Београдске општинске новине

ГОДИНЛ X. - - БРОЈ 6.

биног немам шта да кажем до то симо, да смо се ми доиста удалили од предмета. Председник. Желите ли да се претвори ова седнида у конФеренцију ? (Нећемо). Раденко ДрагојевиЋ. Ја би био за конФеренцију, али знам да конФеранција не дсноси новац. Овде је главно сума од 800 хил.. динара, а о лицитацији и другим условима о чему би се у конФеренцији говорило, непомаже ништа. С тога нисам за конференцију, него овде јавно да говоримо. Председник. Па господо познато је свима нама, да ми са Финансиким сретствима нерасполажемо колико би желели и кад то знамо, смемо ли се одважити на толике радове. МиЂа ПетрОВиЂ. Господо. Ја нећу да будем дуг у говору. Само хоћу да наговестим неколике речи на оно о чему је повод дао г. Раденко. Г. Раденко вели, да неспречавамо везу појединих улица. Ја сам као члан комисије то доставио и осталим члановима. Г. Смедеревац је напоменуо, да су улице врло мале иа се могу ставити на рачун буџета. Дакле у томе је ствар и за то није предвиђено у извештају и оно, шго он тражи. Што се тиче осталих калдрма сам нам је г. председннк наговестио, да смо сувише далеко отишли са увећањем улица, јер се то не може евршити. Али у комисији се дошло до споразума, да се у извештају обележе неке и неке улице које ће се почети, а да се наговести одбору да су неке већ и почете — но ако се дође до новчаних средстава, онда да свршимо, а ако не онда да остане. То сам хтео да кажем у допуну извештаја; а држим да ће то и г. Раденка умирити. Никола Р. ПзповиЂ. Кад је одбор одредио ову комисију није јој ставио у дужност да износи пред одбор на решење и оне ствари, о којима је одбор у прошлој години донео решење. Комисији је у дужност било да каже: иостоји решење одбора, да се те и те улице калдрмишу и све то ће коштати толико и толико, како општина није још закључила зајам, то се оставља могућности ; Даље комисија је требада да каже, које су улипе по трговину најнотребније и да их именује, па да предложи да се те првенствено калдрмишу. Да означи које би улице по ширини на терет општине пале, а које само становницима, јер има таквих улица, које плаћају сами грађани. Кад би комиснја тако изнела предлог, могло би се приступити решењу, а овако како је она урадила, није ни чудо, што се хватамо час за једну, а час за другу ствар. Но да не би се чекало на коцкасту калдрму може одбор да учини ово : да се у Кнез Михајловој улици постави калдрма у место коцкастим са дотераним каменом. Такву калдрму већ имамо у Веограду, и она је дала доказа, да можемо знати да ли је добра за варош Београд или није. Ја знам да је овај камен, а то ће мислим и г. инжињер потврдити, којим је калдрмисана улица котарска, доста јак камен. И савска и мајданска треба да се калдрмишу дотераним каменом на рачун

буџета. Друго, ако није толики терет на општински буџет онда треба и један део бар коловоз у Краљ Милановој и Кнез Михајдовој улици калдрмисати дотераним каменом. Тим би се помогло колико толнко и саобраћају и гра^анству а држим да ће то потврдити и г. инжињер. С тога мислим даје доиста бпло потребно, да је коми^ија моделила улице у две групе, и у једну да је ставила оне, које општина мора што пре да калдрмише, а улице које немају ни камичка, да падну на терет грађана. Да је се комисија на те две категорије задржала, ми би сад лакше посо свршили. Моје је мишљење да не треба оставити некалдрмисану савску и мајданску улицу, и ја бих гласао да се те улице калдрмишу дотераним каменом, а тога камена кошта 6 — 6 и по дин. квадр. метар. Међу тим зна се да општина за ову годину има могућности, јер на прављење нове калдрме има, буџетом одобрену суму 50.000, а на. одржање старе калдрме има да утроши око 100.000 динара. Комисија ово двоје није имала на уму, а ја мислим да одбор треба да се задржи на томе да општина :?ма ове суме по буџету за прављење нове калдрме и на одржање старе и према томе да се крећемо и одредимо свој рад. С тога мислим, да је дужност општине да од оних улица, ко1е немају ни камичка, калдрмише једну, две, да већина од њих падне на терет грађана, а оне у којима је жив саобраћај као савска и мајданска улица, да их што нре калдрмишу дотераним каменом. Љуба јовановић. Ја се слажем са ! ледиштем предговорника о извештају комисијском. Комисија је могла уштедити себи труд, да нам ставља у изглед кадрмисање са коцкастим каменом, кад то сад, не можемо извршити, и с тога је и цела дебата отишла странпутицом. Као што вам је познато, немајући новаца, не можемо приступ..ти извршењу ранијих одлука одбора општинског. Према томо не би смо могли говорити о нрвом делу извештаја, и требало би да говоримо о другом. Међу тим кад би то тако урадили, не би добро учинили. У извештају издвојено је неколико улица, које су признате ка најпрече да се калдрмишу. Међу тим сад је у изгледу да те улице остану у таквом стању у коме несмеју остати. Овде видимо да ће остати улице не које служе београђанима, него целој Србији. За такве улице мени се чини да морамо одмах решити у првој седници шта ћемо с њима, јер их не смемо оставити у стању у коме су. Друго је питање да ли имамо средстава и можемо ли наћи средстава. Мени се чнни ако не можемо наћи милион динара па да извршимо све послове можемо наћи колико је најоптребније за калдрмисање оних улица којих оправка не трпи одлагање. Господа, која су пре мене говорили и боље познају улице, наговестила су шта је најнрече радити, да треба у рад да се узме савска и мајданска улица. Кад се изречно спомиње потреба калдрмиоања тих улица, да огласимо хитност тих радова и да пронађемо после средства, како ћемо исплатити рад, који ће се извршити. Као што знате још раније одлуке су донете и лицитације су из^ршене, и пошто не можемо све да извршимо, да извршимо што је најпрече.

