Београдске општинске новине

ВРОЈ 13. С тога они, који траже да се одреди једно лице да врши ову контроду над њима при мешању немају основа јер би то значило гражити од једног израђивача више да плати, него што се трошарина плаћа. Одбор може да улази у размишљање како да се врши контрола само онда. ако би се нашло доцније да се неможе водити кончрола овим редом како комисија каже. Што опет други неки од г.г. одборника веле, да и то није згодно. што комисија тражи да буде количина најмање 400 кила, јер не могу мањи трговци да раде и тиме пема места јер доиста ако хоћемо да сачувамо то од кријумчара, неможемо ситне послове делиги на ситније делове и по томе дужност је одбора ограничити ове прерађиваче на мањи број с тога ћу ја да гласам за комисијски предлог у начелу, а о томе, да ли ће тај начин бити згодан или неће, то ће показаги будућност и ако то наступи онда ће бити времена да се одбор забави на том послу. А. Одавић. Господо, нама је бе^ сумње свима познато да међу шећерџијама већи број располаже једва с капигалом од 40—50 дуката. И кад се тим људма постави услов да морају да покваре 4—500 кила шећера онда сте тиме поставили један страховит услов за њих јер би на њих, могао да се примепи у том случају оно „откини комарцу ногу — па је мртав ! а И шта би било кад би остало како се предлаже ? Било би то, да би ги већи превађнвачи добкли могућност да оне сиротније експлоатишу. Ти већи прерађивачи могли би да потопе по 400 кила, јер имају новца, док други га немају. Они би могли да имају по 20 — 30 пара јефтиније производе од других. И што би ми дозволили да богатији експлоатишу еиротније ? — Ја против извештаја немам ништа али гражим да се дозволе мање количине шећера за разблаживање а да се удеси јача контрола. М ата Јовановикх Ни један од господе говорника не дотиче се онога што је главно т. ј. на који начин да се ово контролише те да се тај преливен шећер не употребљава на што друго до на оно чему је иамењен. Са оскудице такве контроле ја предвиђам да ће се шећер моћи и на штету општинских прихода да употреби на све могуће друге погребе. Док се то не уреди ја сам противан овоме предлогу. Председник. Комисија, како сте чули предлаже: да се шећерџнје ослободе од плаћања трошарине на онај шећер од кога они извозе разне слаткише ван вароши. То је и право. И што то није и до сад важило ево да вам наведем један пример. Један имућнији бакалин, чије ће вам име бити познато а да и не поменем нарочито, отворио је радионицу шећерних производа на нашем старом сењаку. Он изведе одавде шећер тамо у радионицу примивши илаћену трошарину на извезену количииу, па га израђује тамо у радионици и уноси у варош без трошарине Ове друге шећерџије које немају гога капигала, они су на једанпут остали без раденика јер су им сви момци одбегли код тога бакалина на сењаку који им даје бољу надницу имајући и бољег рачуна. Тако су људи остали и без рада, силом околности. То је сгвар о којој треба добро промисдити. Што је ова наша комисија одредила баш 400 кила шећера за овлажење а не више или мање, то је диктовао један прав-

— 154 тичан разлог. Ако би се одобрило мање то би се тако расплинуло да би било тешко конгролисање а опет кад би се вигае тражило (нпр. 1000 кила), то би било лакше за контролу, али би веома штетно утицало на људе средњега сгања и ко зна да ли би и шта би они могли да раде у томе случају. Овако ако би се остало при 400 кила, могао би и чов к средњега стања, с капиталом од 50 дуката. да овлажи 400 кила шећера да га преради и треба и да живи од тога. У осталом комисија је чула и мнење људи који се овим послом баве. Један од њих долазио јој је и казао своје мнење и комисија је саслушавши њега, ово ставила уверена да неће извршење бити ни за кога тешко и да ће шећерџијама бити поможено. Наравно да ви треба пре свега да решите: јесте ли у начелу сагласни с овим мнењем да им се помогне. па ако сте, онда да говоримо о начину помоћи. Андра Сдавик. Ја ћу да говорим у вме моје и велике већине одборске да начелно примамо да се помогне. Ја сам казао, да ми се чини, да је велика количипа 400 кила. С тога би био за го да примимо извештај с овим додатком да се упита управник трошарине, може ли да врши тај надзор, па да сведемо на 200 кила. Никола Р. П оиовиК. Мени је мило кад г. Одавић пристаје на извесне разлоге и држим да ни то неће бити на одмет, да усвојимо извештај но с тим, да одбор остави одрешене руке председнишгву да може, ако неколицина изјаве, да им је много 400 кила, а мећу тим су људи, за које се зна да ће савесно радити, дати дозволу и испод 400 кила и гада ћемо учинити то да недамо ономе у сењаку да изиграва трошарину. Поред овога што ће се овим постићи, стоји и та корист што ћемо ићи ка досљедности одбора ономе начелу, да се сви концентришу у вароши, а не да се удаљују. Председник. Кад је се ово решавало у комисији ја сам био присутап, питало се, како ће сиромашни мајстори да купују по 400 кила кад немају толико пара и одговорено је, да ти ситни мајсгори никад и не раде за себе, него иду код богатијег и узму и раде за његов рачун. Нпр. за рачун Симе Обрадовића раде њи двојица, а свега их је деветорица. Дакле оправдано је мишлење комисије. Ћока НоваковиК. Из овога предлога комисије види се, да је главни разлог да се ослободи шећер који ће се употребити на извоз. Дакле значи да оно што се уноси у Београд плаћа трошарину, кад је таква ствар; онда излази пигање, како ће се контролисати. Ако има начина онда добро. Лредседник. То баш мешање оправдава комисију шго вели да се неможе контролисати. Нпр. тај Сима он никад не продаје на сто кила него како кад ко хоће. Нпр. од једне сорте килу од друге килу и т. д. Андра Одавик. Ви се сећате врло добро кад се повела реч први пут о трошарини, кад смо казали да се оптерети пиринач зејтин и то да су још онда пали говори, да је врло немогуће коитролисати приход. Кад би овако узели значи сваки сандук да се отвори, те по томе не може да се зна. Само једини начин могућан је, да буде што мањи трошак и манипулација и њима је поможено и олакшано контролисање. Оне разлоге што каже г. председник

