Београдске општинске новине

ГОДИНА X. то; да је Мидош Урошенић хрђавог владања а да му је његово имовпо стање ненознато; да се суд општински извести о владању и имов ном стању Јовапа Јанковића бив. општ. позор ника и о томе извести истражног судију а за Илију Јовановића ђака учнтељ. Школе да се истражни судпја обрагн управи те школе за његово уверење о владању и имовнон стању. X. Председник износи одбору на мишњење молбе. којима се тражи уверење о имовноме стању и породичном односу. По прочитању тих молби СбрЈ 35-92—4948 91 одбор је изјавио да се молиоцпма Кости С Стојковићу може дати тражено увзрење, а да је Ђорђе М. Грбић' доброг владања а слабог имовног стања. XI. Председник онштине" извештава одбор, да је поверенинггво општинско, изабрато у седннци од 4. Јан. 1892. год. Абр. 183, да прегледа и оцени молбе и исправе нријављених кандидата за благајнике општинске, — довршило свој посао; да то одборско повереништво предлаже два кандидата за главног благашика за избор и то г,г. Михајила Јовановића судију у иензији и 1азара В. Ристића бив. благајника смедеревеке кредптне банке, а да се за млађег благајника ни је^ан подесан кандидат није нријааио. По саслушању овог усменог извештаја, одбор је изабрао за главвог благајника општине београдске г. Михајила Јоваиовића судпју у пензији, а избор илађег благајника за сада се одлаже. Да суд оиштински закључи уговор на трп годипе са новоизабратим благајником. XII Иредседништво напомиње дајенужно да одбор одреди иоверенпштво, иред којим да се изврши предаја и пријем дужпости главног благајника взмеђу М. М. Банковића и Мих. Јоваповпћа. По саслушању овога одбор је решио, да се предаја и нрпјем благајничке дужносп пзврши у ирисуству одборника. г. г. Мпх. Д. Банковића, Н. Вулковића, Нпколе X. Поповића и Соломона Азрпјела, пошто су они, као одборгки повереници извршили преглед свију општинскпх каса и констатовали стање њихово па дан 31. Дец 1891. год. »Отац, добри, драгп отац, можаа још нпје доцкан; избави себе, избави свога спна од онога неваљалца, што вас је у своје замче ухватио!" Човек је неевесно загрли и притиште па своје груди. Хтела је да га погледа у лпце, алп је он у томе спречи. Сад му вије смела погледати у лице, са кога се могло прочитатн, да се у њему боре страх, ужас и дрскост о превласти. Није никако хтео да пред својим дететом призна кривицу, па је тражио времена да се прибере, те да му сваки траг о пзнепађењу са лица нестане, и кад је мпслио, да је у томе уснео, нусти је и рече јој благо и срдачно: ,Ти сп заиста болесна, јако болесна, идн и лези, говорнш као у бунилу." Роза се управи и погледа свога оца оштро. »Дчкле заиста нпси ти то био, отац?" рече п један ладан осмејак зређе преко њених усака, »дакле нпси ти то био, кога сам воћас у развалинама видеда?" ,Алп, драго деге, заш га да те о томе толико уверавам«, рече ка#еџвја, ,та ја сам целу ноћ спанао." ,Па зар и Фрања није тамо био?" ,,Да боме да није, па баш и да је био, не би он пишта тамо хрђаво радио." ,Хвала Богу!« рече девојка и уздану из а ДЈбине душе, пао ми је велвки терет са срц

