Београдске општинске новине

ВРОЈ 13. нутом оделењу сваког дана за време капцелариско и пра лндитацији. Од страве Суда општине вар. Београда ПБр. 383: 17. Марта 1392 год. у Београду.

ЕЊИЖЕВНИ ОГЛАС Изашла је из штампе књига: КЛЕФТШ И СуЈ1ИОТЕ ИСТОРИСКА РАСПРАВА од јЗоЈИС,ЛАВА јЗ. ЈР аШИЂА . Који год жели, да се упозна са новијом јуначвом исгоријом грчкога народа, која је у многоме слична нашој, тај треба да набави ову књигу. Књига има осам шг. табака, и веома је лепе израде. Добија се у свима бољим књижарама у Србији. Цена је 1.50 дииар.

В1НРЕДНИ САСПШАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (по стенографским белешкама) држан 10. #ебруара 1892 год (СВРШКТАК) Остало је још да се види, да ли је општина дужна да укаже какву помоћ овоме заводу, и да ли је она испунила све своје ^ужности, кад је дала неко недовољно издржавање питомцима и учитељима помоћи. Ја сам казао у првом говору, да општина београдска плаћа заводу за свако дете по 22 дин. и 20 п. дин. Свако деге кошта дом 36 дин. и 80 н. д. месечно, и, кад срачуните разлику нзмеђу ове суме и оне, коју друштво од општине добија, онда ћете видети, да друштво задужује општину за свако деге по 14 дин. и 60 п. д. или са 7000 дин. годишње Имам да кажем да је општина плаћала и нре, али да није никада могла имати тог успеха, који има сад. Пре је грајало издржавање те деце до 18. године, а ове године ће о,з 40 и неколико деце, што их општина београдска има^у заводу, четворица свршити школу и биће изведени на пут. То је уснех. пред којим се ваља поклонити ! Даље, кад се цела Србија почела одазивати прилозима и поклонима томе друшгву; кад је и сам сиротни топлички округ решио, да се да 2000 дин. на име помоћи друштву, онда ни општина београдска не сме изостати иза тих мањих и сиротнијих места. Кад чак и вароши са стране, као што су, Беч, Берлин, Л.ондон, дају помоћ овоме друштву; кад му се и из Швајцарске указује потпора, онда ми изгледају колико чудни толико и неоправдани разлози, који се износе противу помоћи, не наставницима него овоме заводу, јер у његове би приходе ова помоћ ушда. Никола Р. ПоаовиК. Ради објаснења. Можда је г. Љуба знао за ово друго иисмо те је сад ове разлоге изнео. Али ви сви знате, да се ово друго писмо Управе Дома овде није чуло. Зпајући за правп захтев Управе с правом сам устао и тражио да говорим. Тај мој говор и изазвао је ово друго писмо те је овде прочитано. Баш сам ја у првом мом говору казао : кад би друштво за сиромашну и напуштену децу тражило не 76 дин. него 760 динара за помоћ друштва, ја би гласао да се да. Никад ја нисам био против кад год се овде говорило

