Београдске општинске новине

БРОЈ 13. озбиљније и дубље човек размисли одмах се види, да нема право. Ту калдрму ошпгина веможе да задужн или да прода, а кад то неможе онда таква имања не престављају више Фактичну својину. По томе ја нисам за мишљење г. Матипо. Мика Банковић. Мени се чини да све оно на шта општина може да вуче приход, да је то имовина општннска, општина вуче приход на калдрму 170 хиљ. дин. Сад је друго питање како ће се то сматрати да ли може да заложи, као што је и држава заложила све приходе, па пиком не пада на памет да мисли, да може однети српску државу или овде општину. Мата ЈовановиЂ. Господо. Чули сте да је мало час речено овде, да нигде у свету нема тога, да се калдрма у инвентар уписује. Ја опет важем, да пигде у свету нема да се калдрма у инвентар и уписује као својина општинска. Нпр. нотрошено је толико новада за калдрмисање Душапове улице, па зар то нигде да се не унише. Г. г Бока Димитријевић вели, да оно, што се не може заложити, несме се у имовипу ни записати. Господо. Дозволите да нећемо заложити школске скамије, иконе и др. намештај на смо ево ге ствари завели у инвенгар. Исто тако и калдрма, нарочито коцкаста, треба да се у инвентар уведе. Зна се колико може свака калдрма да траје. „За толико времена она ће се у инвентару општинском постеиено амортизирати — рабатирати, — а тако исто ће се и у годишњим билансима општинска вредност показивати. И кад ми у инвентар записујемо сваку ситницу као што је пожарни прибор и др. потребе, које имају млого краћи век трајања, налазим да би погрешили ако не би вредност калдрме у биланс ставили и ову поступно рабатирали. Милош ТрпковиЋ. Ако се до сад водило у инвенгар нека се води и у будуће а ако није, не треба ни од сад. Мијајло ЂорђевиЂ. Нема места да се калдрма уводи у инвентар, јер она укопана у земљу и то ће кроз извесни број годипа иструнути. Ђока ДимитријевиЂ. Ја ћу само неколиао речи као против разлоге да наведем на говор г. Матин. Ми трошимо на поправку каддрме око 600 хиљ. динара. Ако би све то стављали у инвентар изашло би да општина има неколико милиона само од тога Међутим тако у ствари није. С тога је издишно и говориги даље о овој ствари (чује се: да се реши). Филип ВасиљевиЂ. Ја мислим да општина тодико исто права има да полаже на калдрму по средини као год кад би ја могао полагати права својине на ону калдрму што је пред мојом кућом. Ако је ово моја својина онда је и калдрма по средини општинска својина. Андра ОдавиЂ. По моме мишлењу поводом истакнутог питања треба сваки од нас да буде на чисто с тим иојмом:је ли калдрма чисто општинска својина или није. Што се мене тиче ја сам потпуно уверен да није општинска својина а да није ево и мало доказа. Може ли општина калдрму да отуђи (неможе) може ли неко за своје примање ставиги забрану на калдрму (неможе). Док код чисте опш. својине то све може да буде. Дакле као што се види г. Мата је страшно на погрешном путу кад неправи раз-

