Београдске општинске новине

ВРОЈ 11. — 124 — ГОДИНА X.

Гласало је 9 одборника за 28 пр. а 8 за 27. Тројица се уздржала и тако решено је, да буде цена хлебу 28 п. дин. и то да вреди од 13 Нов. ове године. Сад само да решите од колико да се меси један лебац? (Чује се: од 30 пара динарских). Усваја ли одбор ово ? (Усваја). Сад је на реду продужење претреса буцета. Чита IV. Књиговодство Главнп књиговођа 4500 д. (Усваја се). Рачуноиспитач 2800 д. (Усваја се). Помоћник књиговође 3000'динара (Усваја се), Ликвидитор 1800 динара. Г. Бркић. Шта је то лпквидитор. То може да врши ваљда књиговођа. Председник. Књиговођа има сасвим други задатак, а други ликвидит^р. Усваја ли одбор ову позицију? (Усваја). Чујте даље: Писар 1800 дин. (Усваја се). 2 практиканта 1920 дин. (Усваја се). V. Грађевинско оделење Код овога одељка молим вас да вам обратим пажњу. Одбору је познато, да је Београд и београдско представништво предузело да врши велике задатке и реформе у самом Београду. За тај посао највећу услугу чине техничка лица, који треба да су управљачи и извршиоци тих потреба што су већ решили да се у предузећу одпочну и почети су многи од њих. У тој цељи треба ово оделење, удесити према савременој потреби. За то сам ја обратио члановима водоводне комис-ије а и другу господу сам молио да ми изнесу своје мишљење шта треба и како да се уреди ово оделење те да може одговарати потреби да се тачно отправљају вредузети већ послови. Председник комисије водоводне г. Стаменковић упутио ми је једно гшсмо, којим излаже шта мисли да треба урадити. Молим вас да чујете ово писмо, а у напред вам кажем, да се са овим писмом слаже и буџетска комисија и молио би да и ви оцените и ово оделен,е у буџету измените према мишлењу овога писма. (Секретар прочита). Према овоме као што видите у томе има то оделење да се измени и у буџет тако стави, а комисија се слаже с њим, али га није могла тако ставити, што је доцкан приспело. У интересу онога што смо предузели да се у Београду ради, ја вас молим, да у овом питању будемо колико је могуће одлучни те да пођемо баш путем како би могли овај посао на част и понос грађанства извршити. Марко ВелИЗариЂ. Ако се упореди пројект буџета о инжињерском оделењу, какав је поднела буџетска комисија са пројектом што подноси г. Стаменковић, видиће се одмах да ту нема бог зна какве велике разлике у укупној суми. Онај први део у оба пројекта је исти. Други је одељак по предлогу г. Стаменковића нов и по свему што се тражи не би било велике разлике у суми једва ако би изнела до 10 хиљада динара, али УРЕДНИШТВО

би тиме инжењерско оделење било попуњено и уређено као што треба да буде? Ђока Николић. Па где ћемо надзорника добара. Председник. 0 њему ће се на другом месту говорити. Овај други нови део ја ћу да објасним: Да ]е ово грађевинско оделење потребно нашој општини, то је тако неминовно, да без њега бити не може. За кратко време ја сам се уверио да је сасвим потребно. Ви знате, да смо решили да се праве школе, кланица, кеј а има и друге грађевине. Све те послове ми морамо да радимо, а да се то врши, треба да има л.уди који ће да спреме планове, предрачуне и све оно што је потребно да можемо присгупнти раду. Ми можемо имати новац, али морамо за рад имати спремне људе, јер се не може на врат на нос тражити овај и онај да нам направи планове, него треба све го спремити, па онда приступитп раду. Ово оделење архитектонско нужно је и због ошптинских грађевина а и због тога, што сад на скупштини из 1ази закон и односно привагних грађевина и сваки ће се морати при зидању повиновати томе закону. Тада ће сваки подносити план општини на одобрење; и те планове треба да има неко ко ће казати: ваља или не, те да одбор може одобрити зидање. Гавра БркиЂ. Мени се не допадају те толике грдне плате шефовима који ће се тек установљавати. Коста Главинић. Случајно је испала једна погрешка, те је једна позиција остала мала. До сад су постојали чувари друма. Ја не видим ни једну позицију овде. Три стална друма има. Сад има 2 чувара а треба 3. Дакле овде треба то да се стави и да се дода још једна позиција. ПредседнИК. Ово што је напоменуо г. Главпнић то је у свези с грађевинама јер чувари друштва и надзорници треба да постоје и то за сваки од три друма по један. То је дакле ствар ван спора, но на оно морам да одговорим што г. Бркић пита: што ће шефу инжињера плата 6—8000 динара кад је он досад вршио своје послове с мањом платом а није повишице тражио; и што ће повишица кад ћемо установити још једно оделење због кога ће имати мање посла. Ја ћу да вам, у одговору на то, скренем пажњу на ово : да не феба ценити ту плату према овој или оној личности. Досад шеФ инжињера вршио јесвепослове и инжињерске и архитектонске и у свима је требао да се разуме. Морао је да буде ФиладелФија, — морао је да зна све то — хтео не хтео ! Но то до краја не може да иде а да смо задовољни. Ми морамо да имамо за све стручњаке — морамо имати људе у чију стручност не можемо сумњати, у чијем раду не може бити неизвесности. Треба имати човека који уме да распореди послове и да има прегледности у свему и да све уме да упути правим путем не само у инжињерском него и у архитектонском одељењу. Управо треба нам човек који ће тим пословима као с кључем да рукује а у таквоме човеку ви морате замислити изванИ АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИ

