Београдске општинске новине

ГОДИНА X. боди од општинских терета, кад што прерађено извезе ван отаџбине. Шта више, ми смо без сумње, сви вољни да свом снагом помогнемо наш извоз на страну. С тога, аво желите, можемо ставити прво ову молбу за ослобођење од општинске аренде, а после предлог г. Љубе Јовановића? (Чује се : предлог, предлог!) Предлог је његов у томе да се избере вомисија, која ће ово питање да проучи и да оцени да ли су ови докази довољни те да се Росулеку учипи олакшица, коју тражи. Има ли кога против? (Нема). Гавра Брнић. Ја сам предложио, да се ова молба одмах реши, а после да комисија да мишлење о другизг случајевима који могу насгати, Д. Алкалај. Пошто мишлење комисије може бити противно овој молби, онда за што ми не би сачекали то мишлење, па онда да молбу решимо ? Раденко Драговић, Молилац моли, да може оно што је извезао до сад да прими у новцу и о томе греба да се реши. Ја мислим да се његова молба може вечерас свршити. Милутин Марковић. Кад смо усвојили предлог Љубе Јовановића онда значи, да смо ово пигање у начелу решили, а како ће се оно остварити па да буду заштићени и интереси општине и иптереси појединих наших грађана у нриликама, кад извозе своју робу ван земље о томе нека промисли комисија и нека нађе начина да се обезбеди и једап и други интерес с извесним правилима, која ће одбор утврдити. По овој пак молби, као што је депо казао г. Алкалај, не треба да решавамо пре но што поднесе мишлење комисија, јер би могло бити и супротно нашем садањем решењу. Кад се расправи начелно питање, пе треба га више потирати другим решењем по појединој ствари. Према овоме мислим да ово питање не можемо сад решити, докле га комисија не проучи ; а односно саме ове ствари ја бих имао само да поменем оно, што су г. Ђока Нешић ијош један говориик врло лепо напоменули, т. ј. кад би узели изнету молбу и декларације и т. д. па их уважили, ко нам јамчи да је молилац у истини извезао онај еспап, који те у декларацији означио. Ми у пословима општинским не смемо показати наивност и лаковерност, кад знамо шта се посведневно ради ири тим експедицијама само да се избегне плаћање трошарипе. Извози се камен а декларира се шећер и ми враћамо трошарину наплаћену на шећер. То бива посведневно Место шпиритуса и ракије извози се вода и шта ти ја знам само да се на гакав варљив начип врати трошарина од оппиине, која је нре тога наплаћена. Господо, ова питања нису мало важна, него су веома тешка и озбиљна и зато бићемо веома задовољни, ако то све буде могла комисија предвидети правилима. Сумњам да ће моћи предвидети све случајеве правилима те да се избегну злоупотребе, а да се сачувају интереси општинсви, а унапреде ови људи, који извозе нешто ван земље. Дакле, упутимо овај предмет комисији и сачекајмо њен извештај Раденко Драговиђ. Нећу да тврдим да нема злоуиотреба при извозу, но може биги и то бива и злоупотребе се чине са артиклима који долазе са стране. Али ја се не могу сложити да су се могли и ови артикли, који се код нас израђују и који су послати у Солун лажно декларирати и да се пошље

