Београдске општинске новине

ГОДИНА X аога се точи пегродеум и по вароши распродаје. Он се обратио управи трошаринској једним писмом у воме тражи да се с њиме регулише то плаћање трошариие на лакши начин. Управник трошарине палази једну тешкоћу за задововење захтева и спомиње је Има, вели оп, нетролеума који се у особепим судовима доноси на које се неможе да наплати опо што се наплаКује на друге судове. Сваки бакалин који купује руски петролеј, он отиде с празним бурадима, наточи му се петролеј и онда плаћа трошарину на бруто тежину. То је и законито. Е сад има их који измисле тако звани вагон цистерну. То је вагоп који вата 10 000 Кила петролеума. Њега упривнив не може да мери као бурад те да наплати и на бруто приход. Но да би вам ствар била јаснија, молим вас да саслушате то писмо управпика трошарине. Секретар чита писмо агентово а за тим мишљење управе. Председник. Најбоље је да упутимо овај предлог трошаринској комисији. (Усааја се) Сад имамо да изберемо бирачке одборе за збор. Ко је наЈСгарији од одборника. (Дује се: Ђока Новаковић). Добро. Онда је председник збора г. Ђ. Новаковић одборник. А кога ћемо за заменика. (К. П. Мијајловића). Усваја се. Сад да изберемо бирачки одбор. (Изабрат) Састапак је закључен Трајао је до 9 часова по подне.

Држан 29. Новембра 1891. год. у Веограду. Почетак у 8 часова по подне. Председавао Председник Милов. Р. Маринковић. Председник. Молим чујте запис ик прошлог састанка. (чита). (Прима се протокол пошго се усвоји напомена г. М. Јовановића да би реч „ финанс" ваљало заменити згоднијим, а та се нађе у речи „позорник"). Секретар. Чита молбу истражног судије да му се јави о владању и стању извесних лица (за која је лица шта тражено и шта решено, види се из шгампаног протокола од данашњег данаЈ Сад молим вас да саслушате извештај. Прво морам да вам поднесем као хитан предмет о шећерџијама. Они једнако траже и моле да им се учини по молби : да се од трошаринске таксе за њихове прерађене предмете ослободе због гога што онај који ван рејона израђује те послове, он на њих ништа не плаћа те с тога они су остали без посла. Та молбабила је предата једноЈ комисији којаналази даби им требало дозволити да|по неколико стотина кила шећера могу без трошарипе узети у рад пошто се разблажи с водом те тиме у извесном смислу буде учињен неупотребљив за другог кога осем за шећерџије. Осим тога кажу људи који се тим пословима баве да је по њиховоме мишљењу апсурдум и бесмислица што се мисли да та разблажена колачина шећера водом треба да буде 400 кила, јер, веди се, нема тога шећерџије који би за 2—3 дана могао да преради 400 кила шећера, а после тога времена непрерађени могао би се покварити, Ја сам и пређе казао да је ова ствар сложена и да је треба добро проучити али из овога комисијског извештаја не видим

— 153 ипак све што би нам требало знати односно контроле и др. што би стајало с овим у свези. Начелно комисија налази да би требало потпомоћи произвођаче шећерних аргикала и она вам то предлаже и увазује начин како би се шећер требао да разблажава водом, али не каже како би се могло удесити па да се тако разблажен шећер не употреби на ништа друго до на шећерне артикле шећерџиског заната. И пошто се од израђених шећерних артакала један део троши у Београду, то би требало удесити да шећерџије плате пешто на име трошарине за то што у Београду троше. Комисија мисли да би требало одредити количину од 400 кила која би се денатЈрисала. Ово због лакше контроле јер кад контроле не би било, онда би се могао онај шећер што је денатурисан употребити против намене. А кад се већа количина тражи да се од једанпут преради, налази се као незгода то што ће људи слабијег капитала тешко моћи да прибаве голику количину шећера а још теже да је на време израде. То су разлози у главном који су руководили комисију — у којој сам и ја био присутан — да поднесе овакав извештај. На вама је сад да га примите или одбаците. М. КааетановиК. Молим да ми се објасни зашго се не би могло на тај шећер вратити трошаринска такса кад се извезе из Београда. Првдседник. Ови који се баве гим послом и раде за нромете и продају на већу С У М У- Дакле практично неможе. М ата ЈовановиК. Ја сам за то, да се та индустрија потпомогне, као што смо ми један пут о томе говорили и због тешкоћа које су се показале, нашло се да није могуће, и за то је се узела комисија, да нам објисни и нађе некакав начин како би се то могло учинити, а да се могуће злоупотребе избегну. Међутим комисија је предложила нешто, што није ни требала да мисли, нити нам штогод предлаже како би се те злоупотребе избегле. Ја не би могао гласати, да ће се на тај начин избећи злоупотребе, шго ће се прелити водом, кад се зна да. се такав шећер може употребити и за слагко и кафу итд. Председник. Мало час нисам вам свратио пажњу на друго, како да се осигурамо да не буде здоупотребе. Овако је казано : нико не може да денатурише сем комисије и онда се тим води довољна контрола. Био Ј *е један случај у овоме. У почетку ја сам био уверен да доиста треба да потпомогнемо те раднике који се баве прерађевином и био сам одобрио, да се денатурише 50 кила шећера. Кад су други дошли па протествовали за што се и њима није одобрило, онда сам ја видио шта је у ствари, па сам одузео свима, и сад хоћу да изнесем пред одбор да се то коначно реши. Г. Марко Деко предложио је да се нешто хемиски дода том раствору шећера те да се предупреди злоупотреба и после се нашло, да се не може пишта друго додати сем воде, јер се не би могло употребиги вако ваља. Илија Цветановип. Овде је, господо, комисијски предлог, а и г. председника, да би требало од прилике 4—500 кила поквасити. Али гата ћемо са оним мањим капиталистама што се овом радњом баве. Има људи, који једва имају 4—500 дипара и шта ћемо с њима кад не могу толико да

