Београдске општинске новине

ГОДИНЛ X. Председнин. Ово што ,је поменуо г. Марко има основа у закону о општинама. На овоме месту и у овој прилици ми смо дужни да вас известимо и о овоме мишлењу које би до пекде могло да се прими и правда; може да се правда тим шго у чл. 86. закона о ошптинама у другој тачци, вела се : да се оиштински судови старају о безбедности лица и имовине у општини, на се одма на крају тога члана нарочито за Београд каже : Суд општине београдске врши све оне иослове сем оних иод 2., а то значи да ти послови долазе у старање управе в. Београда. По уређењу пак управе вар. Београда сви грађапи. сва општина, сва имовина онштинска, све је то стављепо на расположење управи вар. Београда, која има да се стара о безбедности. На основу тога закона управа би требала до некле да се брине и о плаћању стражара; али како је управи стављено све грађанство за тај посао, опда по логици она има права да тражи од грађаиа те услуге лично или у замени коју ће они плаћати. Према томе тешко је доказивати да имамо права да се опиремо овоме, само што би смо могли захгевати да ови људи које ми плаћамо, стоју под нашим иалозима. Најважније питање за нас у овоме тренутку то је: колико ћемо стражара да држимо иа да безбедност у вароши буде осигурана имајући на уму да од целокупног броја једна половина може да буде на послу док се друга одмара. м. ВелизариЂ. Први део говора г. председвика сасвим се слаже са мојим назорима; али се његов други део говора не слаже с првим. Наша опгатина врши све што јој у дужност спада да ради. Она се стара о извршењу свега онога што доприноси здрављу, чистоти у вароши и чува грађане од могућих нереда итд. итд., а за извршење тих послова она држи, плаћа и управља са 50 позорника. Што се г. председник позива на неке полицијске уредбе, тај разлог, но моме мишљењу, нема овде места, нити стоји у каквој вези са овим нигањем. Све су те уредбе раније од општинског закона, и као год што су оне пале према свима општинама у Србији, које су сада самосгадне, тако су исто пале и према Беогр. општини. Кад би те уредбе вредиле и после закона о самоуправи општинској, онда не би ни било самоуправе; али је извесно да самоуправе има, и онда сазвим природно, раније полициске уредбе, које се косе са поменутим законом, више не вреде. Ови разлози још више потврђују да је моје гледиште коректно и гврђе ме убеђују да треба, да се ова позиција из буџета сасвим избрише. Ако се одбор не би сложио са овим мојим мишлењем, молим одбор, да се привремено пређе преко ове позиције, док се претходно не обавестимо са г. министром унутрашњих послова, и ако треба са Државним Саветом. Ово би могди поверити г. председнику или и још једном одборнику, они би нам резултат саонштили у идућој одборској седници, па би се онда на ову позицију вратили и решили. Председник. Ови стражари колико се сећам били су под управом општинском па је скоро промењено и дошли су под управом жандармеријског команданта. Дакле овде је сад само раздика у томе, ко ће с њима да заповеда. Сва је ствар у томе.