_ 146 — о помоћи самога дома, али кад се хоће да учитељи тога дома имају поред сгана и огрева у дому, још и од општине накнаду за стан и огрев онда с правом сам био томе противан. Кадје сад овако прочитано писмо Управе у коме се каже да се дому та помоћ учипи I и да учитељи неће тамо имати стан и огрев, онда Фактички треба општина да ову накнаду да. Дакле, ја не грешим кад овако говорим и молио би г. Љубу, кад буду готове стенограФске белешке, да их не ноправља, па ћемо онда видити који је од нас двојице грешио. Ђока Нешип. Ако се то тражи друштву помоћ, онда сам за то, да им се да, а ако се даје учитељима тачо стан и огрев онда нисам да им се да. Ђока НоваковиЛ. Овде нико и не замишља да не треба дати помоћ томе Дому. Но ја ћу да говорим о Форми, која се износи да се помоћ учини. Овде се износи у тој Форми помоћ, да се то да учитељима на стан и огрев. Ја ту Форму не би могао одобрити, а међутим да се новац издаје на друге цељи. Но ја би присгао да се одреди једна сума, која ће носити назив: помоћ за напуштену децу. (врло добро). Никола Р. Поаови^. По закону о опшг. школама чим немају стан и огрев, имају право на накнаду. А ако управа тражи другу какву помоћ онда .је друга ствар. Овде није такво тражење, сем ако ко од одборника поднесе предлог. Председник. Овде се тражи помоћ само у таквом облику. Држим да им се то не може замерити. Као што вам је позпато сви учитељи добијају додатак на стан и огрев. Сад има још и ови учитељи и ми њима пишта не дајемо ни лично њима но дому те он распоређује. Када би министар постављао те учитеље ми би морали то платити и онда ја не би ни износио ово на решење, али кад они то непосредно врше онда ми и у том случају ако и добијају стап и огрев треба ипак да помогнемо самом дому те да се може одржати. Тако ја мислим. Никола Банковцћ. Од г. председника пала је реч, да би нам се могло наредити да плаћамо стан учитељима у дому за сирогну децу. Мени се чини, да би прво требало расчистити питање,јели тај дом нриватна установа или државна. Ако је приватна онда не стоји то што г. председник рече, да нам министар може наредити. Општииа може да да помоћ, а кад би била државна установа онда би тек била друга ствар. Мени се чини, да је тај дом приватна установа, и општина може да реши да као добротвор даје какву помоћ. С тога би ја предложио да се томе дому даје годишње увек у помоћ по 2 хиљ. динара. Андра ОдавиК. Из овога новог писма од 28. Јануара 1892. год. види се да учитељи тамо више немају у натури стан и огрев (чита). Види се из писма, да се овим баш иде учитељима на руку. Из говора г. Љубе Јовановића, коме су те ствари из тога дома најбоље познате види се да ово неће да иде учитељима. Ако стоји то, да се неће лично давати учигељима, онда нисам нротиван тој помоћи дому као што је г. ТВ. Новаковић казао. А ако је овако, као што у акту стоји, онда изгледа као да ми морамо да дајемо. Љуба ЈовановиК. Ово је писмо писано пре годину дана, кад нису могли да седе тамо. Сад није тако. Они сад седе у дому

ГОДИНА X. а помоћ се тражи од стране дома да то могу подмирити. С тога предлажем да се друштву да онолико колико износи учитељски стан и огрев годишње. Мика БанковиК. Нема нико права да нам заповеда, али сам вољан да им се да 2 хиљаде динара у помоћ. Нредседник. Пристаје ли одбор да се да 2 хиљ. динара у помоћ сваке године и то из нартије за сиротињу, а и у будуће да се уведе у буџет сваке године помоћ од 2 хиљ. динара ? (Пристаје). Састанак је закључен. Седница је трајала до 9 часова по подне.

држан 13. Фебруара 1392. год. у Бзограду.

Почетак у 5У 2 часова ио подне. Председавао председник Милов. Р. Маринковић. Председник. Пошто има довољан број одборника да се може радити, то отварам седницу. Изволте саслушати протокол последњег сасганка. (Секретар прочита). Мијајло ЂорђевиЋ. Онде где се каже, да је изабран Пегар ђакон саборне цркве треба казати „вазнесенске цркве." (Прима се) Председник. Усваја ли одбор записник? (Усваја). Изволте чути уверења, која се траже од власти. (Секретар прочита). Има једна молба Јоце Крстића овд , којом даје оставку на избор аоротника. ЧуЈте. (Секр. прочита). Усваја ли одбор ? (Усваја). Кога ћете на његово место ? (Чује се: Петра Арамбашића трг. овд.) Усваја ли одбор ? (Усваја). Сад изволте чути извештај о рачупима и поднегом билансу. (Секретар прочита). Као гато сте чули из извештаја повереништва сгање је имовно опшгинско такво како се у њему каже. Доиста стоји ово што повереништво наводи односно вересије и да има много сумњивих сума, коЈе се неће моћи наплатити. Ја сам о томе и сам много размишљао шта треба једиом да се с овим уради и наравно да је крајњи резултат да суд изнесе документа и да предложи одбору да се те пропале вересије избришу. Има н. пр. вересије од 1875. год. па на даље. Неке су, које се не могу ни од кога наплатити и то све за 1893. год. треба избрисаги. А што се тиче рачуноиспитача ја сам сам распигивао да нађем лице, које ће тај посао врзити и то лице које се у гом послу добро разуме, јер није све једно метути ма које лице од ма какве способности. Ту треба способно лице, које ће моћи да контролише целу рачунску радњу. Једно лице већ знам и мислио сам са њим да говорим, али га нисам могао наћи. Дакле и сам ћу со старати да то место попупим. Гавра БркиЂ. Мени то чудно изгледа да има нешто да се избрише. Има ли ту ко да одговара за то шго то није иаплаћено. Од кад је то? Да ли одавно или од скора. То треба да се зна ко је крив, па да одговара, а не да се брише. Што се гиче рачуноиспитача мислим да ћете то конкурсом лице тражити. Председник. Шго се тиче старих рачуна, сви сте чули да је то од 1875. године вересија. Она ће стајати дотле док недође