Београдске општинске новине

БРОЈ 8.

76

ГОДИНЛ X.

хоће да кољу, та је општина дужна да пропише правила о кдању. Тим законом- дато је још право општини да пропише каштигу за свакога онога грађапина који би клао стоку а не би плагио таксу прописану од општипе. Тако је управ она уредба о арендама касапским замењена овим правом да општина пропише таксу за клање стоке. овде је код нас то прииљено да клачи и продавди одређују цепу месу а опшгини плаћају извесну таксу на своје занимање. Али при свем том ни касапи не могу имати никаква рада а, пи опшгипа прихода докле год иде ово слободно кдање бе зтаксе. Одбор општине желећи да олакша грађанима сиротнијег стања живлвње у нрестониди, утврдио је овакав члаа 3 правила који сад са ааведених разлога ваља изменити у смислу о коме сам напоменуо. Г. Ђока који је у одбору, није се слижио с мнењем осталих чланова јер пализи да уредба није укинута а ми опет мислимо да јесге. Дим. НајдановиК. Имао бих да додам овоме што је нредседник казао да ових што за домаћу потребу кољу има 50 — 60 и они као и касапи раде крчмећи месо по приватпим домовма без плаћања таксе на клање. Контролу над тим крчмењем није могуђе вршити. К. ГлавиниК. Господо ово питање у истини је мало потешко. Веома се је тешко решити да се гвађаниму одузме право које имају а тешко је опет дозволити да се због неких грађана толика криумчарења врше на штету општинских интереса. Ја мислим да то обавезно клање на кланицама можемо увести опда кад добијемо модерне клапиде а не овакве какве су данас. Тек тада можемо удесити ово што је и за контролу лакше и за здравље корисниј и за ингересе општинсве боље. Ја палазим да имућнији грађапи једу месо јеФтиније од сиротних а био би вољан да пристанем и пре модерпих кланица на неке мере правилније, али се све бојим биће скупљо коптролисање него приход. Док се не би и у томе погледу удесило, сгвар ова требала би да стане. Председник. Ми смо и о томе говорили како би се најлакше и најпоузданије могла ова такса наплаћивати па смо дошли до убеђења да би требало уредити догоп стоке на једно месго одакле би се лако свака могућа контрола и наплата могла вршити. Но то може биги тек опда кад оградимо пијацу сточну и уредимо још шго треба. Тада би и број паших општипских контролора био довољан ако се не би могао и смањити. Сва је ствар сад у томе: можемо ли ми да укинемо извесна права дата грађанима правилом, или како неки веле за.коном и да их упутимо да кољу стоку на кланици и плаћају таксу као и касапи. Ја мислим да смо већ тим што нам је дато право да прописујемо вравила о клању стоке и да одређујемо таксу месу, да смо самим тим задобили право да ово за грађане пропишемо, тим пре шго нам је још дато и право да казнимо свавога оног ко не врши прописе а избегава кријумчарским путем да таксу нлати. К. ГлавиниК. Закон којим је општини дато право да пропише правила ја разумем тако: да опа може да пропише правила за оне који употребљавају месо ради крчме,