И 99 место меса камен и г. д. Ове ствари примила је агенција српска и тамо изложила продаји и са тога ја мислим да треОа ова молба још вечерас да се реши. Светозар БотуриЂ. Што г. Марковић каже, да би могли ианети штете интересима општинским, ако би могли веровати декларацији ове молбе, ја не мислим тако. На против, мислим да би у опшгем земаљском интересу било да се потпомогне извоз наших нрерађевина на страпу. И држава наша, господо, ослобођава регала на дуван све оне, који извозе дуван у друге земље. При извозу дувана одређује се један чиновник или стражар, који настоји да се оно, што је памењено на извоз па сграну навезе на Саву за превоз у Аустрију и лицу, које то учини, враћа се државпа трошарина, а да ли ће оп после тај дуван да прокријумчари у Србију, то се државе не тиче нри повраћају трошарине, јер она зна да има своје органе, своје Финансиске стражаре који то брапе и који то не даду. Кад се таво чини с дуваном ираво је да се чини п с другим артиклима и њихов извоз треба да контролишу добри чиновници, ако их немамо добрих и поштених, онда смо ми криви и наша ће биги и штета, али је право да се извозачу врати арепда. Ја мислим да треба да решимо по овој молби јер је умесна и а>акт је да је извезао прерађевине за Солун. Председник. Па и ако се комисија одреди, опет може се решити у идућој седоици. Молим вас да се више не упушгате у говор. Гавра Бркић. Мој је предлог да се сад одмах реши, а г. Љубин је да се да комисији. Ђока НоваковиЂ. Мени се чини да би била врло хрђава пракса, ако би то усвојили да се одмах неко ослободи од плаћања арепде или таксе. Ако се то усвоји онда ће по овом примеру потрчаги и остали, као што је био пример за акциз. Дакле свакојако треба комисија да проучи тај предлог, да ли се може смањити приход или не и да ли ми у опште према нашим великим издатцима можемо да напустимо какав приход а у исго време да не наиђемо на друге тешкоће. Председник. Сгављам на гласање. Ко је за то, да се повери ово питање комисији нека гласа „за", а ко је да се одмах реши нека гласа „против." Гласало је 14 ,за", 10 „против" а 1 отишо. Дакле већина је да се упуги комисији. Сад молим вас колико лица да буду у комисији. (Чује се : тро.јица). Усваја ли одбор то ? (Усваја). Која лица да буду? (чује се : Алкалај адвокат, Мића Петровић и ГавраБркић). Усваја ли одбор ? (Усваја). Сад имамо једно хитно нитање за грађевинске послове. У „лимарској" улици настало је питање регулације. Комисија је поднела свој извештај. Изволте чуги. (Секрегар прочита). Светозар Ботурић. Ја нредлажем другу вомисију и то : Ђоку Новаковића, Милана Петровића и Илију Ђорђевића предузимача. Комисију предлажем с тога, што се предлаже да се једна нова кућа сруши. Председнин. Ви сте чули у овоме извештају шта се жели постићи. Грађевински савет као последња власт одобрио је план регулације и наредио да ова улица буде широка 12 метара у место 10. Питање може ли се то од стране општине спорити. 1

БРОЈ 10. Ако тако ночнемо свуда спорити, онда од нашег плана пеће бити ништа. Као што сте видили комисија је примила оно, што је грађевински савет паредио. а то је да буде широка 12метара. Аво ово не примимо не можемо обележиги осе. Дакле то питање колико треба да је широва улица ми несмемо да вваримо. Кад комисија предлаже да се доња страна шири, онда то греба усвојити, јер би ииаче морали рушити веће куће, а то би много коштало. Илија "БорђевиЂ. Нама је све једпо јер и с једпе и друге стране рушиле би се две велике куће. (Инжињер објашњава). Гавра Брки^. Ја увиђам да ће опшгина морати да подпоси тереге. Све ове куће то су из скорашњег времена и како је линија издавата изгледа, вао да нису били инжињери, него као да сам ја ту линију давао. Једна кућа изашла више друга мање — (Инжињер објашњава). Илија ЂорђевиЂ. Ја сам да се доња страна сече. Светозар Ботури+». За што би бегали од нове комисије. Схвар је врло важна. Филип Васиљевик Ја би питао г. председника, да ли општина баш мора да прошири једну улицу као што каже тај грађевински савет (чује се : мора). Па добро. За шго ми ие би умолили г. министра грађевина, да оп одусгане од тога. Председник. Па ја сам већ казао, одређена је комисија, воја према већ одређеном регулационом послу има да постави сталне тачке. Она каже : то је белега одакле мора да се мери. Сад ова комисија налази, да ће за општину бити ворисно. Место с једне стране да се сече с друге. Ми морамо чувати регулациоии план, и не можемо више од њега одступати. Ти си г. Филипе и ми сви тај план потписао, и сад морамо тако да радимо. Држим, да у овом погледу можемо само казати комисији : Хвала што је то предвидела Никола ВулковиБ. Ја би предложио да се овај извештај комисије пошље грађевинсвом савету, и да му се напомепе, да је ова линија пројектована на 10 метара да су ту две велике куће направљене па би било врло штетпо да се руше, ако би остала ширина 12 метара и да молимо да одобри на 10 метара. Ако одобри онда добро, а иначе да усвојимо извешгај комисије. Председник. Усваја лп одбор ово мишлење г. Вудковића, и ако не одобри на 10 метара, онда да се усвоји мишлење комисије ? (Усваја се). Односио оса има овде модел какви треба да су. Ако вам се доиадну онда да наручимо да се направи. То се тражи одобрење с тога што прелази вредност, коју он може да потражи. Председник. Одобравате ли да држимо другу лицитацију за набавку коља? (Одобравамо). Сад о цени леба. Ви сте тражили да се смањи цена, изволте сад сами решити. Јован Ђуровић. Ја мислим, почем је цена жита 19 динара 100 кила, да не треба смањиваги цену лебу. Гавра БркиЂ. Дајте нам цеие садахпње прибављене с пијаце и од трговаца Светозар Ботурик И ја сам то исто хтео да тражим, јер је нужно да знамо цене жита и цене брашна. Председник. Секретар каже да није то прибављено због тога што није било у оби-