Београдске општинске новине

ГОДИНА X. и престављена радња општине београдске о вупљењу приреза од 28°/ 0 , за који ће данас грађани дати гласа. Пошго се права намера општине износи јасно и разговегно, у прогласу, који је по вароши растуран пре неколико дана, то сматрамо за своју дужност, да упознамо своје читаоце с тим прогласом. Проглас гласи: Београ^ани! Суд београдске општине позвао вас је да гласате 22 Марта. ове године за општински прирез од 28°/ 0 , који се има употребити на уређење, развитак и унапређење престонице. На гај позив један део престоничке штампе (,Нови Л.ист" и „Мале Новине") тражи да не гласате за тај прирез наводећи : „да се хоће на грађане да удари једпа нова теретна дација". Није истина да је овај прирез нов. Он је прикуиљан од грађана у свима ранијим годииама па и у последњој 1891 години. Загледајте у ваше пореске књижице па ће те се уверити сами о томе. Општински суд и одбор ставили су и ове 1892. године у буџет прирез општипски као што се то чинило сваке пређашње године. Тако направљен буџет послан је Државном Савету на одобрење. Државни је Савет одо брио буџет наређују^и да се прирез изнесе општинском збору на решење. Београђани! Садашњи представници Београда нашли су и мисле да треба обележене границе (рејон) наше вароши утврдити да су непомичне. То је потребно за то, да би се испуниле и населиле празне просгорије на Врачару, Сави и Дунаву. Београд не треба да се шири према Мокром Л.угу и Ми ријеву већ на оним странама где је ностојао и у стара времена. Представници Београда — садашњи кметови и онштинари — мисле да је праведно дати накнаду оним грађанима који се налазе са својим кућама ван рејопа Давањем накнаде даће се могућност тим грађанима да се настане у самој вароши, а тиме ће се попунити и заузети опе празне варошке просгорије што се налазе у рејону. Опшгинари београдски мисле да не треба И оидаје, помоћу божијом и прилозима добрих људи, Друштво саградило први део Дома, исплатило предузпмачу 31.000 динара, и у каси беше опет преко 26.000 данара. Надајмо се, да ће нас добри људи, људи, којв имају срда п осећаја за оне, који до Бога нигде никога свога немају, потпомоћи, те да извршамо вољу Божа^у, а задатак иашега друштва. Господ, којн је до сад помагао, помоћиће и од сада. "Њему слава, а велика хвала свима добрпм људпма ! X. Псчасни члановиКао што напоменусмо г, Јован Ђаја мин. унутрашњих дела, г. Коста С. Таушановић, бив. мпнистар народ е привреде, и г. Милован Р. Маринковић, председник беогр. оиштвне и г. Стојан М. Протић. вачелник мвпистарства, учипила су Друшгву у 1891. гоји. велике доброте Они су својим аукторитетом припомогли, те друштву с врло много страна долазе прилози ва довршење Дома сиротие деце. С тога Управа моли скуп да именоваиу господу на основу члана 7, правила избере за почасне чланове друштва. XI. Буџет за 1892. На прошлом годишњем скупу Управа је обећала изнети на овом скупу буџет Друштва за 1892. годину.

