Београдске општинске новине

ГОДИНА X. _ у овој 1892 год дади оставке, па предлаже да се на аихова меета други изаберу. По прочитању тих оставака АБр. 1455, 1456, 1457, 380 п акта вар. суда АБр. 1454, акти | исражног судије АБр. 1549 и оставака АБр. 1459, 1460, 1461, 1462, 1463, 1464, 1465, одбор је решпо. да се М. Вељкошту, Таси Н. Сна сииу, Јаиаиу КонстантановиЋу и Петру Р. Мнлушвиу поротницнма уважи оставка, а"на њихово место изабрао је С. ВогдановиЋа,. Јоцу КрстмЋа Панту Боди, Јевту Па вловииа трг. за иоретннке за 1892 год. да се Димитрију ПлиЋу не увааш оставка ва поротништво. Да је за кв. палилулски изабрат за ирнсутника Богосав Поповић берберпн а не Марјановиђ ; да се Љубомнру Ж. СтојановиЋу, присутнику не уважи оставка: да се Јовану ЛучиЂу уважп оставка и на његово место да буде присутник Коча Паранос; да се Јакову Л.еон\ Којепу не уважи осгавка на присутништво, да се Павлу С. Цветковииу уважи оставка, а место вега да буде прнсутник Љуба Ђ. Мишковић трг. да се Илији С. Рајковићу не уважн оставка да се Миши НоваковиЋу уважи оставка а на његово место да буде крисутник Никола ЛазаревиЋ Ћурчоја; да Је за нрисутника нзабрат Иван СтанпсављевиЋ каФеџија а не СтанимировиЋ. X. ПредседавајуЋН извештава одбор да је иредузимач за грађење трамваја поднео, молбу да му се допусти да може мрежу трамваЈСку допунити у томе, што Ђе поред уговором одређене линије иоред мнннстарства унутрашњих дела као иајкраЂу везу између теразвја и ка®ане .1ондона кроз краљ-Миланову улицу; и да је ову молбу предузпмача комиспја за надзиравање трамвајскпх радова одобрила. По прочитању те молбе л одобрења комисијског АБр 3836Ј91 Одбор је после поименичног гласања са 14 гласова против 10 (4 нису гласали) решио, да се нредлог комнсаје и молба предузимача у свему одобри с там, да се и лииија, уговором предвиђена, што пде Марковом улицом, преко марвене пијаце па Обреновом до Лондона, сагради и у саобраЂај пусти.

9. редовни састама^ 6. Фебруара 1892. год. Председавао иредседник г. Милован Р. Маринковић, од вметовских помоћника г. г. Коста Чуиић, и Д. Чон-

- 63 кић; од чланова одбора г. г. Др. Алкадај, М.Трнковић, Н. X. Поиовић, С. Вељановић, Ј. *Вуровић, $. Васиљевић, М. Ђорђевић, И. Ђорђевић, К. Б. Михајдовић, М. Ђорић, Р. Драговић, Л.. Дашковић, Л. Радонић. Љ Јовановић, М. Ј. Марковић, Св. Боторић. др. М. Т. Леко, Ђ. Димитријевић, Н, Вулковић, Ђ. Ж. Нешић, Г. Бркић, Д. Гајић, А. Шгов, В. Тодоровић, Ђ. С. Новаковић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 3. Фебруара 1892. год. и учињене су ове измене у одлуци бр. 79, да се уверење тражи за Љубицу ж. Јована Ђуровића и да се уверење тражи за Викторију жену Вујице Обрадовића. У одлуци бр. 82 да нредузимач има саградити претходно уговором утврђепу трамвајску линију па после најкраћу везу кроз краљ Миланову улицу. II. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 1432, 1433, 1431, и акта начелник'.« среза пожаревачког АБр. 1410, којим се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су Сретен Димитрпјевић, Љубомир Дојчиновић и Коста Шпартаљ доброг владања и доброг имовног стања; да се суд увери о владању и имовном стању Л.азара Борисављевића кланичног момка и Косте Христића скитнице, па извести одбор о томе. III. Председник износи одбору на мишлење молбе којим се траже уверења о сиромаштини и породачпом односу. По ирочитању тих молби СБр. 2147, 2044 и 1943, одбор је изјавио мишлеље, да се Марти Ј. Ђорђевића може дати тражено уверење; да се суд претходно увери о имовном стању молилаца Јулијане Р. Зотовић и Милоша Арсеновића, па тек онда да ом изда тражено уверење. IV. Председник извештава одбор да је држана ОФертална лицитација за набавку одела за општ. позорнике, ватрогасце и служитеље. Да су ОФерти отворени од судскога повереништва састављеног из три члана суда, који су изјавили, да је лнцитација испала неповољно по општину и да би требало држати другу лицитацију и то усмену. По прочитању тога извештаја АБр. 1384, одбор је решио, да се по томе у свему поступи

