Београдске општинске новине

ГОДИНЛ X

— 147

БРОЈ 13.

да се наплати или избрише. С тога кад овако одборско повереништво ставл>а у дужност суду да је нречисти, онда је дужност нашадау 1892 год. порадимо, да се то изврши; а ја ћу се старати да те старе го рогане нречистим. Мијајло Банковић. Ми као комисаја предлажемо одбору да председник поради и шта се може да нанлати или да осигура, а остало рашчисти. Но ја би молио г. председника ако би могао да ми одговори, да ли је ико крив што је дозволио да буде таква вересија општинска која нропада. Има случајева оваких. Тамо стоји Урош Кнежевић хиљаду и неколико динара, па други 900 и неколико динара. Тај Урош има овде неко имање у кнез Милошевој улици. То је имање прешло у треће руке и чини ми се да кродитори неће моћи измириги из имања. За што се то није на време наплатило. Општина кад нрави калдрму поред чије куће она кредитира оцо место где постоји калдрма и по мом мишљењу не одговара само лице чнја је кућа, него зграда и опо месго где је калдрма направљена. Мени се чини да су прегходиици дужни билк да воде рачун и да не допусте, да изгуби општина свој новац, који је могла да обезбеди. Председник. Има много случајева где је општина ставила осигурање. Урошево имање знам да није још продато. Гавра Бркић. Тамо стоји Радомир Рајић дугује 400 динара. Чујем да неће да плати, а општина неће да тражи што је тај човек на великом положају. Председник. Није то. Него има још ствари које нису код судова расправљене. Има код полиције продаја и ми чим видимо одмах и наша потраживања пријављујемо. Наравно кад се почне пречишћавање да ће се тражити и од онога који је за општинске рачуне одговоран. У осталом то је доиста приличпа сума за шта заиста треба да се брине општина а и бринућемо се. За сад неможе се друкчије. МиЂа Петрови^. Г. Банковић је у неколиво расветлио ову ствар. Сад треба и друго да промислимо и решење донесемо. Треба да ставимо општинском чиновшштву у дужност, да чим се која калдрма и тротоар сврши, оно што падпе на терег становника одмах га зове и наплати и ако немогпе оида да се узме признаница и стави прибелешка. У будуће без овога да се не сме да ради. У општини нашој нису мали послови. Дакле треба учврстити један принцип. Председник. Имам да изјавим да сам ја у овој ствари одмах пошао путем једним, који ујамчава сигурност примања општииских. Чим је што свршено, ми смо одмах правили обрачун, саслушавали сопственика и тражили наплату а ко није био кадар одмах да плати, ми смо му дозволили да одплатом дуг одужи. Што се старих рачуна тиче, ту већ није тако рађено и ми морамо сила јада видети докле до наплате дођемо. Ја сам наилазио у књигама заведене Јанка или Марка али нисам могао наћи акта, из којих бих се уверио колика су њахова права дуговања. Сад узимамо од свакога тако звану признаницу и наплата ће ићи сигурно и правилно. За стара дуговања, кажем вам да ће доста тешко ићи због оскудице података. МиЂа ПетровиЂ. Ја немам шга против овога. Ја сам извештен од вас да узимате нризнанице, али претпоставимо случај да сам ја дужник општине на имање и кад сам

