Београдске општинске новине

144

ГОДИНА X.

се заклањати и кад грешимо" вели г. Марко — Бар мојим прошлим одговором може бити задовољан г. Марко, кад са му казао да ће у будуће бити он и његов приЈатељ из Беча за мене најславнији људи Ја не знам шта би г. Марко хтео још више ? 2. Што се тиче познаника у Лондону на ког упућује г. Марко, имам да кажем да је то његов обичај да научне податве добија прехш својих познанива, па за то сам га и опоменуо да тим путем дозна како стоје интензитети гасног и ел. осветлења у Лондону. Најбоље би било, да па гу тачку г. Марко одговори онда, кад те иодатке добије 3. Реч „бар" одиграла је своју улогу у „елактротехничкој полемици г. Марка, и он нема шта више о њој да говори. 4. Код тачке 4. г. Марко назива „ненажњом" оно, што није све речи од главнијег значаја у својим иримедбама истакао. — Да је г. Марко у опште био пажљивији у свему опоме што пише, многога чега не би било у овој полемици. 5. г. Марко вели, да му је сасвим пејасно оно што ја кажем, да се у дужим спроводницима више губи струје но у краћим. Кад сам у прошлом одговору навео математ11чки образац; који показује и како се и колико се губи струје у спроводницима разних дружипа Г. Марко у последњем свом одговору каже: „Није овде питање о губитку сгрује на дужим спроводницима у опште већ о колкчини тога губитка." Ако ово није шепртљање, онда не знам шта је. Бадава, математички су обрасци и сувише прецизни да би им г. Марко могао смисао искрепути. 6. Члан 106 из Франц. зак. навео сам једино као одговор на оне речи г. Марка које је он једном приликом рекао: „Кад сам прочитао чл. 53 уговора по предлогу, ја сам у почетку мислио да је то једна одредба, која је у опгате и код других онштина усвојена." Као што цитирани члан показује та је одредба заиста „у опште и код других страних општина усвојена*" 7. Нећу да се радујем шго одбор б. општине ирелази преко „доброжелателних" предлога и примедаба г. Маркових на днев-

СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ 37 састанка народне скушитине приликом решавања о закону о допуни закона о трошарини у вар. Веограду. Потпредседник. Сад је ва реду први аретрес предлога Димитрија Ђирковића и другова о допуии закона о трошарини за варош Београд. Молим г. известиода да заузме своје место. Извеотилац Димитрије Иирковић прочита предлог о допуни закона о трошарини, а за тим мишљење Државног Савета и извештај одбора Финансијеког (ст. 62). Витомир МладеновиБ. Не бих имао ништа, господо, да кажем одпосно ове саме тражње, пошто се она односи само на варош Београд, и она сама има те терете да сноси, али чини ми се, да је овај предлог остао непотпун у томе, што је заборављено на њему 'да се стави, да важи од онога дана кад га Краљ потпише. С овим ће се држим и предлагачи сложити. Треба дакле и на њему ставити и овај члан, који се и на свима другнм законима сгавља. То сам имао само да приметим. Односно пак самог предлога, као што рекох, немам ништа да приметим.

ни ред. Само г. Марко не треба да мисли да су све такве његове нримедбе за усвајање. 8 Код та^ке 8. ја сам само констатовао како је г. Марко ирви изнео неаоуздан податак о Темишвару а не бацам кривицу на њега шго је он извештај извесне комисије цитирао. Ово само показује како и сам г. Марко бар узгред износи, колико су његови податци поуздани. 9. Г. Марко каже да су у Наризу, Бечу и Пешти чињене предходне студије о унотреби воде за могор и да се по свој прилици зна зашто су морали да одустану од употребе водене снаге. — Заиста се зна зашто се у свима тим а и многим другим приликама није могла вода упогребити као мотор, и да има томе узрока. Ти узроци могу само непостојати, код трансмисијоног система г, Марка Л.ека и његовог уваженог техничара. Али је у исти мах и њихова кривнца што нам га раније нису показали. Овако пак, у место на рачун опшгине да експериментишемо око Саве и Дунава, ми смо били гако слободни, да се користимо туђим искуством 10. Не замерам ја г. Марву што се он истиче за пријатеља општине јер држим да је то дужносг свакога оног, воји у овој онштини живи. Али замерам г. Марву што држи, да је он већи пријатељ и од вомисије и од целог одбора са председником, воји његове примедбе нису могли, може бити и поред најбоље воље усвојити, јер налазе да за иста нису биле за усвајање. Пошто дакле у свом последњем одговору г. Марко није изнео никакав нов доказ у корист, оиога што тврди то држим да се ова полемива може смаграти као завршена још мојим прошлим одговором. Ово неволиво речи што сам сада изнео, имају као што ревох за задатав, само да пара фразирање г. Марка унеколико иснраве. Ђ. М. Станојевић