БРОЈ 8. као и да се усмена лицитаци)а држн у прнуству два одборника. V. По прочитању протокола лнцптације ГБр. 122, држане 28. Јапуара 1892. год. за откопавање земље до нове нивелете у Једренској улици, одбор је реншо, да се отвопавање земље до нове нивелете у Једренској улицп уступи Живку Трпшићу за цену од деведесет и четири и три четвртине (94 5 | 4 ) паре дин од кубног метра. VI. Председнпштво извештава одбор, да је рачуноводство онштинско завршило прошлогодишн,е рачуне општинске и направило о томе извештај. По прочитању тога извештаја ББр. 371, одбор је одлучио, да како извештај тако и све општинске рачупе прегледа одборско повереништво и о томе поднесе одбору извештаЈ За поверенике изабрати су г. г. Љуб. Јовановић, М. Велизарић, Мата Јовановић, Мика Баиковић и Мића. Петровић одборници, с тим, да тројица од њих могу пуноважно радитп. VII. Председник изаоси одбору на решење молбу Богољуба Росулека овд. месара, који моли, да му се врати касапска аренда на ону количину меса свињског, љто је као прерађевину ван Србије — у Солун извезао. По прочитању те молбе АБр. 2348, а на предлог одборпика г. Љубе Јовановића, одбор је носле поименичног гласања са 15 гласова протпв 10 решио, да одборско поверенпштво од гг. Дра Д. Алкалаја, Гаврила Бркића и Миће Петровића, одборпика и општинског правозаступника, — проучи у онште потпомагање српске извозне индустрије на овај начин, па поднесе одбору извештај са мнењем о молба Росулековој. VIII. Повереништво за одређивање осе у лимској улици, подноси извештај свој по коме би се имала та улица на захтев министарства грађевина проширити још са два метра, да буде широка свега 12 метара, па се истим извештајем предлвже да се проширује са доње стране, пошто би иначе врло скуно било а и плацеви бп остали скоро неуиотребљивп. По прочитању тога извештаја ГБр. одбор је решио, да се пише Министарству грађевина и предложи му, да лимска улица остане

и све што нам треба; треба само да нађемо друго место, на коме ћемо довршити што смо започели." „Па како ћемо справе пренетп а да нас не опазе ? Зар не знаш колико смо муке имали, док смо све то у развалине донели ? а много ће теже бити да то оданде однесемо." „Све Ја то знам и мнлије би ми било, да та девојка — алп то је твоја сестра па мир — ти ваљда нећеш спорити, да би ја волно да живим у Америца или ком другом лепом нределу него у затвору, а то ће нам бити, чим нас ухвате." »Па ми смо метули главу у торбу чим смо ово почели", одговори Фрања нрезриво, „но немој да будеш луд и послушај ме бар једанпут. Роза је тврдоглава, то зиам, а од опа је васиитана тако, да ради оно што хоће — иначе не би ии ишла ноћу у развалине, али је ииак наметна да зна докле може ићп. Што она неће да каже, то се неће никад ни дознати. Отац треба с њоме да говори; може је уверити да смо се се овога посла оканули, и да нам треба само Ч91рнаест дана да све слистимо што би нас могло издати, иа да ћемо нас диоје отићи у Америку. Будите уверени, да ће она, за то време ћутати, међутим ми ћемо наш иосао свршити и доћи до мете.

„То би већ могло бити", рече Брендел, а шта ви кажете Јохусе?" „Мислим да Фрања има право", полакоми се каФеџија на тако велико богаотво, што му је у изгледу стајало, „она је у неколико на то већ спремна, јер сам јој казао, да само зато к теби, Фрањо, идем, да те од тога одвратим." „Мислите ли ви да ћемо ми доиста моћи бити готови за четрнаест дана?" „Сигурно можда и пре«, одговори Брендел, јер ноћи су сада све дуже и дуже и ако наиђе ружно време онда ћемо тамо горе сасвим сигурни бити." „Добро, тако нека и буде !" повиче Јохус после кратког размишљања узимајући, да ће ако би Роза приметила, своје ноћне изостанке правдати тиме, што утире траг своме ранијем послу. »Је ли све спремно да се можемо одмах посла латити.« сс-Све је спремно", одговори Фрања, „само нам до сутра у вече набави ове ствари, што су на овој хартији забележене и донесн нам их у развалине." »Дакле да се сутра у вече тамо нађемо ?" запита Врендел, који је још сумњао у безопасност свога ноложаја. „На сваки вачин", одговори Фрања. „Сад не смемо губити време. Сваки нам је час скупоцен.«

„Па добро«, пристаде Брендел, али ми овде није више тако пријатно, и радије бих покушао своју срећу на ком другом месту. Ако ви баш нећете да идете одавде, онда ћемо се ослонити на женскн језик за недељу две дана, али ме после неће ни Бог задржати и благодарићу му од свег срца ако жив и здрав пређем преко Рајне. „Ево нам нашег новог актуара", смејаше се ( Фрања, бацивши поглед кроз прозор, на коме је била решетка од зелене жице. „Кад би знао шта се овде ради, могао би се сјајно препоручити код крпвичног суда." „Немој се баш снрдати !« рече Брендел ириступивши му — ,па како се обешењак печи, као да је већ министар нравде! Само се усуди да ми смећеш онда, кад ја будем слободан ! „Не шкоди он никоме ништа", смејаше се Фрања, „кад би сви тако безазлени били, могли би семи овде сасвим комотно окућити. У осталом ми се не смемо ни тужити па нашу нолицију; изгледа да је задовољна кад њу саму ни ко не дира. (Наставиће се)