Београдске општинске новине

БРОЈ 12.

— 138

ГОДИНЛ X

Друго треба знати, да је управа вар. Београда надзорна вдаст, и она тражи од општине да се тај број увећа. Исгина, па срећу нажу и код ове раштрканости и код оводиког броја становника немамо ведиких здочинстава, која се нојављују у другим страним варошима. Но с тим, пије господо искључепа могућност, да се пеће догодити никакво злочинство. и стога треба све могуће предупредмти. Буџетска комисија све је ово имада на уму, па је најпосдо нашла, да треба што год учинити, те је с тога повисида број еа још 20 стражара више. Молим вас да ово примите. Коста В. МијајловиК. Да одобримо ово иовећање само да се ги стажари нумеришу те да сваки грађанин зна показати стражара ако овај не би притеко у помоћ или не би вршио своју дужност како треба. Нредседник. Ја сам у том погдеду већ нешто предузео код команданта те да се пронађе један знак, по коме се може поћу распознавати стражари на извесним тачкама. То је код команданта на расправи. Ту ће требати неке значке, које ноћу треба да светде. Дакле ја вас молим, да свршимо са овим 1 говором, па да идемо даље. (Чује се : у- ј сваја се). Усваја ди одбор ово? (Усваја) Сад изволте даље. Последње седииде остадо је нерасправљено ниташе о плати шеФа општинских лекара. Један одборник је предложио повишицу од 600 динара годишње, По буџету одређено је 3000 дин. и комисија је нашла да је то довољно. Стева ЧађевиА. Ја мислим, господо, да ћемо се сви сложити у томе, да треба шефу наших лекара повећати плату. Ево за што. Он врши редовно општинске званичне иослове и њему недостаје времена, да може вршити и приватпу праксу те од тога што да привреди, док други лекари општински имају времена, и од нриватне праксе што да зарада. Сем тога наш дапашњи шеФ лекао врло добар човек, поред тога он и као шеФ треба да се у нечем разликује у плати од осталих левара. И на послетку, кад и остади шеФови инжињерског оделења имају веће плате, за што да овај има мању, кад се зна да раздике нема пи по положају ни по времену за које се учи медецина. (Тако је). Р. Ћирковић. Оп има 700 дин. више од других лекара и према томе награда му није мала. Ја мислим да један лекар може да има зараде св сваке страпе, само кад хоће да ради те с тога нисам за повишицу. Ф. Васиљевић. Није ружна ствар повећавати нлату, али овде није томе место јер су лекари много срећнији од других чиновника пошто могу доста да привреде само ка1 им је до рада. Председник. Има два мишљења. Због тога стављам на гласање : ко је за иредлог комисије да пдата шеФа лекара буде 3000 дин. гласаКе за, који је за повишицу на 3600 гласаће против. Примљепо је мнење комисијско. Књиговођа чита дал_.е буџетске позиције које се све примају. Председник. Односно позиције за одржавање друмова и калдрме од 100 000 дин. имам да вам објасним. Она као што сте чули намењује се одржавању садашње каддрме и друмова, а имаће одма до тога пар-

тију на нову калдрму. Обе партије биде су до сад у једној групи па смо их ми поделили. М. ЂелизариИ. Господо, ви сви знате, да опгатипа вичим више не кубури пего с оправком калдрме, и ако се сећате ја сам пре две године изнео био предлог, да се састави комисија, која би ироучила иачин за одржавање и поправљање ново израђепих каддрма, давањем истих под годи;:;њи закуп. По томе питању до дапас није се ' ништа радило. Буцетска комисија сложила ' се у томе, да треба заиста давати одржа- , вање калдрме под закуп, па је и ставила ; у буџет на ту цељ суму од 100.000 днн. ј Ја сам скоро разговарао с иредузимачима ј паше калдрме и чуо сам да би опи врло | радо пристади на то, и да би за малу годишњу накнаду пристади да општини оправљају калдрму и да је увек одржавају у добром стању, па да је, после извесног низа годипа, предаду у истом стању у коме су је примиди. Ја дакле мислим да би на тај начин би 10 мање кубуре и грошкова за ј општину и имала би увек добру калдрму кад би се давала оправка калдрме под закуп. Ви видите да се све нове калдрме но живљим улицама после пола године већ кваре а кад би се одма, чим се и најмање ј поквари, предузеле мале оиравке, она би ' могла да служи дуго година у добром стању. [ I С обзиром на то, ја вас молим да пристанете да се одреди комисија која би саставида правила о давању одржавања калдрме под закуп и о вођењу на 13ора над опима који се тога приме да ди доиста раде по обвези. Лредседник. Г. Марко је изнео једну мисао око које је имала бриге и буџетска комисија а и ви сами знате да ћете се сагласити да ово и јесте ствар важна и да је потребно да се направљена калдрма одржава увек у добром стању. Ја мисдим да ћемо се и ми сложити с овом мишљу кад већ тропшмо на одржавање калдрме толике суме. Г. Марко је поменуо да одржавање калдрме на досадашњи начин пије било практично и да га треба изменити тако да има некога ко ће непрестапо да води о одржању њеном бригу и чим се мрдне какав камен да га одма памести да не испадне. Истина го је општина вршила сама али то је бидо тако вршено да је сад и сама теразијска удица испроваљивана да њоме пе могу кода проћи. 0 овоме је дакде размишљала и буџетска комисија и на овакве се је исте мисди наилазило. Ми смо ове године начинили калдрму у Душановој, у которској, у бнлничкој улици и у др. па би учипили врдо добро кад би се погодили с мајеторима пошто да нам на метар или на цеду улицу одржавају калдрму. Према томе мисао ова није нова ; она је и равије запимада многе и треба да и вас све занима те да се можемо договориги првом придиком и о томе и сгвар уредити. А овај кредит може и треба да остане овако како је предложен. Марко ВелизариК Господо, ми имамо један милион квадрагних метара уличне површине кад би све улице калдрмисади и кад би једно на друго одржавање плаћали по 10 II. дин. но квадратном метру на го дину. Сав трошак изнео би само сто хиљ. динара, колико се и у буџету предвиђа. па би увек калдрма- одржавада у реду. Но толико кв. метара калдрме имаћемо тек носле 30—40 година. Дакле неће се на то потрошити сва преддожена сума, већ ће

