Београдске општинске новине

годиил X Нредседник. Ту смо кућу гледали још онда, кад смо тражили за инжињерско од< лење. Он тражи 4 хиљ. и неколико стотина динара годншње. Гавра Бркиј). У иалилули има иућа пок. попа Исе. То је кућа велика и има велики илац. Држим да неће бити скупља од 10 дук. Она је в ћ \ потребљавана за школу и за инжињсрско оделење. Председник. Па добро. Овластше ме, на ћу и ту кућу видети. Ђока НоваковиЂ Овде је ггагање хоћемо ли да овластимо председника да погађа кућу до 300 динара или до 200 (чује се : 1 ако је). Бока ДимитријевиЂ. Ја би био мишлења да упитамо друштво Свет. Саве, да ли би оно могло дати. Оно има доста празних соба, а међутим није одређено гдн мора баш бити школа. Марко ВелизариЂ. Мора се ценити место гди ћс бити школа, јер ће у ту школу долазити деца из свију разреда основних школа у Београду, па зато таква к^ћа мора бити у средини, а не на крајевима вароши. Гавра БркиЂ Ја мислпм да оставимо не решену ову ствар још сутра до подне. Ево зашто. Овде су сви одборници, па они знају I з својих крајева гди ће остати кућа празпа 'иосле Митрова дие, па кзд то виде да јаве овде, па онда према томе да реншмо. Председник. То је све лепо, само до које цене. Ја ћу ставити на гласање. Ко је до 200 дин. нека гласа «за", а ко је за од 200 до 300 дин. не^а гласа «против". (На стаје гласање). Гласаш је 8 „?а» и 8 «против и и ја гласам против — то је 9 против — и тако решено је до 300 динара. Ђока Новакови$5 Овде има већ више од месец даиа како се износе на решење хитне ствари, а редопне могу чекати вечно. Ја молим председника, да и од редовних ствари износи; јер ако само хитне ствари износи, онда до редовних нећемо нииад ни доћи. Председник треба да одреди, кад ће се решавати само хитне ствари, а кад само редовне. Председник. Ако се одбор слаже с овим предлогом г. Ђоке, онда да се на редовној сед1>ици решавају редовне а на ванредној хитне ствари. (Усваја се). Г. Соломон је предложио, да се седнииа претвори у конФеренцију. Пристаје ли одбор на ово ? (Пристаје). Добро. Претварам одборску седницу у конференцију. Сем стенограФа који не морају писати нека изађу они који нису одборнипи. (Настаје конФеренција). (После). Претварам конФеренцију у јавну седницу и закључујем у исто време овај састанак. Састанак је овај трајао до 9. сахати по подне. држан 1. Октобра 1891. год. Председавао председнив Милов. Р. Маринковић. Председник. Молим вас да чујете прошли записник. (Секрегар чита. Прима се.) У записнику би имало да се каже место браће Карапешића, „Велимир Карапешића"

— 75 јер је кућа уаота под закуп његова својина. (Прима се.) Ф. ВасиљевиИ. Ми смо пре доиели решење да се направи пут код Карабурме до онштипског рејона, а он се прави само до Карабурме. Онај амбис, онај нагрђени пут, остаје одатле и даље. Молим да се то исправи Председник. Да вам објасним ову ствар. У ирогоколу је записано да се гај пут вишњички до карабурме сврши и ипжињер га је дотле и урадио а није до агара београдске општиае. Остаојеједан врло мали део врло рђавог пута. И то би требало свршиги, али ја нисам смео узети на себе да то наредим с тога што у прогоколу друкче стоји, По завону о друмовима ми смо дужни да градимо друмове до агара општинског и са тога је предлог Филипов умесан те би требало наредити да се доврши и онај остатак пута. Јован Петковиа. Ја сам био у комисији за одређење атара и ми ни дан данас незнамо докле је наш атар а одакле је вишњички. Председник: Тамо има један пут, којим се пређе Карабурма и има који се одваја за Вишњицу. Ја сам видео на актима у инж. оделењу напртано да од тога нута рачуна се на даље ахар вишњички ?. дотле, то је раскрсница и атар београдске онштине. Наравно да има вигањичана који прелазе са својим имањем овамо к београђана гамо, јер се атар не може заокружити потнуно, али то је главпа међа докле је чија већина имања. У осталом камен је већ довучен до тога пута и ми треба да одобримо да се рад доврши. По томе ваља учинити и исправку у записнику. Слажетели се с тим? (слажемо се) И то до онога пута да се свргаи што се одваја за Вишњицу? (јесте) Има реч г. Никола Поповић као известилац комисије која је имала де прегледа неки рад у трошаринској управи да прегледа оно питање о наплати трошарине на вино Јовичићево. Ник. Р. ПоиовиК. Мијаило Јовичић трговац винарски жали се представништву општине што му се тражи наплага неке трошарине на вино које он није продао у Београду већ га је извезао на еграну. Да би се видило у колико му је жалба умесна одбор је изабрао тројицу одборника и ми смо нашли ово (чита.) Комисија је нашла да он има на чисто да нлати још 290 3'75 дин.) Е. ГлавиниК. Мени се жалио тај човек да га управа трошаринска није хтела да одужи на извесне количине вина које је извозио из Београда. Вели да су му прављене гешкоће кадјеон позивао трогааринску управу да му одреди човека кад буде отако вино те да присуствује. Да ли је комисија водила рачуна о томе и гато је нашла! Ник. Р. Поаовић Комисија је позвала Јовичића и тражила обавештења о томе и он је поднео неке забелешке. Што је год могао да докаже, управа му је признала и није истина да га је кињила него му је увек одређивала човека да присуствује прегакању кад год сејејавио. У осталом Мијаилу је дозвољено било да доказује све шго мисли да му је кеправо учињено, па он нишга није могао да докаже ; на аротав он јв нашао да је овако како је комисија ствар оценила и аристаоје на алаКање. П. Цветановић. Кад сам Мијаидо признаје да је овако, онда да усвојимо извештај,

