писма. Сад молим вас шта да радимо сад по овом нитању [Чује се: за идућу седницу] добро. Онда ће се изнети идућој седници на решење. Састанак је закључен у 8 и по сахати по нодне.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГА СУДА.

Влаоник Општина Београдска

Парна штампарија Народно Радикалне Странке.

Уредник Урош Кузманови!