— 148 дику у имању, на имање општинско којим општ. може потпуно располагати и на имања која су свачија и ко.јим општина иеможе располагати. Гласаћу противу предлога г. Матиног. Мата Јовановић. Молим само да се објасним са г. Ђ. Димитријевићем Он каже ако би се и оправка калдрме сгављала у инвентар, да би изашло огромно имање, које Фактички непостоји. Господо. Односно оправке калдрме овако стоји. Ако је извршена оправка калдрме, онда се ^ уписује у инвеитар, а остало амортизира. А шта ми сад радимо, м#. пећемо да упишемо пи нову калдрму која нас кошта преко 100 хиљ динара, за што ао ја не знам. Да ло ћемо тим убити кредит општински ? Мика Банковић. Брат Андра Одавић истина као правник каже да неможе општина калдрму да заложи итд. а ми као гејаци у томе проговорићемо противно томе Општина има нреко 150 хиљ. дин. прихода од калдрме. То је њена имовина. Ако неможа калдрму да диже она за то нрима ириход и сад за што да се неможе да стави забрана. Ја држим да може и суд то мора одобрити. Лзуба Јовановић. Погрешно је мислити да калдрма даје нриход. Калдрмија је остао стари назив из онога времена кад се пролазак преко калдрме плаћао! Данас калдрма има други значај. Она је изложепа јавној служби. У народним песмама стоји спомен да је Муса Кесеџија наплаћивао калдрму. То је предање о ономе како је некада било. Г. Бапковић се смеје али ја га уверавам да је у целој Евроии владало тако стање као шго ја кажем и по томе незна зашто да се смеје. Мика БанковиЂ. Господо, зашто смо метули ове цеви водоводне; да ли су оне трајне и представљају ли оне капитал ? Ја мислим да је и то један капитал, који треба да се појави у билансу. А. ОдавиЂ. Г. Банковић у говору своме дотакао се мепе и вели како му је чудно да ја као правник могу онако да мислим и онако да тврдим као што сам се мало пре изразио* Г. Банковић пре по што је изјавио чуђење требао је да зна а ако као што сш вели Л.ајик није могао знати онда је требао неког другог запитати шта је ираво а шта својина и је ли право и својина једно исто. г. Банковић зна да општина наплаћује обалдину и многе неке друге аренде и онда по логици г. Банковића у инвептар имовине општ. треба да . уђе и обала и све друге аренде и кад би се то учинило то би биоједан апсурд коме би се слатко насмејао сваки који би те видео. У инвентар имовине општ. улази само својина општинска а не и право. Треба делити право од својине. Толико сам имао да одговорим г. Банковићу. Председник. У овој ствари има подељених мишљења. Г. Мата и још неки надазе, да би калдрма требала да се упише у инвеитар; а други тако не мисле. Најбоље је, да питање решимо поименичпим гласањем: Ко је, дакле, за то, да се и каддрма упише у инвентар, тај ће казати за; а ко је за то, да се не упише, казаће : против. После гдасања гласало је 22 против, а 6 за, и по томе одбачен је предлог. Усва« јате ли сад извештај ове комисије? (усвајамо)

ГОДИНА X. А. Одавић. Бојећи се, да нам се питање о хлебу не изнесе на завршетку седнуце, када будемо заморени и принуђени да идемо кући бојећи се велим да при таквим околностима ово овако важно питање непрекра се таво рећи преко колена, молим нредседништво да ми одговори да ли је спремпо да изпесе сад пред одбор питање о хлебу и ако је, онда модам одбор да со сложи са мном да га одмах изнесе; није ли, пак спремно онда молим за реч, оћу да говорим о томе пигању. Председиик Ви бисте хтели да говорите преко реда о овоме питању ? (Јесте) Је ли и одбор на то расположен ? (Јесте) Онда изволге. А. ОдавиЂ. Ја сам овако могивисао моје питање. Ако је председнишгво спремило, да то питање изнесе вечерас на дневии ред, онда га молим да то одмах учини; и да пам саоншти ако какве податке о томе има, какви су и који су ? Председник. Ради решења гога питања ја сам спремио извешћа о ценама, а посгоји молба пекара, да се цена хлебу по- ч виси. Сгвар је сад до одбора, хоће ли ово питање узети одмах у прегрес, пре него што се друга пигања сврше. (Чује се: одмах — одмах). А. Одавић. Господо, вамаје свима врдо добро иознато, шта је Београд доживео. Сигуран сам да сте сви колико вас овде има добијали јуче и данас прогесте од грађана који више који мање, Сваки се је чуђењем питао шта је ово, зашго Београд мора давас да једе мекиње. И доиста овакад дрзак корак од стране наших Фурунција не само да је за протесг но је за најстрожију осуду и поред свега тога у колико је мени познато. Суд општипски није нишга предузимао да том дрском кораку на пут стане но је сасвим мирно гледао и сигурно се смејао како грађани једу мекиње. Заго је ова немарноћа и небрига суда општипског такође за осуду. По моме мишлењу још јуче чим се је овакав лебац појавио требао се је цео општ. суд ставити у покрет, требао је најенергичиије стати на супрот том кораку Фурунџија, требао је показати да. има и права и силе да такав акг најстрожије осуди и казпи и то одма у његовом зачетку. При свем томе што је суду врло добро познато да је у прошлој седници донешена цена лебу од сејаног брашна а не од брашна са мекињама. Суд је велим јуче мирно гдедао како грађани због тога што је овај дрзак корак фурунџија изненада нашао дакде цриморан силом окодносги једу лебац од мекиња. И зато питам како је суд смео да дозволи да се противио ради. А сад ћу прећи на саму ствар. На нитање зашто овакав лебац месе Фурунџије одговарају да је цена мала и да не могу бољи лебац да дају. И заго дозволите ми да изнесем неке податке, које сам покупио ради тога да се види да ли је садања цена лебу мала или није. Ја не сумњам, господо, да ви скоро сви знате, да је данас цена жита 18 дин. ли пре него што даље будем говорио моје лим председнишгво да ми каже кавва је цена означена у податцима, што их има иредседништво ? (Чује се 1 18 — 10 динара (Свртиће се)

СДЕДУЈЕ ДОДАТАК