Београдске општинске новине

ГОДИНА X. _ _ ; из регулациопог Фонда, то је свршепо. У једној прилиди г. управпик управе Фопдова казао је, да регулациони фонд пема више од 150 хиљ. дипара. Из регулациопог Фопда регулишу се у у границама оних липија, аоје је мипистар утврдио. Ми смо тај план изменили и заиста потребно је да се по тој ствари бар колико толико уреди. Ових 10 хиљ. је толико, колико једна кап у мору. Што се позива г. Никола на грађевински закон. Тај закон ће бити врло тежак за општину, јер ће и најмању стопу морати пакнађавати чим се чије земљишге регулшпе, а пеће бити као до сад, да педобије пакнаду, кад се регулациони нлан улепшава. С тога ја велим, да. се поразговоримо о новим изворима, који ће нам даги већу суму за реглисање Београда, а овако како се нредлаже, Београд неће моћи ни да се макпе. Ето у доњој Јовановој улици стоји шапац и сви чекају да се то дигне па не може што нема ко да плати. Људи се жале па ништа, и тај шанац и из санитетких обзира има прилике да се мора исплатити. Мата Јовановић. Ја незпам какав је илан комисија буџегска имала кад је оволику цифру одредила на ову цељ; али замишљам да ни она није могла мислити, да се с том циФром може да изведе регулисање. Господо, мислим да ће оншгина у скоро морати наћи један милион динара, па да изврши оно, што је у регулационом плану пројектирано. Држим да оставимо ову суму колика је, за мање ситне ствари, али да се овим може извршити регулација, то нико није ни замишљао. Председник. Г. Никола је већ напоменуо, да је ово за мале ствари. Н. нр. у Савској улици регулисано је једно место и цроцењено 400 дин. То је ситница и због ње не треба све трпити. Ето за такве ствари је комисија мислила. 0 извршењу регулационог плана сасвим стоји опо, што је казао г. Чађевић и г. Мата. Молим вас да ово сршимо. Усвајали се ова циФра? (усваја). Љ. Јовановић. Добро би било да се мете у буџег већа сума јер у зетској улици већ подижу. људи грађење и нужно је да се отвори улица што држава неће да чини већ општина. И код мале пиваре има да се узме оно место нок. Наума Николића а за тим и у Милетиној улици. Нредседник. И буџетска комисија зна да има много погреба варошких. Она је лислила о намирењу редовних ситнијих потреба а о тим вели и тежим нека и одбор промисли како да се задовоље и кад за го стави нужна средства. С. Ј. Чађевић. Мислим да би овде могли да ставимо циФру од 50.000 дин. ако буџет дозволи. Прчдседник. Бојећи се да би се због ових повећаних расхода иоказао деФицит 1892 год. боље је да остане ова предложена сума па ако буде могуће дати касниЈе више, да ће се. Усвајате ли ово ? (усвајамо). Мата ЈовановиК. Има једна иотреба општинска за коју је одбор у начелу решио да ће је у овој години и у најкраћем времену извршити позиција за извршење тих радова изгледа ми да би овде најзгодније могда да се уврсти. Госиодо. ви се сећате да сте изабрали једну комисију воја је радила на пројекгу о уређењу тргова и та комисија одредила је да се је-