БРОЈ 13. поквасе. То би значило дати само капитастама да раде, а они са 50 дук. да не могу. С тогаја мислим да би најбоље било да ти мањи узму једну кућу у којој ће израђивати шећерлеме и тако да се може контролисати. Онога пак, који буде одређен да их контролише, нека сви скупа плаћају. Мислим па тај нанин могло би се дати прилике да се и сиромашни помогну. Еоста ГлавиниИ. Општина у овоме случају не може свима помоћи. Ја познајем у неколико шећерџиски занат и знам да нема ни једног, који може за један дан да изради 500 килограма шећера Ја познајем једног шећерџију који ради с тим и доброг је сгања, па не може за један дан да преради толики шећер од 400 кила. Кад не може овај, онда онај са мањим капиталом не може ни толико. Оно што комисија тражи извесан проценат за трошаринску таксу добро је, али држим да је ! | 5 много, и изгледа ми да комисија није испитивала ближе људе о тим стварима, који с тим раде, те да боље обавепггење добије. Ја видим ту г. Ћирковића, али он ту није прерађивач, он је више иродавац, и видим да иема другог пачина већ да се с водом кваси па да се употребити може. Ја имам давле двоје да замерам : прво, што је велика количина 500 кила и друго, да је проценг од 20 велики. Андра Одави\\. Ја сам хтео о том истом да говорим и доиста та количина је велика и најбољи произвођач толико дневно неможе да нроазведе. Но хтео сам да кажем оно што је казао г. Мата да нема никакве гаранције. Господо, нико не помиње где ће се квасити тај шећер да ли пред комисијом или пред ким другим. После на шта ће се све толико поквашени шећер употребиги и има ли гаранције да га неће употребити за слатко ка®у итд. Ја у главпом немам ништа против извештаја, али примећујем то, да нема гаранције да се шећер не злоупотреби. Никола Р. Доиовмћ. За мене поводом ове молбе и мишлења комисије, једна је ствар, на коју морам да обратим пажњу, те да се решим да гласам за комисијски предлог. По закону ошптинска трошарина зна се на који је предмет дужна да напдати, а на који не. Шећер по завону о трошарини није дужан да пдаћа као што је до сад плаћао. Кад сви одборници призпају да је немогуће водити контролу, онда је праведно и дужност је одбора да на тај шећер не наплаћује ни кршене паре. Кад је то дужносг и кад има у комисији и једпог човека, који ради тај посао и каже, да се само на овај начин могу сачуваги ти људи, онда пе треба да се плашимо, да ли ће израдити за један или за два дана јер се зна да тај мора хитати, јер шећер ако се одмах онако поквашеп не уради, прелази у кисело врење и онда је сав пропао. У колико ја знам хемију познато ми је да ни један шећерџија несме да држи ни три дана неизрађен поквашен шећер, већ мора да похита. Кад тако мора да буде онда остаје хоће ли се извршити комисијско мишлење. Како да се изврши : да ли комисија да сипа воду или ко други. О томе одбор не треба да се брине. То је дужност управника трошарине, и он ће водиги бригу о мешању воде са шећером. Кадјеодбор све поверио њему треба и овде да му повери пошто је он у исто време члан комисије и потписао је ово мишлење.