редне способности и повереље. Таквоме лицу та плата не би била велика. Ако, дакле, одбор жели такво лице онда треба и одговарајућу награду да му одреди — те да се може имати. Ако одредимо награду од 8000, мијенемор&мо и дати. Одбор ће о томе решавати и да ће је само тада ако се нађе лице које је у истини заслужује. И да вас нарочито не подсећам ви ћете се сетити да сте не д јвно , сами ви за овим истим столом и у истој сали решили : да примимо у службу инжињера Мареша за израду плана за кеј и њему је одређена плата од 600(Ј дин. Шсф наравно не би могао бити мање гглаћен ни мање способности, па да све може надгледати и контролисати. Гавра Бркић. Ја би молио господу која се разуму у овим посговима да кажу да ли је то од преке потребе сад, у овој години? И ако је нужно да се прими иначе одложи. М Капетановић. Ја ћу да одговорим г. Бркићу на питање. Вп знате врло добро да сјд настају нови послови који до сад нису рађенч као што је зидање школа исто морамо с пролећа отпочети на дорћолу и за такав посао треба имати нарочите људе. Такав велики посао не може се поверити ни једноме од господе пнжињера београдске општине. Може бити да они и тај посао разуму али овде се тражи архитект. Дакле одма ту морате да имате стручњака. Данас имате у општини: шеФа Смедеревца, Славнића и Мијаиловића и два подинжињера Капа и Розелта — и сви они имају пуно посла и шта ли би радили кад би се отпочео и тај велики посао зидања школа? Ништа. Збунили би се и мучно би што урадили. По овом пројекту буџета те архитектонске послове предузело би ново архитектонско одељење. Ако не би смо имали наш архитектонски одељак, ми би морали да плаћамо скупо израду планова као за водоводе и канализацију. Овако — то би нам све израђивало архитектонско оделење. По овоме мислим да ће и г. Бркић увидети потребу архитектонског одељења у ид>ћој години. Г. БркиЂ. Ја мислим да су нашн инжињери способни кад им се да готов план да настојавају да се по њему ради. И онда што ће нам други? М. Капетаневи11. А ко ће да да план. Г. БркиЂ. Па ми обично расписујемо конкурс за израду плана који нам се гради на страни и шта нам требају после стручњаци ? У осталом све то нама и не треба ове године па не треба ни да ^а одобравамо. Нека остане по досадањем док не буде преке потребе. К. ГлавиниЋ. Г. Председник је већ напоменуо да је израђен или се израђује закон грађевински за Београд. Чим он ступи у живот, ми морамо по њему да радимо. Свака зграда мора имати план пре него што се почне да гради. Нико неће моћи да зида рђаве страћаре у улицама у којима су боље куће него ће морати као и у другом свету да поднесе план на преглед општини, која ће одобравати или одбацивати То мора неко стручан да цени. (свршиће се)

СУДА.

Власннк Опдгтина Београдска

Париа штампарија Народно Радикалне Странке.

Уредншс Урош Кузманови^