—^ 139 — ^ дап део боље, онај око мале пијаце и Поповића млина наспе, те да би нас гоме насутом простору могли волико толико да концептришемо трговипу. Ја мислим да је овом приликом место да се производи о томе и да се стави нужна позиција у буџет. Ако ми оставимо пасипање случају, како се сад ради када поједипи грађапи изручују ту ђубре, онда ће то трајати годннама а насуће се само ђубре, међутим потреба је да се то што пре изврша и ако је могуће без ђубрета. Општипа је пропустила једну згодну прилику коју је могла употребити ради насипања овог дела баре. Та је била онда кад је држава односно нредузимач насипао онај део баре који је био потребан за проширење железничке станице. Том приликом могла је општина да поради код министарства грађевина да пам учини олакшицу те да железничка дирекција наспе и онај део баре који је нама потребан. Кад то није учињено у своје време када се могло све јевтиније извршити онда дозволите бар сада кредит од 15 — 20 хиљада дииара за насипање. М. Маркови^. Ово је врло важна ствар за опшгину и ми не бисмо имали у начелу шта против њега само ја држим да овде у буџету не би било места тој позицији која је за вапредну потребу и која ће се само једанпут појавити и ие више. Мислим да ово треба изнети засебно па решење у Марту или Фебруару, као времепу када ће железпица имати мање рада но сад кад се бави провозом храпе на светске пијаце. То је једпо. А друго је што ми за овај посао не можемо да одредимо тачно суму; то би могли да определимо тек после споразума с унравом железнице о цени подвоза и народне снаге. 0 овоме дакле не би требали да водимо дебату него да ову потребу као ванредну, подмиримо доцније ванредним кредитом јер доиста ово је једна од важпих погреба опшгинских. Ст. Чађевић. Господо, ја мислим да се сада нарочито у овој години меће то у буџет, да је излишпо, а ако општина мисли да одкопава до годиие извесне улице она ће и то насипање баре моћи да изврши у једно исто доба. Док она спусти краљ Миланову и Фрушкогорску улицу, ја рачунам да ће ге две квадратуре приличну квадратуру у бари иокрити на месту где се намерава направити просторија за трг, а што би још остало ненасуто, лако је решити да се и то наспе. Ја држим да се оба рада могу довести у везу и тада ћемо имати и бару ттасуту и калдрму уређену. Мислим да је таква једна позиција сасвим излишна Мата ЈовановиК. Ја знам да у буџет улазе позиције које су сталне али које су сталне за дотичну годину. Позиција ова воју ја предлажем за идућу годину веома је потребна и њој је место у буџету за идућу годину. Свршимо ли ми посао позиција отпада. Еамо лепе среће, господо, да је оиштински одбор у своје време био увиђаван те да је стално одредио једну циФру на би се из те могао платити и нредузимач и огкуп шина, вагопа ( и локомотиве ако би био потребан отвуп иначе насипање. Тако би до сад било свршено насипање целе баре а не само једнога дела и много јеФтиније. Оваво ће нас свупље стати и трајаће неколико година. Г. Чађевић рече да би се то могло насути откопавањем Фрушвогорсве улице; то је она улица која иде од г. Протића

ВРОЈ 12. Милосава к лудници. Ако и дође у скоро ред да се та улица спупгга по нивелацији, изнешена земља не би требала да се носи чак на крај баре него онде близу за насипање баре око краљеве вешерпице. Дакле не би се могло учинити опо што г. Чађевић мисли. Ја поново молим да се отвори један кредит на ову цељ и да се одма чини ворак вод железнице за превлачење и да се размисли да ли да се пуни сва бара или ! један део итд. Иредседник. Држим да је ово врло лепа мисао и ја примам то вао предлог да радим са диревцијом и да учиним шта треба. Стеван ЧиђевиК. Ако ми у 892 г. намеравамо да калдрмишемо краљ Миланову улицу од „Лондона" до „цариградсве" улице, то ће изнети прилична ввадрагура и онда ће се задовољити нотреба. Председнцк. Сад да усвојимо ово у буџету, а о цредлогу г. Матином радиће се даље. Усваја ли одбор ову позицију? (Усваја) Изволте даље. Набавка коњских возова 9000 дин. Ову је позицију комисија измеиила што налази да треба заменити ту партију са товарним коњским колима и то са 4 — 5 возова коњских у место воловских вола. Ово вам износим ради објаснења. Комисија држи, да ће се послови оваво много брже вршити и са мање возова. Сем тога товарна кола, воја ће ге тешке послове вршити морају добити извесан облик кавав ће имаги точак и т. д. то је у главном руководило комисију. Сад в:ше је да цените и решење донесете. У осталом буџетска комисија мисли да ће одређењем ваква морају бити теретна кола, бити у једно исто време и пример и за приватне грађане Филиа Васиљевик. Ово је лепо што је вомисија казала да треба укинути. Ништа то не мења ствар, што ће се 1е шине метнути на ова исга рабаџијска кола јер других издатака нема. Друго вомисија вели, да воњсва вола боље врше послове и брже и таво је и у другим земљама, али она треба да зна, да су тамо равнице, а овде има места где коњска вола не могу да сврше теретне возове. Н. пр. ја сам ономад видио, гди се воловска кола товаре блатом, а на коњска вола то, не може. Кад се са коњима вуку теретна кола, па се стане да се истоварује, онда су коњи зпојави и одмах се ухвате, а вод волова то немари. После једна коњска запрега од два воња вошта 100 дув. и вад се воњи покваре учиниће се грозна штета. Пар волова пак вошта 20 дук. и служи за 10 год. најпосле 10 год. опет се може да прода за исту цену. У ворисг општине велим да треба да остану волови. Председнш. Гадн објаснења молим. Има места, да се о томе размисли, јер морате признати и сами, да су коњи скупљи него волови. Шго се тиче осталога ми као што видите смањујемо број волова на 1 — 5 коња и таво ће се у томе изравњати трошвови а међу гим постићиће се она жеља вомисије, да се послови брже врше. Верујте да то споро рађење чипи много, те се на вршење других нослова чева Има доиста и оне бојазни што је г. Филип изменуо , ваво ће кочијаш чувати