Београдске општинске новине

ДОДАТАК 13. БРОЈ^ „БЕОГРАДСКИХ ОПШТИНСКИХ НОВИНА"

ВИНРЕДНИ САСТДНАК ОДБОРА ОПШТИИЕ БЕОГРА ДСЈЕ^Е (по стеиографским белешвама) Држан 24. Новембра 1891. годнне у Веограду. (свршетак) М. Велизари^. Ја имам да кажем само односно величиее помоћи. Кад потпомажемо друштво Св. Саве воје има номоћ са свију страна, кад дајемо за штипендију Вука Караџића, ареба да дамо и овде, али не 500 дип. како је г. Канегановић предложио но бар 1000 тим пре што су позване и друге општине у Србији да ту ствар припомогну па и ми треба да нримером веће дарежљивости овима предходимо. Оволиву помоћ треба дати још и са тога разлога што друштво намерава подићи на ву цељ новећу зграду а за го треба повећег вапитала који се може прибрати само ако буде доста и богатих ирилога. За то ја мислим да ставимо у буџет помоћ од 1000 дип. и да та помоћ буде стална као што је она за благодејање Вува Караџића. Коста ГлавиниК . Види се да ми сви разумемо цељ на воју се даје. Г. Капетановић је изнео главаи разлог Сваки од нас зна, како наши сиромашни великошколци живе, па да би се то колико толико ноправило. мисли се да се подигне зграда, где ће имати бар стан, а да не спавају по бурдељима. Општина треба у овакој ствари да предњачи својом номоћу, и да одреди једну циФру од хиљаду динара као сталну помоћ онако исто, као што то чини „Св. Сави" а и доцније одбори који нас заменили буду држим, да неће имати мање увиђавности од нас, према једној овакој ствари. Председник. Дозволте ми, господо, да вам прво захвалим па тако лепом одзиву. Помажући сиромашпе ђаке, ви номажете и подижете будућу уздавицу нашу и радећи таво ви чините веливо добро. Добри људи чине својим прилозима велива добра отаџбиии. Ја сам чуо, каво од самих завештања појединих добротвора има читав универзитег, који се од тога издржава. Усваја ли дакле одбор ову помоћ у 1000 дин. као сталну? (Усваја се једногласно.) Сад да пођемо даље. На зидање дорћолске црвве 5000 днн. Познаго вам је, господо, да је услед регулације црвва дорћолсва порушена и по цредлогу г. Ниволе Р. Поповића одбор је решио, да се у буџету стави једна циФра сваве године ради олавшања ци®ре која ће се утрошити за цркву. Та ће се црвва подићи на оном плацу где је била „Савачесма". Ја вас молим да одобрите ову циФру, те да се та партија олавша доцније, а и да се може радити око спреме зај посао. Марко ВелизариА. Тај плац пије правилан гу треба нешто одузети од крајева а нешто додати па направити правилан плац — не треба нивелисати, изнети сувишну земљу и спремити све што треба те да се може нриступити грађењу. Ето за такве потребе имало би се одобрити 5000 дин. М. Каиетановић. Мислим да је незгодно да овако велику суму ставимо за зидање цркве. Кад дође време онда треба тражити ту потребну суму. Ова пак сума од 8000 дин. биће ништавна према суми коју ће коштати црква. Кад ће морати општина да нађе тада, после неколиво година, средстава

