Београдске општинске новине

ГОДИНЛ X. — 123 — БРОЈ 11. -л , ч л „ ~ л V л л , , л \ V- ч Л 'ч / - \. /\ /\ /— N У\ / \ /~~ ч. /\ /\ / - ' \ Л А/ "~~Ч /-, /\ / 'ЛА/ \ /\ /\ ✓ ' \/\/\/ \/\/\/ "\/\/\/ \/Ч^

Андра Одавић. Молио би да ми се од председништва каже, да ли су хлебари тражплп повпшииу усмено или писмено? Председник. Дошли су лично и поднели су и један писмени акт. Андра Одавић. Молим да се тај акт прсчита. Председнин. Желите ли сви ово, што жели г. Одавић? (Желимо). Изволте чути. (Секретар прзчита). Раденко ДрагојевиЂ. Ја не сматрам ово за молбу, него за претњу. Андра ОдавиЈг У претпрошлој седници кад Је ово питање изнешено на дневни ред, ви се сећате господо, да сам ја тражио, да се изнесу цене пред одбор те да се види разлика између цене кад је лебу дата цена 27 пара и цене кад је лсбу спуштена цена на 25 пара. Говорећи о овоме нитању, ја сам казао, да сам са приватне стране чуо, да је брашну већа, али седећи на овоме месту, не смем да цсним по приватним гласовима, него по цени каква се у извештају каже званично да постоји и тада према изнегом цоновнику казао сам, да не само не треба да повисимо цену хлеби него је чак треба спустити. Сад кад је изнет овај лебарски акт онда хоћу да говорим овако: Господо, ја бдагодарим еснаФу што је овакав акт изнео. У прошлој седници покренуо је т. Филип питање о слободном мешењу хлеба и ја знајући да постоји еснаФ нисам смео да гласам за тај предлог, али кад сад они траже овако онда тражим да поднесу на писмено да нема еснаФа и кад еснаФ укинемо, можемо говорити о слободном мешењу хлеба. Они прете, да ће оставити радње, ако им се не да цена по 30 п. дин. кила. Нек изволе, ја ћу бити први који ћу гласати за слободно мешење хлеба. Сем тога код тога еснаФа лебарског има још нешто да се покрене. Зна се да има законска правила и пропи^и какве Фуруне морају бити и како пекари хлеба морају бити са чистотом снабдевени. Сад тражим да се то строго контролише, да се пази строго на меру како ће кила леба бити пуна кила, јер се зна шта они раде и како експлоатишу грађане. Гавра Бркић. Лако је тако говорити г. Одавићу ма да о томе и није питање овде. Не може то тако да се говори на памет. Овде видим нико неће да узме плајваз па да израчуна колико у кила брашна има трица, колико кошта кирије, колико дрна, колико момци, колико дође воде у кили хлеба — па онда да се увери, да не иде тако, какс многи говоре. Ја све то нисам у стању да израчунам, јер немам способности за то, али ви који то разумете треба да видите. Није то претња као што неки кажу него напомињу, јер не могу људи да пропадну, а општина ако неда нека ради сама. Раденко Драгојевић. За сејано брацшо цене су утврђене, јер се то дели на класе 1, 2, 3 и на нулу и ма колико да јв ниска цена хлебу опет Фурунџије дају појединим каФанама и канцеларијама по 2 п. ниже. Дакле имају они рачуна, па зато тако и раде. Они нису начисто ни казали у њиховој молби. Час кажу да се повиси