Овде смо чули да има 100.000 динара на одржање старе калдрме, г. енжењер нам моЈке казати може ли се што од те суме употребити на рад ових двеју улила, јер цео рад око савске и мајданске улице не износи више од тогг.Ако то н> може ,ч ргшимо да се те /1ве улице уз\!у у посао, можемо учинити још један привремени зчјам, не трепа да буде великн, него толики да извр пимо најпотребпије ра ^све , да би одговорили дужности и општој жељи Взограда Дакле моје је мишљење да говоримо о извршењу тих иајпречих послова из првог дела извештаја, а што зе тиче другога дела, за оне послове имамо по буџету новаца, а то је ствар о којој можемо лакше говорити. МиЂа ПетровиЂ У почетку свога говора г. Поповић изјаснио је се да компсија није треб;'ла да се упусти у набрајање улица које треба да се калдрмишу пошто је о томе решено прошле годпне. Ми смо по одлуци одборској ра дили. ми н11 сVIо ммали ништа ново да решавамо него да од свију улипл у којима је решено да се каллрмишу издвојпмо оне које су најпрече да се узму у рад. Ми смо то урадили и предложили одбору које улпце да се узчу у израду у овој години. Дакле г. Поповић није имао шта да замсри раду комиспје. Г. Н. Поповић протпвречи самом себи кад тражи, да се сад извасн^ улице, за које је решено да се калдрмишу коцкастом калдрмои,, калдрмишу догераним каменом. Кад би то учинили ми би погирал.1 ранпја ре1нења одборск*. За тротоаро општина има једну велику олаКшицу, нп Половина неће насти на општину, јер ће то пасти на сопсгвенике кућа поред којих се тротоари граде. Општина истина прво ће да улаже свој новац, али ће јој го после врати грађанм, што имају за тротоаре да плате. Дакле то сам главно хтео да кажем, да је комисија са свим коректно радила. Ми нисмо могли мењати од .')Орска решења о калдрмисању поједин х улица. Ми смо именовали све улице, за које је одбор решио да треба да се кааирмишу и између свију издвојили смо неке као најпрече, које греба одмах у посао да се узму, као савока, мајданска, теразијска, краља Милана улнца. Према томе држим да замерки г. Поиовпћа 1>ема места. Мика Бакковић. На говор г. Миће Петровића имао бих ово да приметим. Ако стоји то да има решење одборско, каквом калдрмом да се калдрмишу поједине улице, онда нема смисла да ми сад мењамо та ранија решења одборска; а ако не постоје решења, онда о томе можемо да решавамо Одговарају : постоје решења, и лицитација је држана). Добро кад је тако, али баш и да није, ја небих био никако за то, да се ове улице о којима је реч калдрмишу дотераним каменом, јер он не може да издржи колико коцкасти камен. Нека калдрма од коикастог камена кошта и више, опет је боље њу узети, јер она врло добро се држи и за дуго време ниједан камен не попусти. Ја сам се о томе могао уверити на ономе месту, где има 20 квадратних метара те коцкасте калдрме. Передседник. Нема више говорника, и ја бих желео да би одборници имали чисту ситуацију да вам саопштим до чега се говором дошло. Као што сам