~ 143 дозвољавати да се образују предграђа у Београду све дотле, док се не населе и не попуне оне празне нросторије на Врачару, Сави и Дунаву. Кад се те просгорије заузму и попуне — то ће бити ваљада после 50 година — нека се будући општинари побрину о образовању предграђа. У садашњим приливама иредграђа су са свим непотребна за Београд. Београђани! Београд, по носледњем бројању, има око 60.000 душа, а на његовом варошком земљишту могло би становати на 300.000 душа према поређењу са великим варошима у других народа. Да би могли уживати сви грађани равномерно благодети од разних општинсвих устапова: калдрме, осветљења, водовода итд. — треба да живе ближе једап другом. Раштрканосг чини те општина не може да направи калдрму у свакој улици јер је калдрма скупа грађевина за велике просторије. Раштрваност чипи те општина није у стању да даде осветљење свавој улици јер је и оно скупо за велику и празну просторију. То вреди за водовод и све остале општинске установе нпр. школе, болнице и т. д. Београђани! Не може се рећи да су лоше побуде садашњих представника општинсвих, вад раде на приближавању грађана и на подмирењу њихових важних потреба за живот. Камо лепе среће да се отпочело радити у том правцу пре 20 година! Неби било данас ни Енглезовца пи Новог Селишта већ би били насељени Врачар, Савски и Дунавски крај. Поред толиких великих послова за унапређење Београда, воје извршује садашња општинсва управа, — није јој без невоље, што мора да се бави и сасељавањем опих грађана воји живе ван рејона варошкога. Њој долазе баш ти грађани сваки дан са молбама да подижу разне грађевине или да оправљају садашње, а то не може да им се одобрава на основу закона о варошвом рејону. То изазива грађане на престуне те им се грађевине морају рушити аво их подижу без одобрења. Грађани! Да се учини врај невољама обостраним, одобрите прирез ради давања навнаде грађанима и ради сасељавања у варош. Они сиромашни грађани — а већином Као што је наиоменуто Управа мисли у , 1892. годвни да доврши Дом. Тај посао биће ј готов око 1. Новембра 1892. год. Одмах после ј тога (пред заму) Управа ће узети већи број ј питомаца. ј Према свему томе година 1892. бнће за друштво ванредна, и за њу се не може сада буџет Ј правити. На управи је да гледа да што више " добпје, а што мање да троши. Она је имала од прошло! одишњег скупа овлашћења да из капитала (резервне касе) утроши 20.000 динара. Алп она је сматрала за дужност да тек у крајњој нужди дирне у капитал. Благодарећп добрим људнма којн су се често сећали српске сирочади, Управа не само да у 1891. није пп динара утрошила од одобрених јој 20.000 динара, по је још капитал увећала са скоро 3.000 д. Да ннје било зле редње у Дому то би увећање било бар два п ут веће. Управа моли скуп, да за ову годину ие тражи буџета, а кад буде Дом готов и пошто се стање с велнким бројем деце доведе у ред, неће бити тешко саставити буџет. Пред самп завршекак овога извештаја одбор општине београдске изволео је, на молбу Управе, одлучити: да се Дому Сиротне Деце даје редовна годишња аомоћ у 2000 дпаара. Одборници општине београдске и њен председник г. Мило-

БРОЈ 18.^ су такви — воји живе ван рејона пропадају из дана у дан само за то, шго им се не може одобрити да подижу зграде нове нити да старе оправљају. Има снлетваша, воји их наговарају да се прогиве прирезу из страха да им се пеће даги довољна навнада. То је бесавеепа сплетка, ради воје треба презирати снлегваше. Београђани! Кад се могло одобравати да се прирез општински узима од грађана и троши, за толиво година, на издржавање опшгинских чиновника, — треба одобриги тај прирез и сада кад се има утрошити на унапређење и развитав Београда. У том унапређењу има кориоти сваки грађанип био сонственик или не био. Раденици, надничари и други посленици брже ће доћи и лакше ће иаћи посла, вад не буду принуђени по злу времену потуцати се кроз каљаве и неосвегљене улице док доспеју својим сиромашним становима на одморак и опорављење. Сопственици или газде имаће интереса да подигну лзпе зграде за сганове, кад знају да им неће остати празни као што се сада дешава. Дођите на збор сви и гласајте за предложена прирез! Гласањем за прирез помоћи ћете и себе и Београд. „Прегаоцу Богдаје махове", — вели народна пословица.

Г. Др-у Марку Т. (III. ОДГОВОР) Г. Марко је врло добро учинио, шго је своју трећу серију примедаба изнео одма носле мог II. одговора у прошлом броју. Бар су тако читаоци могли најбоље видити каво г. Марво избегава да да одговара на тачно постављена питања, него се ограничава једино на парафразирање неких мојих речи са тенденцијом, да им смисао у неволико измени. Ево примера за то. Објаснио сам да је поднесени уговор па и мене ирви наиао г, Марко и то на најбезобзирнији начин. Сваки во нравилно мисли зна, да ми је и право и дужност да се од тих напада браним и то на исти начин војим сам нападнут. 1. „Именима славиих људи не можемо ван Р. Марпнковић стеклп су права на дубоку захвалност п признање од целога скупа и српске сирочади. Хвала нм ! Према чл. 11. правила из одбора иступају г. Јов. Р. Калабић, г -ђе : Апка Недићка, Катарана Данвћка, Стана Коларчетовица, Марија Ценићка.— Г. Милован Недељковић дао је оставку па чланство у Управи, због многих послова својих. Према томе скуи треба избере нових 6 члааова у Управу. Бр: 1030. 16. Фебруара 1892. У Београду. ПРЕДСЕДНИК УПРАВЕ Др. Ник. Ј. Петрови! ПОСЛОВОТЈА ПОДПРЕДСЕДНИК Стев. М- Веселиновиб Јов. Р. КалабиБ. В 1АГАЈНИК Ал. Богатинчеви& ЧЛАНОВИ управе: Авка Недићка, Катарина Давићка, Стана Коларчетовица, Марија Ђ. Денићка, Катариаа М. Миловука, Мих. Валтровић, др. Милутин Поаовић, Корнел Драшкоци, Коста Др. Ризннћ и 'Гаса Г Б. Миловановић. (Свршиће се)