то имач-е продао ја нисам показао своме купцу колико има дуга општини. После неког времена ја по несрећи пострадам и онштина од мене не може да наплати дуг а не може ни од купца мог имања јер није на њему осигуран а ја га опет при продаји имања нисам купцу казао. Кажите ми молим вас, ко би сад у овом случају платио општини дуг ? Председник. Кад се тапије преносе код суда на купце онда има ту извесне радње ошптинске власти, па том приликом она означи колико имање дугује општини за калдрму и т. д. Ми"ћа ПетровиЂ. Г. Пироћанац кад је купно имање извесно, опо је у то доба бнло дужно за тротоар. Он није знао за то, јер ; таЈ је терет остао на првом притежаоцу, 1 који је имање продао. Општина пак не моI гући од овога да наплаги обраћа се г. ПиI роћанцу и тражи нацлату, али он одбија | то потраживање говорећи: Џ сам купио | имање с тротоаром и немам шта да платим. Да би се то избегло, ја мислим, да се одмих стави прибелешка на имање онима, који не би имали новаца да нлаге. Председник. Господо, примате ли извештај како га је поднело новереништво, које сте ви одабрали ? (Прима се). Мата ЈовановиЂ. Господо, ми смо пре' гледали биланс, који је прочитан и мени ' је пало у очи да у њему нема једног огромног општинског имања, чиме је ошнтина престављена знатно сиротнија но што је у ствари Ја нисам био нрошле седпице овде, те да знам да ли има каквих објашњења у томе, али сам сад на брзу руку прибавио нешто подагака, те да макар и површно покажем одбору, колика је та имовина. У билансу општинском Фигуришу, господо, и стварчице од мале вредности, Фигурише инвентар покретности, али нема једне општинске имаовине, коју сваки види а то је наша калдрма београдска. Господо, ио извештају, који имам у руци Београд има 7 / 12 улица калдрмисаних, он има 60.000 километара улице и ја узимам да није већи колотраг шго припада општипи ч што је калдрмисан него 10 метара а то чини 600 000 квадратних метара и кад рачунамо квадрагни мегар 2 и 2% динара, кад узмемо да има „Дубровачка" улица и још неке коцкасту калдрму онда то престављв огромну цифру и наш би биланс престављао преко 600.000 динара више, кад би и та имовипа била стављена. Ја бих молио и иредседника и чланове комисије да ме обавесте о томе : за што је изостављена та непокретност опшгинска ге није у инвентар и биланс увршћена 1 Коцкаста калдрма може да траје 15 и 20 година а ова друга обична калдрма 10 година. Тај капитал има да се аморгизира али он је ту, он је у непокретпом имању и има своје вредности, која треба да Фигурише у билапсу. Председник Ја налазим да је погрешно гледиште да се и калдрма друмови, ваздух и вода, бележе у имовипу општинску. То су општа добра која су свима на услузи. По томе би било да се и савска обала и сви други путеви уведу у инвентар као онштинска имаовина ! Ја мислим да је такво гледиште погрешно и кад је образована комисија да поиише општинско имање, онда је она пописала ону имаовину, која се свагда налази на расположењу саме општине, а то су: зграде, њиве, ливаде, кућице трошаринске, покретности по њима и т. д. Али да се и оно, куда ми пролазимо, оно што

је стављено на уживање целом грађанству, | сматра као имаовина општипска од које I треба дасе води нарочити рачуи, ја не налазим за оправдано. Имаовина је и Сава, јер ми ту захитамо воду па би можда и Саву требало узети у имаовину. То ме је руководило, кад је склаиан инвентар да да кажем шга треба у њега да уђе. Сад | ако ви мислите друкчије, кажите па ће се : тако и урадити. Мата Јовановић. Г. председпик унорећује калдрму с водом и вели : да ни једно ни друго не треба увршћг_вати у општинску имаовину. Раздикаје, господо, у томе. Вода нас ништа не кошта, нарочито савска а калдрма нас кошта : коцкаста по 18—22 динара од квадратног метра а обична по 10 —12 динара. За саму дубровачку улицу лотрошили смо око 100.000 динара. Ја не могу да се слажем с председником да, је ово излишно метати у биланс, јер налазим да је ово ошптинска имаовина. Вг. Марко Леко. 0 калдрми нећу да 1 говорим, али мени изгледа, да јеу,билансу ! вредносг општ. имаовине у опште сувише ниско оцењена. Међутим сад кад општина намерава зајам да закључи, требало је општинску имаовину, која без сумње преставља већу вредност од 5 милијуна дипара, тачније оцепити. У колико се сећам овде је било једном приликом говора да непокретна имаовима наше општине преставља вредност од преко 10 милиона динара. • За сад напослетку може остаги та ниска цена, али првом приликом треба је према Фактичном стању поправити а сад би имало само то да се констатује, да јепрема поднесеном билансу општин. имаовина одвећ јевтино оцењена и да у ствари иреставља миого већу вредност (врло добро! тако и јесте). Мика Банкови11. Молим вас, господо. Кад је г. Мата Јовановић устао и казао да има да учини приметбе на биланс, ја сам очекивао, да ће да говори нешто друго а не о ономе, што је по мом мишлењу требао да говори тамо у комисији. И ја мислим да треба београдска калдрма да уђе у биланс као имовина београдска. По његовом рачуну вредност калдрме излази на милион и 200 хиљ. динара. То је требао тамо да каже, а овде сам од њега очекивао да напомене да му Фале два завештења: и то Вучића и Аце Радичевића. Ђока Новаковић. Ја ћу неколико речи да кажем о ономе што је г. Мата изнео, 1 да и валдрма треба да уђе у инвентар. Господо, свака општина има свој • атар, али све што је у атару не може да се сматра ! као такво општинско добро, којим би могла тако располагати, као што приватно лице може располагати својом имовином. Тако има имања која се имају ставити на уживање свим грађанима, а има и таквих ! којима може располагати као свако приватно лице. По мом мишљењу само имања последње природе имају ући у инвентар, а не и калдрма која подлежи уживању свију грађана и која с тога не може да постане предмет интабулације и прибелешке, а по томе ни предмет продаје за какви дуг. С тога не могу да се сложим. са г. Матом о уношењу и оваквог имања у инвентар; већ ако се и о томе хоће да води какав списак, као што и треба да буде, онда нека то буде засебно као са имањем оваква природе. Ђока ДимитријевиЋ. На први мах изгледа, да г. Мага има право, али кад се