— 1:17 Соломон Азријел. Мени се чини да је овде била једна комисија која је имала да проучи прописе законске о томе: ко има права да управља с тима стражарима : општипа или полиција. Председник. Тако је казао г. Милутин Марковић а и г. Велизарић, да је општина дужна да се брине. У осталом на том питању и јесте сукоб између општине и полиције. Но ја мислим да мн можемо све то расправити али да ипак за сад не смемо оставити Београд без неких чувара. Комисија буџетска мислила је о свему и сагласила се да се повиси. Сад ако и ви налазите, онда да повисимо. Соломон Азријел. Ја миолим да решимо овако : Ми сад иримамо да буду 120 стражара. А међутим нека председник преко г. министра или државног савета види, како они о томе мисле и кад то сврши онда да се о томе решава. Председник. Управа вароши Београда обрагила се мепи и усмено и нисмено и молила је општински суд да повећа број ноћпих стражара на 100 људи. То је стављено већ давно на дневни ред. Сад наново управа в. Београда захтева и неколико је пута досад нонављала ту молбу. Ја сам одговорио да сам ставио одбору на дпевни ред, да проучи и донесе коначну одлуку. Међутим управа се ненрестано за то обраћа општини и то питање стоји, као хитно због гога, што је време мочарно и велика помрчина те се боје да не насгупи какве штете коме од злих људи. С тога вас молим да то питање у свези са буџетом репште. Београд се не може ослободити гога давања само се може то извојевати, да у место управа да рукује њима, то да пређе у руке општипе. (Чује се : шта ће нам то). Марко Велизариђ. Ја би молао да се мој предлог усвоји одпосно тога, да се споразуме г. председник са г. министром. Нека г. председник сад избере још једно лице из одбора иа нек иду и нек се споразуму. Председник. Молим како ваш предлог гласи : Марко Велизарик Мој предлог гласи овако : да преко ове позиције вечерас пређемо, и да узмемо у претрес друге позиције, а за ову да се разговарамо са г. министром. Дакле за вечерас да се скине ово питање са дневног реда. Председник. Пристаје ли одбор на ово? (Пристаје). Добро Онда, изберите још једно лице, које ће са мном тај посао свршити. (Чује се : Марко Велизарић). Онда добро. Сад чујте даље. (При решавању о плаги пожарницима, одбор је ставио у буџет ци®ру од 2000 дин. за одело пожарника). Мијајло ЈанковиЋ. И служитељима да се да одело. Марко Велизарић. Заиста кад погледамо, како су наши служитељи одевени мора се признати да би било срамота за ошптину да то и даље трпи. За општ. служитеље треба одредити униФорму и дати је бесплатно, као што смо то учинили стражарима. Председник. За одело колику циФру одређујете ? (Чује се : 1600 дин.) Добро. Усваја ли одбор ову циФру за одело ? (Усваја). Изволте даље. На награду вредних чиновника 5000 динара. Молим вас да одобрите ову позицију за вредне чиновнике како би потстицали чиновнике да буду вредни и да се надају

БРОЈ 12. награш. (Чује се: За другу седницу, сад је доцкан). Добро. Састанак је закључен. Саставак овај трајао је до 9 часова по подне.

Држан 21. Новембра 1891. год. у Веограду. Почетак у 9 и по часова пре подне. Председазао председник општине Милован Р. Маринковић. Председнж. Пошто има довољан број одборника, да се може радити, то вас молим да чујете записник прошлог састанка. (Секретар прочита). Има ли ко шта да примети на записник (Нема). Дакле усвојен је записник. Сад изволите да продужимо прегресање буџета. Прво да решимо питање о стражарима. Буџетска комисија предложила је, да се повећа број стражара од 100 на 120 и унела је циФру у пројекту буџета. То је комисија учинила у интересу бољег одржања реда и осигурања београђана. Она то предлаже те да и ви то усвојите. Филиа ВасиљевиК. То је лепо што је комисија иредложила, али питање је да ли је могуће општини то повећање. По мом нахођењу држим, да је довољно 100 стражара за ноћпо стражарење. Нека се тај број не употребљује на друге послове, па ће бити доста. Сви знаду па и г. Министар у какве смо ми послове улазили, и да нам треба много средстава за извршење тога. Кад смо могли до сада издржати страже са 100 људи може се од сада и у будуће још лакше, погато се сад уводи код пас екектрично освегљење. Коста Б. МијјајловцА. Камо среће да имамо и 200 ноћних стражара, па и то би било мало, како је Београд раштркан и како се појављује доста неваљалпх људи који хоће олако о туђем трошку да живе, због чега се чешће и крађе догађају. Стева ЧађевиЛ. Ја држим да циФра од 120 стражара ништа није велика. Пређе ја ни сам говорио о самој цифри — већ о томе, да је држава доиста дужна да притекне општини у помоћ у чувању имања и државних и општинских па и приватних, јер и она има доста својих надлештава, која врше послова за целу Србију. н. пр. држава да чува сва надлештва своја па и оне улице у којима су та надлештва и кад би тако било, онда би овај број од 120 стражара довољан био. С тога би био да преставништво још једиом покуша код државе не би ли постигли ово што ја тражим. По моме мишљењу врло би добро било, да општинска власт узме управу над стражарима, па ма платили и једног Официра и тада би имали половину стражара на служби и отиали би многи трошкови. Што каже г. Велизарић, да то лице ОФицир — не би вршило потпуну дисциплину, ја то одбијам. Официр је ОФИцир. Војена су правила једнака, па ће их научити потпуно војеној дисциплини. Председнш. Треба имати на уму ово, да је Београд простором својим заузео толико ширине, да се може упоредити са много већим варошима, где има много већи број становника. То је Фактично стање Београда, да нам због те раштрканости налаже потреба да се бринемо о личној безбедности и сигурности.