БОР Ј 8. Дредседник. Дакле, усвајате извештај комисије ? (усвајамо) Сад да пређемо на пигање г. Димитрија Најдановића из прошле седнице: како стоји са приходима кланичним. Ви сте изабрали једну комисију којаје проштудирала то пигање. Читајући правила о клању стоке прописана одбором прошле годипе, већина комисије сагласила се да треба чл. 3 правила о клању стоке укинути, ако желе да поправе при« ход и од аренде кланичне. У томе члану казато је : да приватна лица могу клати без плаћања таксе за своју потребу : свиње, јунад, телад, овце, овнове, јагњад, јарад, прасад и г. д. и само за влање јунади и телади морају се јавити општинскоме суду. Кад се добро проучи оваЈ члан 3 видиће се: да су отворена широм врага злоупотреби, видиће се како је тегако вонтролисати ову наплату таксе и од лица која би јој подлежала. Такси су подложни сада само опи касапи који на београдској кланици кољу а сви остали који кољу по варогаи, не плаћају нигата. Одбор је онштински, решавајући ово правило, и члан 3. хтео да учини да сиротиња може добити јеФтиније месо. Миђу тим овим чланом постигнут је баш обратан резултаг. Њиме су имућни грађани највише заштићепи јер они су кадри да вупе свињу, овцу и т. д. па да закољу и јеФтиније добију месо, док је сиротиња упућена само на кланице. Комисија је. проучавајући ствар, дошла до убеђења да је заклано без таксе лане на 44.000 брава оваца. Комесија се мучила око тога и већином гласова нагала је да треба овај члан 3 укинути, па га заменити само тим да грађапи могу без таксе заклати нрасе и јагње само у очи Божића и у очи Ускрса иначе у све друде дане да и они плаћају. Г. Ђока Новаковић једини је одвојно мигаљење. Ђока, Новаковић. Мислим да се овај члан 3 правила о клању стоке не може да иеоегави ни укине с тога нгго се њиме одржава оно право које је уредбом о арендама касапским утврђено. 11о тој уредби они који се јаве као касапи подлежни су плаћању аренде а сви други, воји кољу за своју нотребу ослобођени су те обавезе. Истина ова уредба допуњена је доцније законом али и та допуна није укинула то нраво нриватних, и по томе ја држим да се ни па овај начин не може увидати. Моглоби се увинути путем трогаарине али оваво не и ја не могу да одабрим ову замену закона. Гавра БркиК. Ја држим да с овом изизменом трера да се сачева док не дође на ред измена целог правила. Ил. ЦветановиК. Ја бих желео да знам како би се ово извело па да касапи не кријумчаре? Ја сам сам за то да плате, али како и на воји начин то треба да се нроучи и реФерише. Председнш. Госп. Ђока Новаковић оснива своје гледишге на уредбе о касапској аренди. Та је уредба изигала 1839 год. и по њој су се касапнице давале под закуп, т. ј. опшгине су имале право да дају под закуц клање стоке и продавање меса, али су задржале биле право да одреде цену месу. Но тај закон којим су призната нека права и грађанима, укинута је или замењена законским наређењеи од 1869 године којим је општинама дозвољено да могу давати одобрење да се слободно стока коље по свој варогаи а могу задржати аренду. Која се општина решила да даје право слободнога клања свима који