П 0 К Л И Ч / СРПСКИМ РОДОЉУБИМА. Општина вароши Београда примила је Панчићеву статуу, коју је израдио наш Извеотилац. Ја прнмам псиравку. Коста ВлајиБ. Молнм вас, госиодо, прошле је године поднет Скупштини један предлог, да се укине ова трошарина. На том предлогу било је подписано 30 посланика, међу којима сам био и ја. Мој друг ТриФун Милојевић, и лане и ове године тражио је да се тај предлог на дневни ред изнесе пред Народну Скупштииу и он није никако излазио. Ја хоћу само сад да кажем ово: да овај садањи предлог, који је иоднео г. Ћирковић и његови другови, треба да се обустави док се овај наш лањски не реши. Јер, госиодо, овом се нредлогом не пде на то, да се само Београд задужи, већ и цела земља. Ово је варош где сав народ из целе Србије долази, и онда та трошарина, која се хоће овим опет да удари, тиче се целе земље и њеиих производа. Господо, ова трошарина, њено устројство и сам начин како се она врши, не изгледа друкчије, него као да су постављени сејмени на тим ђермовпма, па кад ко само стигне са својим ироизводима до њих, они шчепају неке шиљке и ражњеве, иа ако су само кола, а они их буше. И мени је самом, господо, то једном пасирадо. С тога ово треба без икакве даље речи одбити. И молим 10 посланика да ме помогну. (Не помажу га).

одлични и родољубиви умегнпк г. Ђока Јовановић с тим, да је ошптина има поставиги у парку на великој пијаци о свом трошку и сгарати се о њеном одржању. Но да би се трошкови око саливања статуе могли исплатити г. Ђока Јовановић обратио се молбом онштини вароши Београда, те да опа прикупља добровољпе прилоге. Општина вароши Београда примила је на себе ово привупљање Тога ради општина се обраћа на све српске родољубе у оиште, ма где они били, да притекну у помоћ прилозима ради саливене статуе великог Панчића. Нарочито се општииа обраћа ученицимавеликогиокојнива, данашњим носиоцима мисли Панчићевих, славом увенчаних. Исто се гаво обраћа нагаим удружењима и јавним корпорацијама, да помогну нашег врлог уметнижа али и доважу да поштују своје веливане, јер ко заборавља засл^ге трудбенива славом увенчаних на пољу науве, није достојан, да их има. Од општине вароши Београда 29. Фебруара 1332. год. АБр. 4119.

ОПШТННСКЕ ЛИДИТАЦИЈЕ Пошто одбор општинсви у седпици своој од 1. Марта тев. год. из завоних узрова није одобрио лицитације за набавву 465 вомада коља од ливеног гвожђа, и 4000 ввадратних метара тротоарских плоча; то ће се за ове набавве у грађевинском оделењу суда ово онштинсвог (у Панђелиној кући на марвеној пијаци, поново држати јавне усмеие лицитиције и то : I. На дан 26. тев. мес. од 3 до 6 сати после подне за набавку ливеног воља. Кауција је 900 стогина динара. Н. На дан 27. тек. мес. од 3 до 6 саги Трифун Милојеви!.. Господин известилац прочита извештај у коме се вели, да треба у закону од 1884 год. о варошкој трошаринп, за варош Београд допуиити Једну тачку, односно зајма београдског на исту трошарину, а предлаже, да се учине још неке грошарине. Ја велим, као што господин Коста Влајић рече, да овај предлог треба сузбити дотле, док се онај наш не извесе пред Народну Скупштину о укпнућу закона од 1884 и 1885 год. о ђерму и трошарини. Кад се пак оп изпесе и реши, онда тек може се и овај предлог узети у решавање, иначе би овај овакав иоступак био неправедан, јер је поднет ире неколико дана, а наш предлог о укинућу трошарине поднет је пре 16 м. Лука Лазареви^. Београдека општипа добила ји одобрење, да се може задужити са 10 милијуна дииара. Да јој тај зајам није требао, не би га она ни тражила, нити би јој се одобрио. Опа је тај зајам тражила, на рачун .својих прихода, а за оправдане потребе: да се Београд једном калдрмише, да доведе добру воду, једном речју, да се уреди тако, да и он буде угледна варош као престоница, и да буде равна другим таквим варошима у осталим државама. На рачун тога зајма од милпјуна динара, тражп сад београдска општина да се може одмах задужити, са једним изванредним зајмом, и да ба све те