хлеб, час прете и помешали су много којешта те се незна шта хоће. ПредседНИК. Молим вас да се сврши ова ствар — ако признајете да су цене брашну данас скупље неминовно мора ге и цена хлебу повиситн. До сад сте тако радили, па треба и сад тако да радите. Ако не признајоте, да је цена брабну скупља, онда тек може се говорнти. Што се тиче права на одређивање таксо то је чисто опшгинско и то се јасно види из чл. 37 општ. закона. Има истина случајева где поједини неће да се користе овим наређ п њем ?акона, него се задовољавају да сами пекари таксирају. Тако се код нас ради са месарима они сами одређују цену месу. Ценс су брашну повећане и сад сдбор мора -И хлебу повећати цену, а оно друго што се у молби говори на Форму неке претње, то је само и: ј лир њиховога страховања, да усљед мале таксе штету не трпе. Треба видити како се ти људи и злопате, па још кад и изгуби 2 паре на кнло онда то на 2—300 кила много изпоси. Има реч г. Одавић. Мата Јовановић. Ја сам био у једној комисији коју је одбор одредио да изна1)е некакву таблицу по којо^ би смо могли одређивати цене хлебу те да не морамо сваке недеље изгубпти по једну седницу спорећи се о томе. Око тога ми чланови комисије мучили смо се дуже времена. Ја сам узео цене брашна и леб* од 4 године раније и ватао средњи резултат о ценама хлеба, брашна, жита и т. д. али из свега тога није се могла извесги нека правилност и сталност према чему би могао одбор да одређује цене хлебу, јер се види да утиче на цене и много што шга друго — цена дрва, подвоза, време, послуга итд. итд. Ја сам прибирао те податке и трудио се да према њима нађем колико толико правилности и сличности, те да би смо се могли према томе руководити пут одо "равању тих цена и као што сам онда изјавио у своме извешгају у име комисије; — најправилније би било да се према несејаном брашну одређује цена лебу. И као што сам онда изјавио тако и сад мислим да би са свим праведно било да се према цени сејаног брашна — ако се ово може правилно да прорачуна, или сазна — одреди цена хлебу. Могло би се, кад је жито суво, с пролећа, кад жито односно брашно пије доста воде, да буде цена лебу 1 и по пару испод цене сејаног брашна у јесен кад има брашно више влаге, те маље воде може да прими, могла би да буде цена леба и сејаног брашна једнака или зб пола јеФтинија. Из података које је председништво вечерас прочитало изгледа ми нешто нејасно. Ја сам навикао да се доста до^ро оријентирам у питању о лебу и брашну, познати су ми трошкови који се чине око млевења жита и т. д. те с тога кад узмем у обзир данашњу цену пшенице од 20 до 20 и по динара, — мени се чини да је претерана цена сејаном брашну на 30—31 динара. По моме рачуну ако сам добро узео трошак око млевења, растур и т. д. изилази му цена од 28 до 28Ч2 дин. и незнам од куд се створи толка разлика између цена жита и сејаног брлшна?

Кад се узме у рачун цена пшеници, трошак око подвоза, млевења и одиадака мекиња од 25—28 кила на 100, онда стаје кило сејаног брашна 27^2 до 28Ч 2 пара. Према ранијем мерилу, које сам наиоменуо, могла би се одредити цена лебу 28 пара а не више. Председник. Има реч г. Андра Одавић. А. ОдавиЂ. Пе ћу да говорим! И. Цветановић. Овде се поносе цене: житу 20 — 20'| 2 дин . брашну несејаном 26 а сејаном 30 до 31 динар сто кила. Ја незнам од куд да буде цена несејаном брашну 26 и 26 1: 2 дин кад за млевење плаћа 10°| 0 нрема чему би му била цена око 22 а не 26 динара. По ту цену мо г у наше Фурунџије да нмају брашно а што они неће да га сами дају на млевење то је њихова кривица и ми због тога не треба да гглаћамо леб скупље. К. ГлавиниЂ. Господо, ја сам већ изгубио надежду да ћемо ми икад бити у СЈању да ово иитање решимо како треба, јер ево ми говоримо већ пола сата и нисмо обавештени. По једноме говору треба да је такса хлебу 28 пара, по другоме не би требала да буде већа од 24 паре јер толико кошта кило леба И сад ко ће да одреди и да каже: треба баш оволика такса да буде а ни већа ни мања. Мислим да треба све знати према чему се цена одређује, треба знати да ли наши лебари купују жито па га мељу и шта их то кошта, или купују брашно и како: сејано или не сејано и пошто? Видим да људи кукају и кажу : пропадосмо! помагајте! Поднели су и један доста неуљудно написан акт али ја незнам по чему би смо могли ценити основаност њиховог тражења. Лебари терају због мале таксе неки пркос. У колико сам опазио ономад на пијаци нисте могли да нађете ни 60 лебова. Томе у осталом треба стати на пут, јер варош не сме остати без леба као неопходне потребе. Ја бих желио да будемо на чисто с овим и то не само сад него и за будуће. Ш. ВелизариЂ. Ја сам сад овде решио овај рачун Кад по поднешеним ценама, 28 динара кошгају 100 кила сејаног брашна, и кад се по искуству из 100 кила сејана брашна добија 130 кила леба и кад дозволимо да лебар добија 20^2 за свој рад, онда је резултат тога рачуна, да цена лебу не мора бити већа од 26 пара дин. А ако се узме баш, да је цена сејаном брашну и 30 дин. ни онда цена хлебу не би била већа од 27'| 2 пара. То је тачан рачун, па сад решите. Ф. ВасиљевиЂ. Господо. Вама је познато да има свега 2—3 Фурунџије који купују па мељу жито, а ови други су пука сиротиња зависна од брашнара. Са тога ми се не смемо обазирати на цену жита него на цену братна. И ја сам за то да -повећамо таксу лебу с 3 паре чаршијске. Ст. Чађевић. Према томе рачуну што га је г. Марко изнео и према ономе што је председник казао да је цена сејаног брашна 30 дин. ја држим да треба повећати цену хлебу до 26 г | 2 пара. Председник. Пошто је исцрпљен претрес по ово] ствари, то ћу да ставим на гласање предлог за 27 и 28 пара и ко је да буде такса 27 п. тај ће гласати „за" а ко је за 28 тај ће гласати против. (Настаје гласање).