— 31 /\/ Ч/\у\/ --У\/\'" Ч/-Ч/Х' \/\/\/ \/\^\ -\,/\/Ч/- \/С "ч/ \>л XIII. 4 Председнпштво извештава одбор да је потребно, да се за општину узме један инжпњер на место опога, што је пре месец дана отпуштен, предлажући у једно, да одбор изабере Михајла Најхута, који нрема акту министарства грађевине АБр. 277 г има| квалиФИкацију за онштинског инжнњера. По саслушању овога а н по прочитању мслби осталих пријављеиих кандидата, одбор је изабрао зв општ. ипжињера Михајила Најхута с тим, да му суд оиштински одреди нлагу према буџеху и закључи с њиме угорор на три године. XIVПредседнмштво износи одбору на решење акт министарства војеног АБр. 162, којим се тражи да се ослободе војени лиФеранти плаћања трошарине на петролеум , што се за војску набавља. По прочитању тога акта и акта АБр, 278 којпм се тражење ово понавља, одбор је решио да се лиФеранти, што за војску петролеум набављају, — не могу ослободити плаћања трошарине на петролеум. XV. Председник извештава одбор да је управа вароши Београда акгом својим спровела општини распис министарства грађевине од 30 Окт. 1891. год. Бр. 6262, по коме ће се имати суд општински управљати приликом давања нивелациних и регулацпоних линија за ноједпне грађевине. Ради извршења тих прописа потребно је да одбор одреди лица, која ће као новереници одборски овим пословима прпсуствовати. По саслушању овога и по прочитању тога расписа одбор је изабрао гг. Велимира М. Тодоровића и Милана Петровића одборнике, да са општинским инжињером овим пословима прпсуствују кад се потреба појави, XVI. Председник износи одбору на решење предлог управе општинске трошарине да се узму у службу још два чиновника, којима ће дужност бити, да приписују при царпн&рницама све декларације, што се подносе &а царињење, како би се сачувала каса оиштинска од даљих штета због неуредног пријављивања декларација од стра не чиновника царппских. и сад могу бити и весела и задовољна." У томе дођс до ормана, узме шешир и огрне се марамом. „Па камо ћеш сад у вече, Розо?" запита је отац са страхом. „У полвцију, отац", рече мирно. »У полицпју ?» поввче Јохус уплашено, „Па Бруно још није тамо, он је данас тек код суда и не може се вратити пре сутра у вече. „Па ја и нећу Вурну & , одговори девојка одлучно погледавши у очи оцу, »него да пријавим вдасти врдо важан случај. 8 „Да првјавиш, Розо!" запита је каФеџија скрушено. „Да, отац, тамо у развалинама има несретника, што праве лажан новац ! Ноћас сам их првслушкпвала, чула њпхов разгово^ п видела им машину; идем одмах с њпма тамо горе да им покажем где се силази, да не погреше; тамо ће све наћи." »Розо" повиче отаи са самртнпм страхом, „немој се мешати у те стварп ! Шта се ти разумеш у томе и кад ти дођеш пред суд с таком тјж 6 ом , можеш врло дако и себе и све нас до велике неприлике довести !" »Ни једног невиног човека нећу у неприлику довести, буди уверен отац, рече мирно. »Крпвци

ВРОЈ 6 •\/\/\/- \/Ч/\ /' 4 /\/\ - ' \^/\/ \/\/\/'~ " \/Ч/\/*—" 0%/\/ \А/\/ \/\ По ирочитању тога предлога АБр. 110 одбор је одобрио да се могу узетп још два чиноввика за препис декларација на терет б]џата онштпнске трошариве. Шату да пм одредп председпик општине. XVII Председпик износи одбору на решење извештај одборскога иоверенпштва изабратог у седвици одборској од 4 Авгусга 1891. год. АБр. 1855 да проучи питање о укидању дућана имехана што су ван трошаринске линије а у атару београдском. По прочитању тога извештаЈа АБр. 296 одбор је решио. да се одмах забране сви дућани што су ван трошаринске линије а у атару беогрвдском су; Да се исто тако забране све механске и каФанске радве, што се налазе ван трошаринске лвније а у атару београдском. Да суд општински остави кратак рок соп ственицима тих радв&а, у коме да се са својим радњама преселе у варош, па ако то не учине, Да "УД општиски силом своје вдастн пзврши. XVIII. Одборник г. Ђорђе Ж. Нешић извештава одбор да је неки механџија у селу Јајинцима близу Београда отворио дућан, што по закону о сеоским дућанима не сме да буде. Па како је то од штете по београдске трговце,, моли одбор да томе стане на пут. По саслушању овога, одбор је препоручио председништву, да предузме законске мере, да се дућанска радња овоме механџији одмах забрани. XIX. Одборник г. Танаспје Капетан-Спасић примећује, да се диФтеритис пепрестано шири по Београду и да би требало строжије мере употребити за угушење ове заразе. По сасдушању ове примедбе председништво је одговорило, да ће суд општински иредузети све могуће мере за угушење ове заразе. III. ВАИРЕДНИ САСТАНаЈЕ^ држан 13. Јануара 1892. год. у Веограду. Председавао председник Милован Р. Марииковић, присуствовали чланови суда г.г. Јовап Аитонијевић и Јован Иилић, кметовски иомоћаиди М. П. 'Годоровић К. Чупић, Дан Чонкић, од одборника били су г г Рад. Фи. нека се добро на ум узму, али нама аеће нншта бити." „Па ако — па ако је твој брат Фрања баш — у младићској лакомисдености можда заведен —" „Отац!" викну Роза с великим болом. »Ја ие кажем", рече овај уплашено, „али је могЈћност ту — и ти ваљада нећеш свог рођеног брата да унесрећиш ?" „Даклз да не идем?" „Оставпдо сутра", рече Павле Јохус, „и сутра имаш времена, ја ћу још вечерас ићи у ХеленхоФ и говорити са Фрањом, не могу ни да помислим па то, али ипак треба да будемо обазриви. Сутра у јутру донећу ти одговор, Розо. Је ли да донде нећеш ни с ким о томе говорити?" „Нећу, отац", одговори младо девојче, скинувши мараму и спустивши се на стодицу. „Не бих никоме о томе ни говорила", дода скоро нечујно, „то је било само претња, јер ја нећу да будем — оцеубица." „Розо!" повичс старац и пође к њој, ади га она рукама одби. „Остави ме отац, остави ме саму, а ти иди Фрањи, иди што брже можеш и замоли га да за моју и његове покојзе матере љубав напусти дружење са оним човеком." (наставиће се).