ГОДИНА X да наши мањи произвођачи раде за туђ рачун, ја ћу примити, а само на случај протеста ја скидам одговорност са себе. Дакле примићу извештај комисије и гласаћу за извештај. Ј1редседник. Да ставимо на гласање. Ко је за извештај комисије гласаће „за" а ко није гласаће против * ^акле 10 је гласало „за" 6 „против" и тако усвојен је извештај. П редседник. Имам јогп да вас известим о овоме: комисија је по вашој одлуци имала да прегледа документа мврв. лекара и нашла је да је најподеснији Димитрије Кнежевић за нашег марв. лекара. Молим вас да усвоЈите то мишљење. (Усвајамо. Врло добро, те је он изабран.) Р. ДраговиИ. Кад сам читао конкурс и овај нредлог чуо, ја сам мислио да ће се садањи марв. лекар отпустити. Дали ће то бити тако? Предсе^ник. По буџету ми имамо два места за марвене лекаре и држаће их оба дакле нам требају и док налазимо да ваља да остану у служби. Ако ко мисли да би требало другог марвеног лекара отпусгити, нека изволи учинити предлог. (Више одборпика затраже да се предлог о томе изнесе на дневни ред идуће седнице и председник то обећа). Молим вас да сад чујете акт оЈопшгинском инжињеру Антону Пижлу. Секретар чита: (Предлаже се да се због извесних иступа отпусти из службе). Председник. Усвајаге ли ово мнење: да се отпусти? (Усвајамо.) Сад имам да вам саонштим ово. Неколико гостиопичара који држе свираче и певаче и певачице, молили су да им одбор општински одреди да плате месечну таксу за певање у једној окрутлој суми па да их због тога нико не узнемирава у послу. Опај гостионичар код „Златног Крста" понудио је да за свако вече плати по 2 дин. на певало се не певало, свирало или не свирало. А и Димитрије Марковић код „Позоришне кафане" молио је да и он плаги месечно па певало се не невало. Ваше је да решите хоћегели то одобрити или не. Напомињем да су таксе разне. На српске певачице и певаче нлаћа се за вече 2 дин. а на стране 5 и више. (Чује се^оставнте за другу седницу). Добро. Сад имамо једну другу ствар. Ви знате да има већ 4—5 месеца да пред одбором стоји молба друштва за подизање Савског и Теразиског краја те да им се уступи зелени венац да могу предузети радове, да се тај крај подигне; молили су више пута, а и неке новине „Зелени Венац" покренули и претресају то пигање непрестано. 'Греба већ једном то пигање скинути са дневног реда и с тога ту молбу износим на решење. Ђока Новакови^. О тој молби не може се пре решити, док се не расправи питање са Ђирковићем. Ншола Р. Поаовик. И ову молбу послати комисији. Иредседник. Па какве везе има са Ћирковићем, нема ту нишга. Може сз ово решити. Мата Јовановик. Ево шта има везе. Постоји ту закупац пијаце и ми оћемо да уступимо пијацу другоме. Значи уступити друшгву Ћирковићево право. Па кад би уступили друштву како бн онда стојао Ћирковић према друштву. Председник. Онако како стоји сад према општини. Они траже да им се уступи да