остати доста од тога, за израду пове калдрме. Стева Чађевић. За сваку улицу у којој је нова каддрма постављена, одговара предузимач за оправку за годину дана. Сем тога врдо би тешко било, ако би се квадратура појединих улица узела за меридо. Мисао је ова г. Маркова добра, али то замо да се дају предузимачимр улице које су најживљег саобраћаја, и то на лицитацији и не само једном лицу него свима по мало, те да сви људи имају посла. Сем тога да св утврди и цеповна листа па ће се овда брже онрављати. н пр. улицу Кнез Милошеву и крагујевачку дати једпом, друге опет другом итд. и кад би се приметило да је где што покварено могла би општина само јавити предузимачу ако то сам не би нриметио — а овако мора да тражи мајсторе и вазда других послова да општина свуда одиах и неприми квар, па због тога још се већа оправка чини. Тако што год разумем. Али да му се и на адраве калдрме плаћа, то би било и неправедно и на шпету онштипе. Председник. Сад треба само одобрити цифру, а ова изјава г. Велизарића биће предмет особене штудије па ће се доцније о гоме решавати. Мата ЈовановиК. Ово питање које одузима подовину часа времена, може бити предмет говора другом нриликом, а сад никако. С тога не треба око овога губити време. Никола Р. ПоаовиА Ја сам хтео да кажем то исто што су неки казали. Овде је главна ствар да се реши у начелу хоће ли одбор да вотира ову суму. О начеду како де се изврши остаје даљој будућности на ће се дати стручним људима па штудију и тек после претресати. С тога је ово сад бесплодно што говоримо. У кодико сам могао разумети говоре појединих говорника у одбору, ни сам видео ни једног да је у начеду нротиван, да се ова цифра стави у буџет на одржање калдрме и мислим да треба то одмах одобрити (Врло добро). Председник. Усваја ли одбор ову позицију? (Усваја) Чујте даље. „На регулисање и улепшагање улица 10000 дин." Стева ЧађевиК. Ја би господо ову цифру за сад сасвим изоставио, па би после свршетка претреса буџета то ставио на дневни ред за регулисање вароши Београда. Ми смо регулациони план поцепали придично. Немати извор за покриће издагака око регудисања по плану значи толико исто, колико и немати план. Мепи изгледа, да је ова нозиција по све мала, и мисдим да треба установити једну нову дажбину за регулисање вароши Београда. Шта је то 10 хиљ. динара. То је само неколико квадратних метара улице Васе Чарапића па више ништа. Никола Р. ПоаовиК. Комисија буџетска кад је ставида ову нову нозицију имала је на уму, да. у вароши Београду стоји један регудациони фонд , који је дужан да регулише и улеишава улице у шанцу. Ових 10 хиљада дин. комисија је ставила да се ван шанца поједина мада места, која сметају регудисању. То општина до сад није имала и сад може се говорити само о томе, да ли је сума одређена мала али пије. Ја мислим да је за сад ово сума довољна и кад до године дође и закон о подизању гра!)ввина, онда се може другче одредити. Стеван Чађевић. Регулисање у шанцу