ради шпекулације а да пе може спречавати оне грађане, који кољу стоку за своју привагну потребу. Господо, незгодно је доиста то шго се обзирима члапа 3 користи најв;ипе имућнија класа али се овим користи у неколико и средња и сиротнија класа која гоји по некога брава и кад га коље не мора да плати таксе за клање те га јеФгиније стаје. Са тога ја ћу гласати против измене члана 3. Ћока НоваковиК. Уредбом од 1839. године погврђено је извесно право за општину. Та уредба имала се је извршити на начин на који је казато. Тамо је речено да ће се клање давати путем арепде. Доцније се то показало као неудеспо и у след тога дошла је допуна којом се одређује да се поред аренде може наплаћивати и нутем одређене таксе дозвољавајући да сваки може слободпо клати. Том допуном није закраћепо нраво приватнима да могу за своју потребу клати по које бравче без таксе и са тога ја и не могу пристати на наплату таксе. К, Б. МијаиловиК. Ја ћу у иптересу правичности да говорим и ако сзојим говором радим^и против својих интереса. Кад један касапин закоље бравове, плати на њих твксу па их не прода него му остане па по мало заудари, полиција пе рачуна на то што он то није могао да нро 1а због појединих кријумчара и приватних који сами без таксе кољу стоку, пего га казни, а то није право. Са тога ја мислим да сваки грађанин треба па оно што коље и да плати. Ово ако овако остане, биће штетно и за општину и за касане који толике терете подносе. Ви сте чули да су 41000 комада стоке заклани у години дана без таксе и 16000 прошло је иснод жита, тоје 60000 комада ! Тим се крње онштински нриходи с 90.000 дин. Мени као механџији било би у интересу да овако осгане јер ја могу да закољем брава за кућу па да га искрчмим и несме ми и не може контрола ништа, али мислнм да за општиау то није корисно и ја мислим да треба сви да плаћамо таксу. Јован ПетковиК. Ја не могу да разумем то, како би се могли уврстиги приватии грађани са касапима, То би била грдна неправда. Касапин доиста треба да ћари, али не због тога, да се и сиротињи узме и то носледње право јер она само и једе јагњад сада, а богаташи узимљу јагње само док је младо, а то време траје врло кратко. Гавра БркиК. Ја држим, да ми неможемо па овај начип да регулишемо ову ствар и да наметемо као пеки јарам грађаиству. Ми смо много што шта натоварили на грађанство, па сад још одузети му и ово право и терати га па кланицу за једно јагње, то би страшно било. Ја ћу овде да говорим и против касашз и против општине. Нека опшгина створи пијацу и другче уреди ту ствар, да се зна гди се јагње може купити и ту нек плаги таксу сваки, а па овај начин као што се хоће то несмемо никако дозволити. Илија Цветановић. Молим вас господо, ја сам мало пре казао, да ми прво и прво нисмо спремпи. Ми немамо оборе а нема ни ђерма да може контролисати. Нпр један дотера 2—3 јагњета да ли ће он то продати код три кључа или на нијаци то се незна.

И ја сам за то, да се плаћа, али онда,. кад будемо спремни за то, кад будемо уредили ту пијацу да се стока никако у варош неутера. Односно навода г. председниковог за сирогињу имам да приметим то, да се сиротиња обично с јесени омрси, кад буду козаре. Ми смо му козаре укинули, па садако и ово учинимо, онда зло. За то сам цротив овога предлога. Коста ГлавиниК. И ја би био за то да се носи на клапацу сва стока која се у Београду коље, али кад немамо уређену кланицу то не можемо сад учинити. То је истина добро са хигијенског гледишта, али кад немамо кланицу како треба морамо се стрпити. Сем тога неможемо са чинити невешги ни спрам грађана, јер смо прилично оптеретили не само гређане него и себе, па им сад треба оставити неке олакшице. Ако је приход општински у неколико смањен Га држим да је томе главни уерок шго .је месо говеђе скупо. Ја знам господо по себи. Ја сам трошио килу и по до две меса, а сад бога ми не могу. Ако се код 10 хиљада породвца у Београду измакне плаћању таксе 50 хиљ. ситне стоке није мпого. Шго се тиче касапа, њихова је радња прилично плаћена. Оно што касапин плати општини, то он наплати погрошачу. Докле они имају рачуна радиће, а иначе да га немају не би радили. Тим, што се закоље 40—50 хиљада комада ситне сгоке по привагним кућама кесапи нису ошгећени. Председник. Ради објашњења За читаву 1890. год. заклало је од приватних 34 хиљ. комада које јагњади оваца и коза а садје нађено да је до месеца Септембра заклано 44 хиљ. То је јасан доказ одкуд опадају приходи од касапнице, а није скупоћа меса. Коста ГлавиниК. Ово исто право имали су грађани и пре. Председник. Ни су. Коста ГлавиниК. Како да нису, кад сам ја клао увек код моје куће. Да ли оних ј 5 пара плаћају само грађапи који кунују | за приватну потребу или и касапи. Председнш. Не. Касапи плаћају на | кланици. Коста Главиник. Молим, молим. то не стоји. Има касапа, који купујуина пијаци. дакле није рачун најтачнији. Ја тврдим да је то исто право сгојало и досад. Ми треба да решимо да се нлаћа више од јагњета, у место 5 пара нек буде 10. (Чује се : То је доцкан). Председник. Питање је ово изашло још онда кад сам ја објашњавао ту ствар. Чиновници су казали узрок опадању. Вас одборнике нагнало је то, те сте изабрали комисију те да она изнесе узрок гоме опадању. У том једином задатку комисија је и радила, и свој извешгај донела, сад треба то решити. Коста Б. МијајловиА Шго нека господа кажу да ћемо јести месо за један грош јевтиније, ако усвојимо ово мишљење јер ће се створити конкуренција, то не стоји. (свршиће се)

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГА СУДА.

Власник Оплтина Београдока

Парна штамиарија Народно Радикалне Странке.

Урздник Урош Кузманови!