за грађење цркве, најбоље је да и ово сад не улази у фонд него, нека се чека на од једном набави цела потребна нам сума. Што каже г. Велизарић да је плац неправилан и да ће требати докунљивања и т. д. то ее стоји. Плац је довољно велики и треба само да се регулише али докунљивати није погребно. К 1'лавиниК. И незгодноје и жалоспо је, господо, да једап знатан део вароши остане без своје богомоље. Дунавски крај својим приватним сретствима и прилозима подигаојебио себи богомољу. Та богомоља могла је можда још неко време да издржи, али да би се омогућило извршење регулације, она је порушена. Кадје то извршено по захтеву општипе, општина је дужна да подигне другу на време а не вад било. Да би се дало доказа грађанима дорћолског , враја да општинска управа води рачуна о своме обећању: да ће место порушене цркве подићи нову, ми смо дужни да ставимо извесну суму у буџет, воја ће вроз две-три године бити од 15 до 20 хиљ. дин. После тога могао би недостајући рест од 50—60 хиљада и позајмити па направити ваљану цркву. Ми, рецимо, не морамо подићи црвву одма, или за годину-две, али али треба да створимо могућносг да је можемо направити мавар и вроз десетак година. Председник. По броју нријављених одборнива за говор, ја видим да се овоме питању повлања од стране одбора довољна пажња и да је питање само око тога како да се намири потреба — од једном или у више пута. Ја ћу ди вас подсетим на оно што сте ви исти решили пре некога времена у одбору да се тај плац црквени узме за шволсву потребу а том нриливом сте решиди да се код ,,сава чесме" подигне нова црвва месго порушене. То решење ваше треба и да се одржи. Неиснунењем обећања, неизвршењем решења, не сме се никаво омаловажити општинско представништво. Ако где треба да има одлука свога дејства, треба да га има овде, јер ја сам на основу те одлуве ишао г. Митрополиту и молио га да одобри рушење, које одобравање он даје по завону о цркв. власгима. Он је то и одобрио пошто сам му изјавио да је општинсво представништво решило да место порушене гради другу цркву на ономе другоме месту. Казао сам још том приликом да му ја дајем моју реч као председник општине да ћу настојати да предсгавништво општине изврши своју одлуку. Сад вас молим да одобрите у буџету једну циФру из које би се могли исплаћивати претходни радови те да се до воемена подизања цркве има све припремљено. Оно што би претевло од исплате тих радова, имало би да се допуњује за другу годину и да се споји са циФром воја би се за другу и трећу годину одредила. Молим вас поново да водите рачуна о својој речи и да одредиге извесан вредиг за припремне радове око подизања цркве. М. КааетановиК То је оно што је најтеже. Са воливо да откупимо нашу реч. Колико ће за цркву да да обштина? Аво хоћемо да буде онавва, као што је била то можемо сад одмах направити и са мањом цифром, али тако није. Ми хоћемо да направимо бољу што ће коштати 50-60 хиљ. динара и кад је тако онда треба да ставимо ако не већу а оно ову цифру од 5000 дин, те да може послужити за предходне радове.

Коста Главинић Мени изгледа да би нека госнода одборници хтели да раде онако, каво су радили многи напш предходници. Има много општанских потреба које нећу ређати — које су могле бити до сад већ подмирепе само да су пређашњи одбори у своје време, стављали сваке године у буџет по извесну суму на име подмирења тих потреба То, што су у 5000. дипара мало и што треба много већа сума го треба да нас руководи те да не стављамо у буџет за ову годипу ништа Ми ове годин^ можемо на ту потребу да одвојимо 5000. дин. па толику суму и ставимо у буџеа, а догодине, ако нам прилике дозволе можемо ставити и 30 хиљ., а треће 40 хиљ. и т. д. Зашто да и за ово тражимо зајам. Има вазда других потреба, које морамо зајмом подмирити. Хоће ли доћи носле нас једап Др. Владан па потрошиги, то ми пеможемо да размишљамо овде. Наши треба да оставимо ту цифру од 5 хиљада на нивелисање плаца и грађење нлана и других ситних припрема. С тим само да се одобри ова циФра. Ђока Новаковић. Кад год се прави буџет за идућу годину увек се погледа на потребе, које се имају извршити те годипе; а никако и за више година. Овако одобравати у буџету циФре за више година врло је незгодно и кад би се то учинило, може наступити случај, да све суме отиду на те Фондове а да се не могу измирити пајнужније потребе. С тога ја нисам за то, да се такве суме осгављају за будуће године. А вад дође време да се подигне црква, онда ће се општина посгарати за извор одкуд да измири потребу. Сем тога и с друге стране нема томе места, јер ми као одборници можемо то сад решити, а сутра кад дођу други могу то да одбаце. Ако стоји доиста та потреба, да се дати плац за цркву регулише и уреди ваво ваља, онда само за то, нев се одреди циФра. Лаза ДашковиК. Моје је мишљење или да се одреди повећа циФра за зидање црвве, па да се задовоље грађапи тога враја. или да се не одређује ништа сада. но вад се зида, да се учини зајам ако не будемо имали новаца. Р. ДраговиК. Ми сви знамо коливо је трговина за нас важна, а зеамо и то да ништа нисмо учинили за уређење пијаца. За то вас молим да ставите цифру од 20000 дин. у буџет те да се ово оствари. Председник. Прошлог пута ми смо вазали да се предлог г. Мати остварује из партије не нредвиђени трошвови а ја сам том приликом ревао да ћу гледати да се с диревгором жељезнице споразумем о цени превозних средстава па ћу ретерисати офору коливо ће то да вошта. Мата ЈовановиК. Прошле седнице ја сам предложио да се стави у буџет иозиција од 15 — 20.000 дин. за насипање онога дела баре воји је памењен за извозну трговину за жигарсви и шљиварски трг. То пијачно питање покретано је више пута и једна комисија радила је на томе дуже времена на је поднела један пројекат из кога сте могли видити да је неопходно потребно да се један део баре наспе. Ја сам тај нредлог изнео прошли пут и|по њему је одлучено да се идуће седнице реши. Ја га дакле на основу те ваше одлуке и покрећем понова. Ви сви увиђате да је ово питање хитне природе, ви сте чули и начин